Izvor: Politika, 30.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Japanski pojam stripa
To je pre svega industrija, i to najveća industrija stripa na svetu
U okviru vizuelnog programa Belefa, u Domu omladine Beograda u toku je "Mangadrom-manga i anime" festival, posvećen savremenoj vizuelnoj i strip umetnosti Japana koja je, prema mišljenju mnogih, jedna od najvećih globalnih fenomena popularne kulture danas. Ovo je i prvi festival japanskog stripa i animacije u našoj sredini.
Manga je opšti pojam za strip i njena popularnost, verovatno, leži u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tome što svojim temama uspešno potkrepljuje interesovanja svih ciljnih grupa. Postoje mange za devojčice, mange za dečake, mange za odrasle, domaćice, boksere... U Japanu ima mangi za svakoga. Neke od njih imaju i do 2 000 strana. Zašto baš tolika dužina: povratak epopeje ili glad za pričanjem priče? Vladimir Vesović, strip crtač i ilustrator, vođa izuzetno posećenih manga radionica na "Mangadromu", u razgovoru za "Politiku" demistifikuje manga fenomen:
– Kao što mi kažemo strip, Japanci kažu manga. Manga je toliko moćna da je najzad došla i kod nas. Mihajlo Ršumović, slikar, i ja već nekoliko godina pokušavamo da u Beogradu prikažemo nešto što je vezano za mangu i anime. Čekalo se toliko jer je manga bila u začetku i u Evropi, a pogotovo kod nas. I, tek kada dobijete podršku neke institucije kao što je to, na primer, Belef možete da napravite nešto kao što je "Mangadrom". Drugačije nije bilo moguće, jer nismo imali autorska prava za prikazivanje stripova i filmova. Kada smo zatražili da kod nas počnemo sa objavljivanjem mangi, japanski izdavači smatrali su da još nije vreme da se ovde pojave jer ocenjuju da nismo u materijalnoj mogućnosti da ispratimo njihova izdanja. I uopšte, ni u jednom trenutku ne tretiraju Srbiju kao potencijalno tržište. Zato je i napravljen ovaj festival da pokažemo da nas sve to zanima. Kod nas čak postoji i kružok "Sagirabana", klub mladih koji prevode mange, pišu o njima, imaju svoj sajt.
– Naracija je takva da ima veoma malo teksta. Zato ima mnogo strana jer se sve kaže slikom i to dovodi do lakoće u čitanju. Za čitanje jedne strane potrebno je 3,75 sekunde, pa je za 300 stranica dovoljno svega 20 minuta. Uglavnom je reč o ogromnim serijalima, pa se kratka manga ne bi zapazila u tolikoj produkciji. Da bi ispričali neku akciju Japanci potroše čak i do 20 strana, dok evropski autor sve to kaže na dve. Drugačije tretiraju narativnost a to čitaoci vole, jer nema mnogo da se čita. Kao po nekoj navici, oni uzmu strip kada krenu na posao, pročitaju ga u prevozu, i bace, kaže Vesović.
Saznajemo i da je prednost mangi ta što je jevtinija od evropske i američke produkcije. Prosečni francuski strip košta 12 i po evra, manga 5 evra. A za tu cenu dobije se više stotina strana, dok evropski strip prosečno ima 40-tak strana. Specifičnost mangi je i ekstra moderan dizajn, kao i njihovo crtanje sa desna na levo. Većinom su crno bele, i retko se rade u boji. Jedan od prepoznatljivih elemenata mangi su i velike oči junaka. To je, izgleda, ideal Japanaca jer oni imaju drugačije oči od ostatka sveta. Neki Evropljani dok čitaju mange kažu: "Jao, vidi kakve su im oči! Šta je ovo?" Kod najvećih autora mangi toga nema, tvrdi naš sagovornik.
Vesović ističe da Japanci mangu ne tretiraju kao umetnost. To je pre svega industrija stripa, i to najveća na svetu, toliko moćna da nadmašuje najveću industriju čelika u Japanu! Godišnje se objavi šest miliona manga naslova, stotine miliona tiraža i jedino francusko tržište može da drži ravnotežu sa japanskim.
Svoje mesto na "Mangadromu" imao je još jedan japanski fenomen, pod nazivom anime.
– Anime je japanski animirani film, veoma popularan. Predložak za anime je najčešće, naravno, manga, od koje se kasnije prave megalomanski serijali, video igre, opere..., priča Vesović. − Anime nudi drugačiju dinamiku od one koju je do sada statično nudio Dizni. Ima Diznijevih filmova koje deca više ne mogu da razumeju i koji kao da su pravljeni za njihove roditelje. Japanci to rade drugačije. Pre svega, dobra im je priča! Sa Mijazakijem, najpoznatijim autorom japanskih crtanih filmova (koji je dobio i Oskara) niko ne može da se poredi! To su filmovi sa dušom, duhoviti, potpuno drugačiji, i neuporedivo bolji od Diznijevih.
Organizatori "Mangadroma" nastojaće da manga i anime festival zaživi i postane tradicija u Srbiji, jer ovakva vrsta produkcije širi jedan novi, potpuno drugačiji duh i donosi svežinu. A svoje strasne poklonike, kao i radoznalce, manga već ima kod nas.
-----------------------------------------------------------
Tesla i Piksi u mangama
Japanci su osmislili i dve specijalne mange, čije prezentacije publika može da vidi na "Mangadromu". Manga o Nikoli Tesli je delo Hirohiko Jojo Arakija koji je 1989. započeo serijal biografskih mangi "Hronike bizarnog i ekscentričnog", čiji je prvi deo posvećen upravo našem naučniku i pronalazaču.
Manga o našem fudbaleru Draganu Stojkoviću popularna je hronika Piksijevog života i omaž, kako vole da kažu, "geniju koji je za sedam godina, koliko je proveo igrajući u Japanu, zauvek obeležio istoriju japanskog fudbala".
-----------------------------------------------------------
MANGA CRTAČ: SAŠIO SAKAMOTO
Inspiracija, ne kopija
Na "Mangadromu-manga i anime" festivalu, u beogradskom Domu omladine, učestvovala je i Sašio Sakamoto, manga crtač i predavač u školi za mange u Japanu. Njeno predavanje pod nazivom "Kako postati autor mangi u Japanu" izazvalo je veliku pažnju publike koju su, uglavnom, činili mlađi tinejdžeri.
Sakamoto je istakla da su se nekada veoma cenili malobrojni autori koji su umeli u jednom stripu da prikažu i dobru tehniku i odličnu priču. Misli da je gotovo nemoguće da jedan čovek bude autor cele mange, jer se podelom posla dolazi do usavršavanja manga tehnike. Ipak, ostavila je tajnovitim da li se iza imena jednog manga autora krije više osoba, stvarajući legendu o popularnim i poznatim crtačima. Ne poriče da su i oni svoju, uslovno rečeno, karijeru započeli mukotrpnim mladalačkim probijanjem i objavljivanjem prvih mangi po časopisima. Takođe, čuli smo da neumoljivi producenti često vrše izvesni pritisak na poznate mangiste da nastave popularne i najtraženije serijale, iako su oni, po mišljenju manga autora, već završeni!
Pohvalivši srpske radove nadahnute manga stilom, Sakamoto je poručila našim crtačima da ne kopiraju japanski stil, već da rade po uzoru na njega i da im on bude samo početna inspiracija.
Iz diskusije naših mangista sa gošćom iz Japana izdvajamo najinteresantnija pitanja, i njene odgovore:
"Da li strip crtače amatere u Japanu krivično gone zbog urušavanja autorskih prava?" Ne, mladim amaterima ostavlja se mogućnost da jednog dana postanu slavni manga crtači.
"Može li da se živi samo od crtanja mangi?"
Može, ako ih autor redovno objavljuje.
"Da li ima popularnih mangista koji nisu Japanci?" – Još uvek nema, ali ostaje mogućnost da neko od vas dođe u Japan i da se proslavi, rekla je Sakamoto Beograđanima.
Mirjana Sretenović
[objavljeno: 30.07.2006.]
