Izvor: Politika, 20.Feb.2012, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štrpce vapi za narodnom kuhinjom
Organizacija „Majka devet Jugovića” planira razvoj poljoprivrede a time i upošljavanje socijalno ugroženih na Kosovu i Metohiji
Voziti više od sto kilometara svakog dana njima je rutina, praksa koju nisu prekinuli ni snežni smetovi koji su zavejali najveći deo Srbije. Zaposleni u narodnim kuhinjama na Kosovu i Metohiji uprkos zimskom nevremenu dostavljaju obroke najugroženijima. Da malo preciziramo gornji podatak: oni koji rade na terenu na podeli obroka u obilasku raštrkanih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << srpskih sela prevale dnevno 110 kilometara, u ovim snežnim uslovima oko 160. Bilo je sela koja su bila više od deset dana zavejana i odsečena od sveta, najteže je bilo stanovnicima opština Novo Brdo i delimično Kosovske Kamenice, a do nekih sela nije se moglo stići ni automobilom, priča Svetlana Stević, direktorka humanitarne organizacije „Majka devet Jugovića”, pod čijim okriljem radi šest narodnih kuhinja na Kosmetu, koje hrane oko 2.000 korisnika. S manjerkom u rukama, hlebom i nešto suve hrane, ljudi iz narodnih kuhinja peške su obilazili korisnike u selima Boljevce, Carevce, Lještar, Rajanovce, Boževce...
– Osim pripreme i dostavljanja hrane ukazala se potreba i za drugim vidovima pomoći, pa smo tako prevozili ljude do lekara, donosili im hranu za stoku, dopremali vodu, dostavljali lekove, prikupljali toplu garderobu, naročito za porodice s malom decom – kaže Svetlana Stević.
Dobra vest je da su, zahvaljujući donacijama, obezbeđene zalihe hrane i nesmetan rad narodnih kuhinja do sredine juna, a u humanitarnim akcijama, koje je Eparhija raško-prizrenska organizovala u decembru i januaru, prikupljeno je više od 10 miliona dinara. Od toga, u zajedničkoj akciji s Infostanom obezbeđeno je oko šest miliona dinara, dok su različita preduzeća, eparhije i crkvene opštine donirale oko četiri miliona dinara. Loša vest je da je sve više ljudi koji traže da budu korisnici narodnih kuhinja.
– Imamo veliku potrebu za novom narodnom kuhinjom u Štrpcima, opštini gde danas živi oko 11.000 Srba i gde bismo sigurno imali 500 korisnika. Veliki broj ljudi živi od male socijalne pomoći, pa imamo slučaj jedne porodice s devetoro dece koja živi od 11.000 dinara. Nezaposlenost je sve veći problem, pa mi pokušavamo da, koliko možemo, nađemo neko rešenje bar za deo ljudi. U više navrata uspevali smo da obezbedimo nešto stoke ili poljoprivredne mašine, kako bi porodice imale barem nekakav izvor prihoda od prodaje voća, povrća, mleka ili sira – ističe Svetlana Stević.
Ona naglašava da problem predstavlja učestala krađa stoke – prošle godine samo u opštini Novo Brdo ukradeno je 1.000 grla krupne stoke, a počinioci, gotovo bez izuzetka, ostaju nepoznati. Uprkos raznim nedaćama, porodice s više dece nisu retkost, navodi naša sagovornica i daje primer jedne od najsiromašnijih opština na Kosovu, Novo Brdo, u kojoj ima čak 20 srpskih porodica s petoro dece. Organizacija koja u posao oko narodnih kuhinja upošljava 37 ljudi, misli i na njih: hrana se priprema za stotinak đaka, s namerom da se broj učenika koji će dobijati besplatnu užinu ili ručak u školi proširi.
Narodnim kuhinjama država je prošle godine preko Ministarstva za Kosovo i Metohiju uplatila deset miliona dinara, iz robnih rezervi obezbeđeno je 12,5 tona mesa i mesnih proizvoda, ali nema stalne podrške, pa nabavka hrane za obroke zavisi prvenstveno od donacija. Zato u humanitarnoj organizaciji „Majka devet Jugovića” traže i pronalaze načine da se, što je više moguće, oslone na sopstvene snage.
– Pre tri godine počela je da radi naša mala farma koja danas ima sedamdesetak koza i četrdesetak ovaca i odatle se redovno snabdevamo sirom, mlekom i mesom. Ove godine prvi put smo odlučili da započnemo i s poljoprivredom kako bismo sami proizvodili što više namirnica za narodne kuhinje. Zasejali smo tri i po hektara pšenice, a na proleće ćemo na četiri hektara zasaditi povrće, kupus, luk, šargarepu, krompir. Tako ćemo moći da uposlimo i sezonske radnike, pa će to biti dvostruka korist, oni će moći nešto da zarade, a mi da budemo manje zavisni od donacija – navodi Svetlana Stević.
J. Čalija
objavljeno: 21.02.2012.
