Izvor: Politika, 26.Jun.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbin prva violina Čarlstona
Aleksandar Kesić je imao odličnu sezonu u američkoj univerzitetskoj košarci, a njegova ekipa je bila šampion jedne od konferencija
Aleksandar Kesić (23) košarkom je počeo da se bavi pre više od deset godina, a put ga je preko škole Partizana, Zvezdare i Žitka odveo do Amerike. Četvrti razred srednje škole završio je u Hentigtnonu posle čega je upisao koledž Ajona u Njujorku. Usledila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je povreda i pauza od jedne godine, a danas je glavni igrač Univerziteta Čarlston u Zapadnoj Virdžiniji.
– Prve godine na fakultetu izabran sam u najbolju petorku tima, sastavljenog od igrača koji su tek upisali studije. Ove sezone osvojili smo našu konferenciju i plasirali se na završno Nacionalno takmičenje Amerike. Takođe, uvršten sam u drugu petorke lige, kao i u drugu petorku završnog turnira – kaže za „Politiku” Kesić, drugi strelac Čarlstona (prosek 14,6 poena), prvi skakač (6,5) i prvi po procentu šuta za tri poena (49 %).
Nacionalna koledž sportska federacija (NCAA) u košarci ima tri divizije, svaka od njih ima oko 16 konferencija i više od hiljadu ekipa:
– Sve je podeljeno po oblastima. Primera radi konferencija u kojoj igra moj tim, obuhvata Virdžiniju, Zapadnu Virdžiniju, Kentaki i Ohajo – objašnjava Kesić. – Divizije nisu organizovane po principu da tim koji osvoji niži rang ulazi u viši. Potrebno je da koledž ispuni određene uslove, počev od finansijskih, infrastrukturnih, obrazovnih i sportskih. Nije retkost da ekipa iz druge divizije pobedi neku iz prve, jednostavno ima jači tim, ali ne ispunjava neke od navedenih uslova za napredak u viši rang.
Na kraju sezone najbolje ekipe iz svake konferencije širom Amerike sastaju se na završnom turniru, popularnom „martovskom ludilu”:
– Tokom cele sezone prate se igre ekipa iz svih delova Amerike. Pobednik svake od konferencija ima osigurano mesto na završnici, a ukoliko ostale ekipe pokažu kvalitet postoji šansa da iz jedne konferencija na „martovsko ludilo” ode i po četiri ekipe. O tome odlučuju rang liste i timovi sastavljeni od trenera, bivših igrača, novinara i skauta. Ako oni procene da imate kvalitet nađi će te se na završnici.
U tek okončanoj sezoni ekipa za koji nastupa Aleksandar Kesić osvojila je „Mautin ist” konferenciju i obezbedila plasman na veliku završnicu:
– Našli smo među 64 najjača tima Amerike. Ovo je za nas bila druga uzastopna godina učešća na „martovskom ludilu” i druga sezona koju smo završili među 25 najbolja koledža u zemlji.
U sezoni u kojoj je nagovestio velike mogućnosti Kesić se našao među 50 najpreciznijih šutera čitavog takmičenja (57 odsto iz igre):
– Veliku zahvalnosti dugujem mojim saigračima. Napredovao sam dosta u odnosu na prvu godinu, ali zaista to ne bi mogao bez njih. Igrao sam sa odličnim košarkašima, koji su pre svega sjajni ljudi.
U godinama iza nas veliki broj mladih košarkaša sa prostora Balkana obreo se u Americi:
– Susreo sam se sa dosta igrača iz naše zemlje i okolnih zemalja. Primera radi sa Nikolom Gajićem iz Republike Srpske sam igrao i Žitku, a on je danas jedan od najuspešnijih igrača koledž košarke u Americi. Diplomirao je, igrao je u prvoj diviziji i našao se na širem spisku reprezentacije BiH.
Uslovi treniranja, učenja i života su daleko iznad onoga što se viđa kod nas:
–Amerikanci vode veliku brigu o sportistima i sve je podređeno njima i njihovom uspehu. Kamp u kome živite je odlično organizovan, sve vam je počev od amfiteatara za predavanja do sala za treniranje na pet minuta šetnje. Treninzi su u predsezoni dva puta dnevno, dok u toku sezone trenirate posle predavanja. Utakmice su subotom, a nedelja je dan predviđen za odmor, što je propisano i pravilima lige. Takođe, imate i broj sati predviđen za treniranja u toku sezone, kako ne bi došlo do prevelikog forsiranja igrača i povreda. Kada idete na gostovanja, sa vama su uvek asistenti koji vam pomažu oko učenja i obaveza na fakultetu i uvek su tu za vas.
Ipak želja mladog košarkaša je povratak u Srbiju, gde želi da se profesionalno bavi košarkom i jednog dana zaigra reprezentaciju:
– Ostale su mi još dve godine studija, uključujući i master. Diplomiraću u decembru, ali su mi sa fakulteta omogućili da igram košarku i za vreme master studija. Ukoliko se pokažem dobro i budem na zadovoljavajućem nivou, moja je želja da zaigram profesionalnu košarku i da jednog dana obučem dres sa državnim grbom.
F. M.
objavljeno: 27.06.2014.
Pogledaj vesti o: Partizan, Nju Jork
