Izvor: Politika, 14.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filmski rat u Hrvatskoj povodom Tita
Iako Lordan Zafranović već dve godine snima veliku dokumentarnu seriju o Titu, HRT je dodelila milion evra Antunu Vrdoljaku koji tek počinje projekat s istom temom
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, jula – Lordan Zafranović već dve godine intenzivno radi na dokumentarnoj seriji i filmu o Josipu Brozu Titu. Autor brojnih igranih i dokumentarnih filmova, među kojima i već legendarne "Okupacije u 26 slika" zbog čijeg je seciranja ustaškog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poimanja i svetonazora – oličenog u nepojmljivim zločinima počinjenim tokom Drugog svetskog rata, navukao bes onih koji bi i danas najradije da se takve činjenice gurnu pod tepih zaborava, Zafranović kad god se dohvati neke domaće "osetljive" teme ima problema.
Pravi skandal u tom kontekstu izbio je početkom maja kada je objavljeno da je Hrvatska radio-televizija (HRT) bez ikakvog javnog konkursa iznenada dodelila okruglo milion evra (7,4 miliona kuna) Antunu Vrdoljaku, koji je naprasno odlučio da snimi dokumentarnu seriju s istom tematikom kakvu već dve godine snima Zafranović.
Javnost je posebno zaprepastila činjenica da je Vrdoljak dobio toliki novac za planiranih šest epizoda, dok 10 epizoda Zafranovićeve serije košta manje od polovine te svote, odnosno tri miliona kuna (oko 410.000 evra). Vrdoljak uz to traži još dodatna sredstva i od Ministarstva kulture, jer tvrdi da će njegova serija koštati 8,4 miliona kuna.
Vest o tome ogorčila je Titove poštovaoce u Hrvatskoj kao i njegove potomke koji su javno iskazali protivljenje da Vrdoljak uopšte snima seriju o Titu, jer ne zaboravljaju njegovo neukusno hvaljenje kako je otvorio flašu šampanjca kada je Tito umro. Predsednik Društva "Josip Broz Tito" Tomislav Badovinac nedavno je povodom toga izjavio: "Vrdoljak je dobar i poznat režiser, to je sve u redu. Ali njegove predrasude o Titu su tolike da on ne može objektivno da napravi dokumentarni film o Titu."
Lordan Zafranović ne voli da govori o podmetanjima na koje u svom radu već godinama nailazi u svojoj zemlji (inače živi u Pragu, na čijoj čuvenoj filmskoj Akademiji je i diplomirao) ali je, iznenađen ovim događajem, nedavno izjavio:
"Već dve godine, zajedno s Mirom Šuvar i velikom ekipom saradnika, radim dokumentarnu seriju od deset epizoda po 45 minuta. Cena našeg filma je oko tri miliona kuna, a reč je o golemom projektu. Nije mi jasno kako je HRT dao 7,4 miliona za drugi film o Titu, ali očito se tamo novac deli šakom i kapom."
Lordana Zafranovića sreo sam nedavno u Zagrebu, gde sa svojim saradnicima nastavlja rad na seriji o Titu, a uskoro se sprema opet za Beograd. Na pitanje dokle se u tome stiglo, on kaže:
– Prvo smo zamislili 12 nastavaka za televiziju, plus film, onda smo to smanjili na deset. Razgovarali smo s nekim stranim producentima koji su se zainteresovali, što još nije definisano do kraja, pa se govori o šest nastavaka za nesvrstane i Treći svet, a tri bi se napravila za Evropu i Ameriku, dok bi za zemlje bivše Jugoslavije ostalo 10 nastavaka. Do sada smo, po obimu, napravili oko jedne trećine, s tim što bih ja sada to želeo da završim velikom brzinom. Planirali smo do kraja ove godine – kaže Zafranović, dodajući:
– Taman smo se spremali na put u Nemačku da snimimo Šmita, zatim Gadafija u Libiji, pa Kisindžera, pa u Indiju, itd., svi su oni na to već pristali, ali nismo mogli to da ostvarimo zbog finansijske situacije. Prva stvar će biti da nadoknadimo to što smo propustili i zatim da snimimo preostale od oko stotinu osoba. Do sada smo ih snimili 37, što je otprilike jedna trećina planiranih.
Da bi to ostvario i završio ovu dokumentarnu seriju o Titu, Zafranović će se uskoro preko oglasa u najčitanijim novinama širom bivše Jugoslavije obratiti javnosti s apelom za finansijsku pomoć. Na tu ideju ga je navelo pozitivno iskustvo italijanskih kolega o čemu mu je nedavno pričao Roselini.
Zafranović kaže da pokušava da napravi Titovu političku biografiju sa svim tim vremenom, jer "nezamisliva je istorija 20. stoleća bez njega, svet bi bez njega bio drukčiji". Uz to, dodaje, pravimo i deo tih najintimnijih stvari koje su do sada u vezi s Titom bile nepoznate, a koje izgovaraju i svedoče ljudi koji su mu bili jako bliski i o tome nisu do sada govorili. Neki koje smo snimili, u međuvremenu su umrli, kao Jara Ribnikar koja je dala briljantni intervju od preko pet sati. Ovo je poslednji momenat da se uhvati to što je bilo blisko u vezi s Titom."
Radoje Arsenić
[objavljeno: 14.07.2007.]
