Izvor: Politika, 29.Jun.2015, 22:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski mentalitet
Malo je zemalja na svetu koje mogu da se pohvale da su za samo dve nedelje dobile ekipne šampione sveta u omladinskom fudbalu, evropske prvake u ženskoj košarci i prvake Svetske lige u vaterpolu.
Ne računajući vaterpoliste, koji su nas navikli na uspehe – osam puta na devet takmičenja Svetske lige uzeli su zlato – uspeh omladinaca u fudbalu, a zatim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i košarkašica, bio je prilično iznenađenje za sve. Sportska javnost im na početku takmičenja nije davala prevelike šanse za uspeh, ali su oni došli do trona.
Euforija koja je nastala posle ovih uspeha potpuno je razumljiva. Srbija se ne nalazi na vrhu svetske ili evropske rang-liste u mnogo oblasti.
Recimo, na listi Forbsa, po uslovima poslovanja, Srbija je na 85. poziciji od 146. zemalja.
Na „Transparensijevoj” listi percepcije korupcije, Srbija je na 78. mestu od 175. zemalja.
Na listi Svetske banke, Srbija se po bogatstvu država na kraju 2013. plasirala na 79. mesto na osnovu podataka o bruto društvenom proizvodu (BDP) po glavi stanovnika.
Zatim, na Šangajskoj rang-listi 500 najboljih univerziteta u svetu, Univerzitet u Beogradu nalazi se 369. mestu.
Mogli bismo tako da nabrajamo danima, ali suština je da se u malo čemu, osim u sportu, Srbija nalazi u samom vrhu. Šta je razlog tome? Zašto košarkašice i omladinski fudbaleri dolaze do evropskog i svetskog vrha, iako je malo onih koji su verovali u njihov uspeh, a neki drugi ne mogu da dobace ni do sredine liste?
Možda jedno od mogućih rešenja leži u rečima selektora omladinskih prvaka sveta Veljka Paunovića. Upitan o mentalitetu omladinaca, koji Srbija u fudbalu nikad nije imala, on je prošle nedelje za „Politiku” rekao: „Mentalitet se vežba, kao i svaki drugi aspekt igre. Na svakom treningu i na svakoj utakmici.”
Tom rečenicom Paunović je razbio mnoge iluzije o onome što se često prezrivo nazivalo „srpski mentalitet”. To je ono kada propustimo najbolje šanse, a onda danima žalimo, vajkajući se što nismo kao Nemci.
Paunović je tako poručio – ako nema rada, nema ni rezultata. Nema ni opravdanja – „izgubili smo, jer smo takvi kakvi smo”.
Paunović to košarkašicama Srbije nije imao prilike da ispriča, ali one su to i same znale. Tako su se ponašale i tako su postale evropske šampionke.
Kada i u drugim oblastima, ne samo u sportu, naučimo da se mentalitet uči, a ne nasleđuje, možda ćemo uspeti da se pomaknemo sa dna svetskih rang-lista. Makar na sredinu.
