Izvor: Blic, 18.Nov.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog uglja preseljavaju i grobove
LAJKOVAC - Ogromni bager Rudarskog basena „Kolubara” stigao je na par stotina metara od groblja u selu Mali Borak kod Lajkovca. Nema ko da ga čuje, jer je 489 žitelja ovog sela koje „postoji” samo kao katastarska činjenica, već poodavno na novim adresama, ali zbog širenja površinskih kopova uglja ovih dana „preseljavaju” se i posmrtni ostaci nekadašnjih stanovnika Malog Borka. Nakon iseljenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << groblja, starog nekoliko vekova, nestaće poslednji trag da su ovde živeli ljudi, rađali se i umirali... Mali Borak će biti samo jedan u nizu ugljenokopa „Kolubare”.
- Nisam ni sanjao da ću nekada raditi ovako nešto. Iako čovek vremenom ogugla na sve, prihvati da i ovaj posao kao i svaki drugi, teško mi je. Nije svejedno, grlo se steže kada god čuješ onaj zvuk, znak da je ašov ili pijuk došao do nečijeg kovčega. Ljudi smo i koliko god se trudiš da odagnaš misli uvek se zapitaš čiji mir remetiš. Mora se, a teško je, prava robija - priča Tomislav Živković, radnik lajkovačke „Gradske čistoće”, koja je angažovana na ovom poslu, dok pijukom pažljivo kopa jednu humku. Njegov kolega Radisav Pajić ašovom i lopatom izbacuje zemlju. Kaže da su za poslednjih mesec dana iskopali već 300 grobova, odmahuje glavom i slaže se da je oguglao. Dnevnica 22 radnika angažovana za ovaj posao je 1.800 dinara. Rukovodilac radova Jovan Tanasijević kaže da je najteže kada pred iskop dođe pokojnikova porodica da upali sveće.
Pod zemljom 24 miliona tona lignita
Mali Borak, njegovi živi i mrtvi, nestaje jer mu je sudbina namenila da leži na 24 miliona tona lignita Površinskog kopa „Tamnava - Zapadno polje”. To je, kako kažu u Rudarskom basenu, energetska stabilnost Srbije u narednim decenijama.
- Bude suza, kuknjave, neverice... Ljudi ipak s razumevanje prihvataju da mora da bude ovako jer su i sami morali da napuste kuće i imanja. Razne očuvane predmete pronalazimo, najčešće metalni novac, ćilime, ćebad, kape, ali sve pod strogom kontrolom prenosimo i ponovo sahranjujemo. Uz jednog pokojnika našli smo flašu rakije stare 18 godina - dodaje Tanasijević. On kaže da se grobovi preseljavaju po strogoj proceduri.
- Kada se iskopa grob, naša druga ekipa u specijalnim odelima vadi posmrtne ostatke i slaže ih u pogrebne vreće, koje se stavljaju u nove drvene sanduke. Ako su grobovi stari do tri godine, ceo drveni sanduk se stavlja u limeni, a taj u novi drveni. Specijalnim vozilom se prevoze do Novog groblja u Lajkovcu ili u Jabučju, gde se nakon pomena sahranjuju. Posebne ekipe firmi iz Barzalovice i Aranđelovca demontiraju, restauriraju i ponovo na novom grobnom mestu montiraju spomenike. Na kraju beogradska „Sanitacija” obavi dezinfekciju starih grobnih mesta - objašnjava on.
Sa groblja u Malom Borku treba da bude preseljeno oko 1.700 grobova, od kojih je oko 300 bez imena. U verovatno najvećem iseljenju groblja u Srbiji, večnu kuću promeniće i najstariji pokojnici iz 1764. godine na čijim spomenicima su natpisi na bugarskom. Po rečima Radivoja Nenadovića, direktora lajkovačkog preduzeća, dnevno se preseli više od 10 grobova, pa se očekuje da iseljenje groblja u Malom Borku bude završeno i pre zacrtanih 200 dana.
- Naši radnici stekli su dragoceno iskustvo u ovom veoma teškom i odgovornom poslu tako da ćemo konkurisati kada uskoro, takođe zbog širenja ugljenokopa, bude iseljavano groblje u Vreocima - kaže on.
