Izvor: B92, 03.Sep.2016, 14:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nebojša Bradić priprema Hristićevu operu "Suton"
Reditelj Nebojša Bradić priprema operu "Suton" Stevana Hristića, u produckiji Opere i teatra Madlenianum, čija je premijera najavljena za 22. oktobar u okviru 48. Bemusa.
Bradić ističe da je "Suton" jedno od najboljih operskih dela u našoj operskoj literaturi, napisano 1923. godine, da bi 1953. i 1954. autor dopisao baletski čin koji je ubrzo izgubljen, te će premijera u oktobru biti prvo integralno izvođenje Hristićeve opere od pedesetih godina prošlog veka.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Ono što mene zanima u operi Suton, pored muzike koja predstavlja pučinijevski okvir u kome se Hristić kreće, svakako je narativ koji ispisuje Ivo Vojnović kao jedan od najznačajnijih pisaca prve polovine 20. veka, koji pripada jugoslovenskoj moderni, a tretiramo ga i kao srpskog akademika i hrvatskog kniževnika koji je u svom vremenu uspeo da obradi važne teme iz istorije, ali i kao pisca Dubrovnika, koji je neraskidivo bio vezan za svoj grad", rekao je Bradić Tanjugu.
Reditelj podseća da je Vojnović u Dubrovniku nalazio inspiraciju, poznavao je njegov život, njegovu istoriju i bio tragično vezan za "propast od vremena kada je slavna Dubrovačka Republika postala austrijsko pristanište, a potom i jugoslovenska provincija".
"U tom prodanju vlastele, grada i republike, Hristić pronalazi inspiraciju za svoju muziku. 'Suton' je priča o porodici, izvesnim sudbinama koje se nalaze u teškom vremenu pritisaka i prodora novih klasa, novih podela koje su neprihvatljive za kastu koja je navikla da je na vlasti i poštovana", objasnio je Bradić.
On dodaje da je odnos između patricijskog i plebejskog prisutran u operi "Suton", ali da je najvažnija tema ljubavi - priča o mladoj ženi koja se bori između konvencija koje nasleđuje u porodici i onoga što je njena strast, emocija i što čini kičmu komada.
Bradić kaže da je reč o uzbudljivoj produkciji, drugačijoj od onoga što se trenutno igra na našim scenama.
On je naglasio da je cilj cele umetničke ekipe da partituru približe savremenom gledaocu.
"Cilj nam je da nađemo šifre koje će biti prihvatljive i da to vreme, koje je daleko u odnosu na naše, na neki način bude premošćeno pozorisnsim sredstvima i sredstvima umetnosti", rekao je reditelj.
"Lokacija i vreme u koje se dešava 'Suton' je prva polovina 19. veka i u njemu imamo izvesnu lokalitetsku, folklornu boju i mislim da to neće biti sasvim razumljivo današnjem gledaocu. Moramo da pronađemo šifre koje će govoriti o toj vlasti, koja slavno propada", primetio je Bradić i dodao da je najveća odgovornost "otkriti partituru neoštećenu vremenom".
"Suton" je jednočina opera bez hora, koja je, prema Bradićevim rečima, bazirana na dobrom narativu i psihološkoj strukturi likova i ima lirizam koji je drugačiji.
On je pomenuo i da, kada se radi opera, uvek se postavlja pitanje koliko ona zapravo danas žzivi, a koliko je prisutna ta "smrt opere".
"Imamo izuzetnu ekspanziju opere u svetu. Velike produkcije se rade sa neverovatnim budžetima, komponuju se nove opere takođe sa velikim uspesima. Mesto opere u današnjem svetskom teatru je veoma značajno i veliki festivali i velike scene poput Kovent gardena i Metropolitena svake godine donesu po neku veliku partituru", istakao je Bradić.
Uz podsećanje da u Srbiji samo tri pozorišta neguju operu, Bradić je naglasio da je važno nastaviti afirmaciju operskog stvaralaštva, jer "imamo dobre pevače i potencijal za tu delatnost".
"Suton" je u integralnom obliku poslednji put izveden 1954. u Narodnom pozorištu.
U novoj postavci učestvovaće solisti Nataša Jović-Trivić, Dragana Popović, Branislava Podrumac, Dušica Bijelić, Aleksandra Angelov, Nenad Čiča, Aleksa Vasić, Ljubomir Popović, Miodrag-Miša Jovanović, a dirigent je Vesna Šouc.
