Izvor: Politika, 27.Jun.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treneri asovi napunili „Šumice”
Predavanja Dušana Ivkovića, Svetislava Pešića, Željka Obradovića i Duška Vujoševića izazvala neverovatnu pažnju kolega
Koliko interesovanje je pobudila deseta „Beogradska trenerska klinika” najbolje ilustruje podatak da su se slušaoci tiskali i na stepeništu, a beleške hvatali na kolenima! U dvorani je dva dana vladao tajac, prekidan samo aplauzima upućeni našim najtrofejnim košarkaškim stručnjacima.
– Kad sam ušao u salu pomislio sam da se igra >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neka utakmica. Drago mi je zbog ovako velikog interesovanja, ono potvrđuje da je košarka u našoj zemlji i dalje veoma popularna. Bilo mi je veliko zadovoljstvo što sam predavao ove godine, ne zato što je „Klinika” jubilarna, već zato što je naša – istakao je Svetislav Pešić.
Lepo je bilo videti trenere svih generacija na jednom mestu, a teško nabrojati i prstima jedne ruke ko je od viđenijih bio odsutan. Dušan Ivković, Svetislav Pešić, Željko Obradović i Duško Vujošević, uvek su bili magnet za struku, ali dobiti ovakve predavače na jednom mestu, to je zaista redak poklon. Organizator, Udruženje košarkaških trenera Srbije, povuklo je pravi potez, a „profesori” su bili izuzetno nadahnuti.
Seminar je otvorio selektor Dušan Ivković uvek izuzetno aktuelnom temom, ulogom trenera u transformaciji talentovanog igrača do asa. Najteži zadatak u košarci, koji je u poslednje vreme zbog brojnih remetećih faktora, postao alarmantan problem koji se „prostire” i do najbolje selekcije.
– Ovo je veoma kompleksna tema, ne samo za stručnjake. Poznato je da naši treneri vole da forsiraju mlade igrače, ali prerano počinjemo da ih procenjujemo. Do 16 godine pokažu talenat, dominaciju, a kada treba s njima najviše da se radi kako bi napredovali, ulaze u mašineriju. Počinju da im pune glavu ugovorima, menadžeri i roditelji. Neminovno dolazi do pada, mnogi su i nestali kao igrači. Postavljam pitanje, gde su tu treneri, kako oni mogu to da spreče. Najsvežiji primeri su Dejan Musli i Nenad Miljenović koji su u mlađim kategorijama bili toliko dominantni da su mi neki prijatelji čak govorili kako već imam dvojicu sigurnih igrača u petorci za Igre u Londonu. Musli nije igrao čitavu sezonu u Španiji, a Miljenović je više razmišljao kako da potpiše prvi ugovor. Već godinama nemamo igrače koji su lideri u svojim ekipama, ove sezone to se moglo reći možda samo za Rakočevića, Teodosića i Savanovića – upozorio je Ivković.
Ostali predavači imali su uže stručne teme. Duško Vujošević održao je zanimljiv čas o unutrašnjoj igri koja je obeležila desetogodišnju dominaciju Partizana u regionu, ali i velike uspehe u Evroligi.
– Svi timovi koje sam vodio imali su dobru unutrašnju igru. Napadi su počinjali u trenutku kada igrač primi loptu leđima ka košu, s obe noge u reketu. Želeo sam uvek da imam visoku ekipu, da na svakoj poziciji, a posebno krilnoj imamo prednost, takozvani „mis meč”. Poznato je da se najlakše poentira ispod koša, a istovremeno najmanji procenat kontranapada realizuje posle poentiranja iz unutrašnje igre. Takođe, najviše šuteva za tri poena se uputi posle povratnih lopti centara. Dobro smo radili sa visokim igračima. Imali su dovoljno lopti, raslo im je i samopouzdanje, što je dalo rezultata – otkrio je deo tajne uspeha Partizana Vujošević.
Svetislav Pešić je izneo zanimljive detalje o igri u tranziciji i „pik en rol” odbrani, ali ocenio i šanse reprezentacije na Evropskom prvenstvu u Litvaniji.
– Imam veliko poverenje u te momke. Naravno da bi bilo bolje da su igrali malo više u klubovima, ali još su mladi i vreme radi za njih. Uostalom, već su pokazali da su spremni za velika dela. Iako neke kolege ne vole da pritiskaju igrače rezultatima, ja sam za to da budu uvek pod blagom tenzijom jer samo tako mogu da postanu pobednici. Možda nismo favoriti u Litvaniji, ali svakog favorita možemo da pobedimo – naglasio je Pešić.
Desetu „Beogradsku kliniku” zatvorio je Željko Obradović koji je dan ranije bio predavač na seminaru Evrolige u Barseloni. Najtrofejniji kontinentalni trener govorio je o najmoćnijem oružju prvaka Evrope, igrom „dva na dva”.
– Mnogi ističu tu vrstu napada, ali Panatinaikos je ove sezone imao 51 ofanzivnu varijantu, od toga šest na zonsku odbranu i tri bez obzira tip defanzive protivnika. Forsirali smo unutrašnju igru, a moja filozofija košarke u tom segmentu, oslanja se na kvalitetnu igru leđima, bez obzira da li se radi o igraču na poziciji jedan ili pet. Više volim da igram „pik” bekova sa klasičnim centrom, ali oni moraju da imaju dobar šut za tri poena i prodor, kao i da čitaju odbranu. Dijamantidis i Batist su idealna kombinacija. Velika je važnost i igre „jedan na jedan”, ali posle Dejana Bodiroge jednostavno nisam video nekog ko to može da igra s vrha kapice – rekao je Obradović.
M. S.
objavljeno: 28.06.2011.
