Izvor: Sportski Žurnal, 23.Apr.2011, 18:34

Životna pobeda Gordane Grubin

Životna pobeda Gordane Grubin

Gordana Grubin i Miodrag Vesković. Bračni par kojem je košarka sve. Bolje rečeno, život. Još preciznije, oni žive košarku.
Košarka ih je upoznala. Kako to često biva, dogodilo se sasvim slučajno. Sudbina. Kao da je negde gore, među zvezdama, bilo zapisano da bude tako:

Preporučili su mi jednu igračicu, ali meni je za oko zapala druga. Gledam osmicu zbog koje sam došao na tu utakmicu. Nema šta, dobra igračica. Ipak, desetka mi >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << ne da mira, više mi se sviđa. Na kraju, prelomim – uzimamo desetku.
Tako su se upoznali Gordana i Miodrag. U početku joj je bio trener. Kasnije, godinama – i više od toga.
Kad je ona igrala u Mađarskoj, on je radio u Italiji. Treninzi, utakmice, stalna jurnjava za trofejima. Mnogo obaveza, retki susreti. Jedini spas su bili telefonski razgovori. Česti, kilometarski:
– Svašta smo zbog košarke doživljavali. Kao ono na aerodromu u Briselu, dok sam sa ekipom čekao avion. Odjednom, iza leđa, u svojoj ruci osetim tuđu. Nežnu, malu, žensku. Okrenem se – Gordana! Neplanirani susret, na ničijoj zemlji.

Posle ih je košarka zajedno odvela u Italiju. On je radio na jugu, a ona je igrala na severu. Od Mesine do Parme – cela čizma:
Ponekad smo leteli avionom jedno kod drugoga samo da bi makar par sati proveli zajedno.
Došle su i one „olovne” godine. Ovde ratovi, sankcije, nemaština. Miodrag je duboko preživljavao patnje ljudi u njegovom Sarajevu. Gordanu je košarka lopta vukla dalje, u Ameriku:
Šest godina sam igrala u ženskoj NBA ligi, za Los Anđeles, Indijanu, Feniks i Hjuston. To je bio vrhunac moje karijere. Ostalo je dosta toga na internetu, na ju–tjubu.
Ne propušta da pomene da su, pored nje, u najjačoj ligi na svetu od naših još igrale Nina Bjedov i Slobodanka Tuvić. To je, kaže, veliko priznanje za srpsku žensku košarku.

Prija taj glamur. Ipak, vremenom stigne zasićenje, košarkom i svime što u Americi ide uz nju:
Ono što se tamo doživi, to ne može da se poredi sa Evropom, makar se radilo i o vrhunskim klubovima. Tu mislim i na moskovski Spartak, klub koji je godinama harao Evropom i u kojem je mnogo toga po NBA standardima. Tu sam odigrala svoju poslednju utakmicu.
Na odluku da stavi tačku na karijeru presudno je uticalo rođenje Ene. Bila je to 2006. godina od kada je sve drugo postalo nevažno.
I baš kad je postalo najlepše, kad je njen život bez košarke dobio novu dimenziju, Gordanu je pogodio grom:
Lekari su konstatovali da sam obolela od raka imunog sistema. Dijagnoza je sve govorila. Ena je imala samo godinu i po kada sam se suočila sa mogućim krajem mog života.
Odlučila je Gordana da ostane u Novom Sadu i da u Institutu u Sremskoj Kamenici započne sa hemoterapijom. U Miodragovom životu je sve stalo. Odbio je ponudu iz Italije, košarka i trenerski posao ga više nisu zanimali:
I, vredelo je – Gordana se izlečila. Period kroz koji je prošla, kaže, totalno joj je promenio poglede na život.

Nastavak na Sportski Žurnal...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Sportski Žurnal. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Sportski Žurnal. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.