Izvor: Politika, 23.Mar.2013, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kultura postaje privilegija bogatih
Prvi korak da se to prevaziđe politizacija jeste da kriterijum odabira kadra bude profesionalna referenca, rekla je rediteljka Anja Suša na tribini o kulturnoj politici
U punom Bitef teatru juče se vodila burna diskusija o modelima kulturne politike u Evropi danas, njihovoj mogućoj varijanti i održivosti u Srbiji, budžetu za kulturu, i dometima kulturne politike u koju se ne ulaže dovoljno novca. Učesnike tribine pozvao je Organizacioni odbor za obeležavanje deset godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od ubistva Zorana Đinđića, a pored brojnih umetnika, kulturnih poslenika, novinara, u publici su bili i predstavnici LDP-a Bojan Đurić i Čedomir Jovanović. Jovanović je rekao da prvo moramo da konstatujemo da se „svet oko nas srušio”, pa onda da preuzmemo sopstvenu odgovornost i izborimo se za normalan život. Tome su se suprotstavili učesnici skupa rekavši da ako može jedan projekat da se izgura uz dobru volju i entuzijazam, može i drugi, ali da bez sistemske uređenosti i podrške države – treći neće moći da se izvede do kraja.
Profesorka Milena Dragićević Šešić je naglasila da se ne vide promene na našoj kulturnoj sceni niti u našoj kulturnoj politici. Ona je pomenula holandski model kulturne politike koji je zasnovan na principu evaluacije i decentralizacije, gde projekti traju četiri godine, i nastavljaju se i posle promene vlasti. Kako je dodala, u ozbiljnim državama postoje i nezavisni fondovi za kulturu u koje se, pored državnog budžeta, sliva dodatni novac za programe – na primer, od poreza na lutriju. U Francuskoj, dodaje, 200 trupa tri godine dobijaju sredstva, sa obavezom da naprave samo dve predstave godišnje, jer je prepoznato da umetnost zahteva istraživački proces, ne ide se na kartu kvantiteta i fabrikovanja predstava.
Govoreći o sprezi obrazovanja i kulture, profesorka Šešić je navela da se, valjda samo kod nas, škole zatvaraju kako bi deca gledala utakmicu, i predložila je da kao što su Slovenci uveli Godinu kulture u školama, mi uvedemo Godinu umetnosti, gde bi se osam godina vreme posvetilo svim umetnostima, ali i popularnoj kulturi.
Glumica Mirjana Karanović je naglasila da mi godinama živimo u iščekivanju da se stvori kulturna politika. „Reč kultura postaje nešto pogrdno, i rezervisano za malu grupu ljudi, a beznačajno za ostatak naroda”.
– Pretvorili smo se u društvo koje više ne zna da prepozna šta je dobro. Ljudi koji bi mogli da stvaraju, povlače se, jer njihovo delo nije prepoznato kao nešto što je potrebno. U poslednjih dvadeset godina razlozi za dobijanje sredstava bili su lične veze i kontakti, ali kriterijum za jednu predstavu ne može biti to da li poznajete ministra, ili da li gradonačelnik voli da ide u pozorište. Novca ima, ali se on ne raspoređuje kako treba, rekla je Mirjana Karanović
Rediteljka Anja Suša istakla je da osim državne pomoći, nema drugog načina za finansiranje kulture, s obzirom na to da se iz evropskih fondova ne može, kako dodaje, dobiti značajnija suma novca. „Ceo sistem kulture je do srži politizovan. Ukoliko se uspostave kriterijumi, ljudi koji su postavljeni stranački, ostaće bez posla. Prvi korak da se to prevaziđe jeste da kriterijum odabira kadra bude profesionalna referenca”, smatra Anja Suša dodajući da se kod nas nedovoljno ulaže u omladinsku kulturu. Ona vidi opasnost u preteranom insistiranju na menadžerskom konceptu u kulturi, kao i forsiranju kulturnih industrija koje su samoodržive, za razliku od ostalih kulturnih sektora.
Dramaturg Milena Bogavac je navela primer pozorišta Dadov koji, iako je na budžetu grada, naplaćuje svoju školu glume, što ranije, kako je navela, nije bio slučaj. Na taj način, dodaje Milena Bogavac, kultura će postati privilegija bogatih. Reditelj Darko Bajić je naglasio da problemi u kulture moraju da se reše sada, jer mladi neće kriviti bivše ministre kulture, već stariju generaciju koja se nije izborila za svoja prava.
Čulo se još i to da kulturni sektori moraju da budu solidarni u svojim ciljevima, da je potrebno da se uvedu poreske olakšice za firme koje sponzorišu kulturu, da su naši problemi mahom vezani za pogrešne ljude na pogrešnim mestima, kao i da se naše kulturne politike uništavaju u sistemu obrazovanja.
M. Sretenović
objavljeno: 24.03.2013
