Izvor: Politika, 27.Maj.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Film za popravljanje raspoloženja
Poslednji takmičarski film „Mud” Džefa Nikolsa znatno je popravio raspoloženje na festivalu na kojem su vladali evrocentrizam i sumorna egzinstencijalistička dela „filmskih staraca”
65. KAN
Kan –Broje se sati dokraja 65. Kanskog festivala. Njegov glavni program bio je kvalitetan i prilično snažan, ali i krajnje evrocentričan, dobrim delom posvećen „filmskim starcima” i njihovim tmurnim egzistencijalističkim filmovima, koji doduše >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jesu izazivali divljenje, ali su i proizvodili još sumornije i depresivnije raspoloženje od onog koje globalno vlada svetom u vreme velike ekonomske krize.
Ovogodišnji Kanski festival proticao je bez one uobičajene sjajne atmosfere, zbog koje je normalno kretanje Kroazetom decenijama bila nemoguća misija. Neraspoloženje i zabrinutost sudbinom, i Francuza i pristigle internacionalne svite (više od 30.000 akreditovanih stranaca), „prelilo” se na festival. I obrnuto. Tmurne slike sa velikog platna uticale su na pad raspoloženja festivalske populacije. Uz to, svih festivalskih dana uglavnom je padala kiša i bilo je prilično hladno. Stoga ni šetanje Breda Pita po crvenom tepihu, kao i drugih blistavih holivudskih zvezda (a bilo ih je opet ogroman broj), nije u dovoljnoj meri motivisalo ljude da se od jutra tiskaju ispred Teatra Limijer na Kroazeti.
Za znatno popravljanje ovakvog raspoloženja, na samom festivalskom kraju, zaslužan je poslednji film iz konkurencije – „Mud”, američkog reditelja Džefa Nikolsa (prikazan juče), koji je poput filma „Kraljevstva izlazećeg meseca” mlađeg kolege Vesa Andersona sa samog otvaranja 65. Kana, doneo mnogo vedrine i pozitivnih emocija.
Nikolsov „Mud” je dirljiv i topao film čija je „marktvenovska” radnja (nešto poput Tvenovih „Pustolovina Haklberi Fina”) smeštena na zeleno ostrvo na reci Misisipi, gde se događa priča o odrastanju u kojoj, osim dva malena dečaka učestvuju i Metju Mek Konahi (kao tajanstveni Mud koji postaje prijatelj dečaka) i Riz Viterspun (u ulozi žene Mudovog života). Ovo je uz Andersonov i komično čarobnu „Anđeosku deobu” Kena Louča, jedini film koji je dobio tako srdačne i burne aplauze na novinarskoj projekciji.
Aplauza je juče bilo i za dugometražni televizijski film „Hemingvej i Gelhorn” Filipa Kaufmana (proizvodnja HBO) u kojem su u naslovnim ulogama Klajv Oven (Ernest Hemingvej) i Nikol Kidman (Marta Gelhorn). Dinamičan, živo kolorativan, ovo je jedan od zanimljivijih pogleda na dve značajne književne ličnosti 20. veka, kojesu delilei ljubav i život i ratove sa kojih su izveštavali, baš kao i bitke koje su tokom svoje turbulentne veze vodili u sopstvenom domu. Kao što je to nedavno izjavio u intervjuu za „Politiku”, Klajv Oven, ceo film se zaista temelji na odnosu Hemingveja sa Martom Gelhorn kojoj je posvetio knjigu „Za kim zvona zvone”, i ljubavna priča zaista je postavljena protiv političke u burnim godinama 20. veka: Španskog građanskog rata, sukoba SSSR–Finska, japanske okupacije Kine i Drugog svetskog rata.
Govoreći u Kanu o ulozi Gelhornove, Nikol Kidman koja je na festivalu viđena i u izvrsno odigranoj roli histerične i opasne žene u ne baš sjajnom filmu „Paperboy” Lija Denijelsa, između ostalog je rekla: „Ovu ulogu sam posvetila Mari Kolvin, ratnom izveštaču britanskog „Sandej tajmsa” koja je zajedno sa francuskim fotografom Remijem Ošalikom, nedavno poginula, kada je zgradu u kojoj se nalazio improvizovani pres centar, pogodio sirijski minobacač”...
Posle ceremonije dodela ovogodišnjih „Zlatnih palmi”, za sam čin svečanog zatvaranja Kanskog festivala, odabran je testament film „Tereza Deskejru” nedavno preminulog velikog francuskog autora Kloda Milera, čiji je odlazak odmah posle završetka montaže ovog filma, duboko ožalostioi francusku i evropsku filmsku zajednicu. Milerov film u Kan dovodi i francusku zvezdu Odri Tatu koja igra naslovnu ulogu u ovoj, još jednoj filmskoj adaptaciji romana Fransoa Morijaka. Tatu igra nesrećno udatu buržoasku ženu koja pokušava da pobegne iz banalnog provincijskog života u kojem je, kao obrazovanu i avangardnu ženu u Francuskoj dvadesetihgodina prošlog veka, sve guši. Veoma dobar film majstora filmske režije i izvrsna, mračna uloga Odri Tatu. Premijeri filma na svečanom zatvaranju, prisustvovaće Milerova porodica, prijatelji, producenti i distributeri i svi zajedno sa publikom odaće počast uspomeni na njega i njegovo značajno filmsko stvaralaštvo.
Prve festivalske nagrade već juče su dodeljene. Pobednik takmičarskog programa „Izvestan pogled”, prema odluci žirija kojem je predsedavao britanski glumac i reditelj Tim Rot, jeste meksički film „Posle Lucije” Mihela Franka. Dodeljujući svoja priznanja, žiri je posebno pomenuo i film „Djeca” bosanske rediteljke Aide Begić kojoj je pripala diploma, i to za delo u kojem kroz likove brata i sestre, slika sve probleme tranzicionog života u savremenoj Bosni, kritikujući bešćutnu državu i njen odnos prema radnicima.
Nagrada žirija međunarodne kritike Fipresci, čiji je predsednik bio beogradski kritičar Borislav Anđelić, pripala je ratnoj drami „U magli”,ukrajinskoj reditelja Sergeja Loznice, koji je ostavio jedan od boljih utisaka u, inače, jakoj konkurenciji ovogodišnjeg Kana.
Dubravka Lakić
--------------------------------------------------------------------------
Naš kritičar potpredsednik Fedeore
Na godišnjem kongresu Fedeore – Federacije filmskih kritičara Evrope i zemalja Mediterana, održanom u Kanu 20. maja, na predlog Izraela i podršku Češke, Norveške i Velike Britanije, tajnim glasanjem, za jednog od pet potpredsednika izabrana je Dubravka Lakić komentator i filmski kritičar „Politike”.
Fedeora okuplja evropske i mediteranske filmske kritičare koji svoje tekstoveobjavljuju u štampanim medijima, a koji svojim angažmanom doprinose popularizaciji evropskog filma i autora i zalažu se za što veću pristupnost evropskog autorskog filma u redovnoj bioskopskoj distribuciji...
K. R.
objavljeno: 28.05.2012.
