Izvor: Blic, 22.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravo na izlog
Pravo na izlog
U poslednje vreme na međunarodnim pozorišnim festivalima sve češće nailazim na poseban program koji obično nosi engleski naziv showcase, što bi se na našem jeziku moglo prevesti kao izlog. Reč je o posebnom programu uspelih domaćih pozorišnih noviteta nakoje se pozivaju direktori svetskih festivala.
Tokom festivala tamošnje teatarske kuće prikazuju ono što ta zemlja ili taj grad smatra da je za 'izvoz'. Te predstave se daju uglavnom u popodnevnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << časovima, a, bogami, katkada i pre podne i posle ponoći.
Obično neke domaće predstave u zvaničnom programu budu deo izloga, te je tako cela manifestacija autoritativnija. Takve izloge imaju najviše pozorišno veoma bogate nacije: Rusi sa Festivalom 'Čehov' u Moskvi, a Englezi u okviru Edimburga. Poljaci, bez kompleksa, na svojim međunarodnim festivalima prikazuju polovinu svojih predstava. A manje zemlje katkada prave izloge izvan festivala. Takav je slučaj ove jeseni sa Letonijom u Rigi odakle stižu ohrabrujuće vesti.
Mi smo poslovično stidljivi kad je u pitanje izvoz naših pozorišnih vrednosti. Mi koji odlazimo na strane festivale nevoljko predlažemo neku svoju predstavu, da nam se ne bi prebacilo da smo pretenciozni, a naša pozorišta kad imaju uspelu predstavu retko šalju propagandni materijal, video ili paket fotografija.
Međutim, mogli bismo slobodno, sa rukama u džepu, da predložimo po neku svoju predstavu, jer ih ima na evropskom nivou. Valjalo bi da već naredne godine napravimo naš izlog najbolje 'izvozne pozorišne robe'. Pozorišta bi predlagala jednu ili više predstava. (Nadam se da neće predlagati svoje bulevarske kompromise.) To bi bio znak da su spremni da igraju u svako doba dana i noći. Posebni selektor bi imao pravo da napravi konačan program i doda predstave po svom izboru.
Uveren sam da bi bilo rezultata.
Pozorišna novela
Eduardo de Filipo, 'Filumena Marturano' režija Jagoš Marković, HNK Ivana Pl. Zajca Rijeka, Hrvatska
Pisati o ženi kurvi, kako je naime Filumenu 'definisala' književna kritika i naravno njen muž Domeniko, imalo je revolucionarni karakter u 15. veku. Potom su se desile mnoge revolucije, među kojima i seksualna i zbrisale ovaj atribut sa De Filipove priče o ženi, bišoj prostitukti, koja je inkognito odgajila svoja tri sina. Pripovedač dalje kaže da je okupivši ih u muževljevoj kući, Filumena saopštila trojici mladića podatak da im je ona majka, hrabro i otvoreno im priznala ko je bila, i čime se bavila. Za to vreme Domeniko, koji je na ivici nerava zbog hirovite prirode Filumene koju je nekada rado posećivao u njenom pansionu, pokušava da poništi njihov brak, sklopljen na prevaru. U tom času Filumena mu, međutim, saopštava da je jedan od trojice mladića njegov sin i odlazi. Skoro da nije potebno naglašavati da je priča završena srećno i da je ljubav pobedila.
Narativa struktura ovog komada, njegov zaplet i tok, savremenog gledaoca uglavnom podsećaju na sapunske TV novele špansko-meksičkog porekla. Ili, ova priča o potrazi za ljubavlju podseća na TV novele upravo zbog njene interpretacije. Reditelj Jagoš Markovć je naime ovu priču opteretio ekplicitnim emocijama, širokim pokretom, dugim eksplikacijama i opisima tako da je predstava kako je vreme odmicalo, sve više dobijla obrise operete. Ovakvom utisku naročito je doprinosila igra Alena Liverića kao Domenika, koji je 'išao' od jedne do druge poze bez udubljivanja u 'problem'.
Utisak o ovoj predstavi koju je publika pozdravila ovacijama, donekle je popravila Ksenije Prohaska u naslovnoj ulozi.
