Izvor: Blic, 27.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobro jutro, džezeri!
Dobro jutro, džezeri!
Listajući stari dnevnik i zamišljajući kako su naše očeve zabavljali Majls Dejvis, Čarli Mingus, Dizi Gilespi i Telonijus Monk, želeli smo i uspeli da dostojno odgovorimo izazovu ponovnog rađanja smotre koja je davala ritam Beogradu u drugoj polovini XX veka. Kao što je 31. oktobra 1971. godine prvi festival (koji se te godine zvao 'Newport Jazz Festival' i predstavljao filijalu čuvenog američkog jazz summita) otvorio Djuk Elington - tadašnja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prva zvezda džeza - prvi festival u XXI veku, 21. izdanje 'Beogradskog džez festivala', 15 godina posle 20. izdanja, otvoriće večeras prva zvezda današnjeg džeza - Dejv Holand.
Tokom pet dana trajanja festivala, u tri koncertna prostora u Domu omladine (Velika sala, 'Pogon', klub) nastupiće 20-ak vrhunskih džez sastava.
Pored koncertnog programa, biće organizovane izložbe fotografija i plakata sa ranijih festivala, video i filmski program, promocije džez knjiga i diskografskih izdanja.
Razgovor sa Dejvom Holandom i članovima njegovog kvinteta urađen je pred njihov put u Beograd.
Sjajnog kontrabasistu pitali smo šta smatra opredeljujućim za veliki uspeh njegovog kvinteta, budući da ga je kritičar 'Daun bita' proglasio najboljim akustičnim džez bendom na svetu.
'Mislim da sam konačno pronašao muzičare koji su voljni da istražuju različite pravce muzike koji me interesuju', kaže Holand. 'Imam potrebu da sva moja različita životna iskustva integrišem u jednu grupu i jednu muzičku zbirku, a ovi momci zaista spremno prihvataju bilo šta što napišem i uvek urade nešto divno s tim. Osećaj kolektiva u grupi veoma je intenzivan: postoji veliko međusobno poverenje, što znači da možemo da se oslobodimo, da ne sviramo ‘bezbedno’, već da oduševljeno istražujemo pun opseg onog što možemo da zamislimo. Potrefilo se da se sastavila grupa ljudi koja je muzički veoma kompatibilna. To smo svi prepoznali i radujemo se svakom trenutku našeg zajedničkog rada jer znamo da ovo neće zauvek trajati. Četiri i po godine je već mnogo duže nego što sam očekivao da ću održati bend na okupu - ako ti kažem da sam neizmerno uživao, mislim da delim njihovo mišljenje.'
Zanimljiv je proces nastajanje Holandove muzike. On taj proces ovako objašnjava:
'Neko predstavi novu kompoziciju grupi, a onda svi ubrizgamo svoju ličnost. Taj proces počinje na probama i nastavlja se tokom javnog izvođenja - promene se neprestano dešavaju. Ja sam to već iskusio u Majlsovom bendu: svaka noć je bila na neki način ‘nova’, razvijanje onog što smo uradili prethodne večeri.'
Budući da je Majls Dejvis imao običaj da potpuno menja strukturu kompozicije koju bi neko doneo u bend, da li se to dešava i Holandu?
'Majls je često radio na veoma ličan način - ponekad bi uzeo samo malu deonicu cele kompozicije, da od nje napravi nešto sasvim drugačije', objašnjava Holand, 'ali, ja sam ovde govorio o procesu - kad je neka numera uvežbana i postavljena, to je tek početak procesa koji se nastavlja svakim novim izvođenjem. Mi donosimo kompozicije sa idejom onog što želimo, ali su svi otvoreni da razmotre sugestije ostalih i eventualno ih integrišu u celu stvar. Tako se muzika personalizuje. S druge strane, ja se trudim da pišem za određenu grupu muzičara tako da istaknem ličnosti svakog svirača ponaosob.' Vojislav Pantić
