Izvor: Vesti-online.com, 31.Jul.2014, 17:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbin mu promenio život

Uticaj koji jedan sportski trener može da ima na život mlade osobe i njen psihofizički razvoj ogroman je i često presudan. Trenerova sposobnost da motivise sportistu, ukaže mu na prave vrednosti i nauči da rešava konflikte, dragocene su lekcije koje u srcu mlade osobe ostaju za ceo život. Takva prijateljstva često ostaju prijateljstva za ceo život, a jedno takvo rodilo se između Amerikanca srpskog porekla Vlade Jakšića, koji radi na programu "Košarkaški ambasadori mira" i mladog >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Afro-Amerikanca i košarkaša Demijana Robinsona, sa južne strane Čikaga.

Demijan Robinson i trener Vlada jakšić

 

Svojim trenerskim umećem i veštinama Vlada Jakšić uticao je ne samo na poboljšanje Demianovih košarkaških sposobnosti, već i na ceo njegov život, a ovaj mladić postao je prvi sportski ambasador i prošle godine, tim povodom putovao sa Vladom Jakšićem u Srbiju. Izuzetno zreo za svoje godine, smiren i elokventan, Demijan Robinson kaže da je kao dete bio problematičan i stalno ljut. A onda je otkrio košarku. Majka mu je kupila košarkašku loptu za rođendan i od tada nije prestajao da je igra. Kaže da se jedino osećao sigurno kada je bio na košarkaškom terenu i igrao basket.

- Košarka je za mene postala sve, posebno u teškim situacijama. Otkako sam počeo da je igram sve se promenilo - upoznao sam neke osobe koje inače nikada ne bih. Kroz ovaj sport naučio sam da moram da budem predan i posvećen onome što radim jer bez toga nije moguće ostati fokusiran ni na jedan zadatak. Vredan, marljiv rad i upravljanje vremenom kako u košarci, tako i u životu obavezni su da bi čovek uspeo, kaže ovaj 21-godišnji mladić i dodaje da je rešavanje konflikta i iznalaženje rešenja za probleme nešto najvažnije čemu ga je naučio ovaj sport.

 

Reči samopouzdanja

On kaže da je sa igranjem košarke i njegova porodica primetila pozitivne promene. Počeli su da traže da razgovara sa mlađim rođacima, da bude njihov uzor...

- Ja sam to rado radio jer kao mali nisam imao nikoga ko bi sa mnom tako razgovarao. Učio sam ih ono što sam sam shvatio i naučio - da nije važno ko su ti roditelji, braća, sestre, rođaci... Važno je ono što ti sam učiniš od svog života. A ako si vredan i marljiv i ako uložiš svoje srce i um u to što radiš, možeš da postigneš sve što želis!

Kroz košarku je upoznao trenera Vladu Jakšića.

- Nije nam se sviđalo njegovo insistiranje na strukturi, jer nismo bili naviknuti na to. Međutim, posle izvesnog vremena počeo sam da primećujem da je moja igra počela da se poboljšava. I ne samo to - trener je uticao na to da se moje ponašanje i razmišljanje promene, kaže on.

Ipak, možda najveća Jakšićeva zasluga bila je što je pomogao Demijanu da upiše koledž. Od tada je njegov život krenuo ponovo u novom pravcu. Jakšić je insistirao da Demijan izađe na takozvani "šoukejs" (pokazivanje sportskih umeća pred trenerima kako bi se dobila stipendija za koledž), pozajmio mu pare za taj događaj i čak ga lično odvezao tamo.

- Nije mi preostajalo ništa drugo nego da pokažem svoje košarkaško znanje, kaže ovaj mladić. - Igrao sam jako dobro, video me je trener iz Kalifornije i ponudio mi stipendiju za dve godine na koledžu Bakersfild. Sada sam na koledžu u Montani i njega završavam za godinu dana. Tada ću dobiti moju diplomu "lidera zajednice".

Saradnja između ove dvojice sportista dovela je do odlaska u Srbiju kako bi promovisali "Košarkaške ambasadore mira" i našli za njega saradnike. Demijan je naš prvi ambasador košarke, kaže trener Vlada Jakšić. - Mi kreiramo ovaj program kako bi bio pristupačan sto većem broju mladih ljudi. Kao što je Demijanov život promenjen kroz sport i ovaj projekat, tako želimo da i druga deca dožive slično - da upoznaju druge kulture, da steknu prijateljstva, razviju svoje sposobnosti i omoguće sebi bolji život i budućnost, kaže trener Vlada Jakšić i naglašava da će njihov program biti usmeren na ceo Balkan, ne samo na Srbiju.

 

Oduševljen Srbijom

Prekookenaski put za nekoga ko u mladosti nije prelazio iz južnog u severni Čikago, bio je veliki događaj. Demijana je u Srbiji oduševilo srpsko gostoprimstvo i neposrednost ljudi. Tamo je bio nemalo iznenađen kada je od nekolicine trenera dobio besplatne košarkaše savete i dozvolu da se uključi u igru.

- Bilo je divno videti da novac nije sve. Još na aerodromu dočekala nas je Vladina familija, grlili su nas i ljubili. Svi su bili ljubazni i gostoprimljivi. Bilo mi je divno. Ovde se sve dešava brzo, a tamo su ljudi uživali u šetnji, lepom vremenu, životu… To me je potpuno promenilo i ja sam počeo da uživam u svom životu na drugi način. Upoznao sam Vladinog sina Filipa i on mi je bio kao mlađi brat. Nas dvojica smo se sprijateljili i celo to iskustvo za mene je fantastično. Takođe, devojke u Srbiji su prelepe! - kaže Demijan.

 

Nastavak na Vesti-online.com...