Izvor: Politika, 14.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasipni mlinarev sin
Slavni holandski slikar je od mladićkih dana bio posvećen umetnosti
Godini jubileja Mocarta, Tesle, i Frojda, pridružuje se i godišnjica rođenja slavnog holandskog slikara Rembranta Harmensa van Rajna, koji je rođen pre 400 godina, a kao datume, različiti izvori spominju 15. ili 16. juli. U najvećem broju enciklopedija zabeleženo je da je Rembrant rođen u Lajdenu kao peto od šestoro dece mlinara Hermana Gerica van Rajna. Majka je bila pekareva kći, a porodica je četiri >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << generacije posedovala mlin na Rajni pa je prezime verovatno dobila po holandskom nazivu te reke.
Već kao četrnaestogodišnjak Rembrant se upisao na Filozofski fakultet u Lajdenu, ali studiranje je trajalo svega godinu dana, budući da se već 1621. godine Rembrant našao u ateljeu lokalnog slikara Van Švanenburga gde je učio slikarstvo. Posle četiri godine odlazi na šest meseci u Amsterdam, u radionicu Pitera Lastmana. Potom se vraća u rodni Lajden gde je uredio atelje u očevoj kući i povezao se sa darovitim mladim lokalnim slikarom Janom Livensom. Kada je jednom prilikom sekretar tadašnjeg gradonačelnika Lajdena posetio dvojicu slikara, zabeležene su ove njegove reči: "Još su golobradi. I zagleda li im se bolje u lice i stas bliži su detinjstvu no mladosti. Retko se viđa takva istrajnost i predanost radu kakvu sam video kod ovih mladića koji sebi ne dopuštaju ni najnevinije zabave svojstvene svom uzrastu". Istovremeno, zapazio je kod Livensa veću maštovitost, a kod Rembranta izuzetnu sposobnost za beleženje i izražavanje osećanja.
Ukus srednje klase
Rembrant se iz Lajdena preselio u Amsterdam gde se 1634. oženio Saskijom, kćerkom sudije, a iste godine Rembrant dobija i prve narudžbine za niz slika o mukama Isusovim.
Rembrantovi savremenici govorili su da dok je slikao ne bi primao ni najslavnijeg među kraljevima. Gost bi morao da se vraća dok ga ne bi zatekao završenog posla.
Rembrant je živeo i radio u vreme kada je Holandija na svim poljima doživljavala procvat. Aristokratija i sveštenstvo imali su manje uticaja nego u većini drugih krajeva Evrope. Gospodarila je holandska srednja klasa. Zlatno doba Holandije podudarilo se sa opštim procvatom umetnosti, književnosti i nauke u Evropi. Ali, za razliku od ostatka Evrope, u Holandiji nije bilo cenzure, a to je, na primer, za holandske izdavače i knjižare bilo veoma korisno. Jedan od razloga intelektualnog, moralnog i privrednog razvoja Holandije u 17. veku bila je relativna sloboda njenih stanovnika da zastupaju različita verovanja. Takvog duha tolerancije nije bilo na drugim mestima u Evropi u kojoj je svaka država nametala svoju veru. Srednji stalež u Holandiji diktirao je i umetnički ukus. Žanr poznat kao istorijsko slikarstvo nije bio popularan i opstajao je više zahvaljujući tradiciji nego stvarnoj potražnji na tržištu. Ustupao je mesto žanrovima koji su bili po ukusu novog srednjeg staleža, a to su portreti, pejzaži i prizori iz svakodnevnog života.
Prvo stvarno Rembrantovo remek-delo je "Ana i Tobija" (1626) koje se danas nalazi u Kraljevskom muzeju u Amsterdamu. Epizoda na slici potiče iz biblijske Knjige o Tobiji. Tobija, nekada imućan a sada slep i siromašan, skromno živi sa svojom ženom Anom koja zarađuje za život predući i tkajući. Jednog dana Ana donosi kući jare, a Tobija nepromišljeno zaključuje da ga je ukrala. Rembrant je naslikao Anu kako zapanjeno gleda u svog muža, a Tobija, shvativši da je slep i fizički i duhovno, moli Anu za oproštaj... Rembrant se uskoro okrenuo i portretnom slikarstvu, a imao je običaj da više puta portretiše iste ljude – pre svega one koje je voleo i one koje je oko sebe sretao. Naslikao je i veliki broj autoportreta.
Buran ljubavni život
Jedna od najpoznatijih Rembrantovih slika je "Čas anatomije"(1632) i to je bila prva velika Rembrantova narudžbina posle dolaska u Amsterdam. Na ovoj slici prikazana je grupa ljudi, lokalnih zvaničnika koji su se okupili na predavanju čuvenog hirurga Nikolasa Pitersa Tulpa. U literaturi se često spominje da su oni tu iz istih razloga iz kojih bi, na primer, otišli u pozorište: da vide i da budu viđeni!
Rembrantov emotivni život bio je dosta buran i suprotan konvencijama onog vremena. Sa Saskijom je imao sina Titusa, ali posle smrti supruge i posle ljubavne afere sa udovicom Herte Diks, Rembrant počinje vanbračnu vezu sa seoskom devojkom Hendrikje Stofels koja mu rađa kćerku Korneliju. Međutim, ova Rembrantova životna saputnica umire u naletu kuge koja je 1663. godine usmrtila 1700 ljudi. Bio je prekorevan i zbog nemarnog odnosa prema novcu. Njegova rasipnost u kupovini slika, nameštaja i kolekcionarskih predmeta često ga je bacala u ogromne dugove. Na kraju, njegove stvari prodate su na aukciji.
Rembrant je umro 4. oktobra 1669. godine i sahranjen u zakupljenoj grobnici u amsterdamskoj crkvi Vesterkerk. Tačan položaj groba nije poznat. Tokom poslednjih meseci bi je sasvim sam. Njegova dela više nisu bila u skladu sa javnim ukusom. Posle smrti, čak su ga i kritičari zaboravili...
Rembrantova dela danas se čuvaju u muzejima u Amsterdamu i Hagu , pariskom Luvru, minhenskoj Pinakoteci, Nacionalnoj galeriji u Londonu, Ermitažu u Sankt Peterburgu, Metropoliten muzeju u Njujorku, Nacionalnoj galeriji u Vašingtonu... O Rembrantu je snimljeno više igranih filmova, a jedan od najpoznatijih tumača lika velikog slikara je glumac Klaus Marija Brandauer...
Marija Đorđević
[objavljeno: 14.07.2006.]
