Izvor: Danas, 16.Jun.2015, 23:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravimo se da je namerno
Finalna serija košarkaške Superlige Srbije stigla je do 2:0 u pobedama za Crvenu zvezdu, a moj stav da tog skupa uopšte nije ni trebalo da bude - samo se potvrđuje. Obrni, okreni - lepote, a posebno kvaliteta igre - ni na vidiku, igrači isceđeni kao bajati limun, procenti ubačenih slobodnih bacanja, kao i šuta za dva i tri poena - ispod svake normale.
Izmišljene ''časove ljubavi'' zamenila je nastava netrpeljivosti, tankih živaca i duge sujete, prizemna ''šmira'' >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << pojedinaca na svakom koraku pre, za vreme, posle i (posebno) između mečeva, bez kontrole ličnih gestova, svojih reči i njihovih posledica, i tako dalje, i tome bliže. Ili, što reče ucveljeni (ali i nadalje pomalo pošteni) komšija Njofra - ''kad vidim gurmanski basket-potez na parketu - iznenadim se kao seljak asfaltu, toliko se retko događa''. No, moj savet svim poštovaocima ove igre pred nastavak ovog Panađura dopatosnog kiča sa malo košarke je - ŠTA GOD DA SE DESI, PRAVITE SE DA JE NAMERNO! Najveći problem i jeste što će najmanje još jedne utakmice biti, jer se ''domaćinstvo'' (kako neadekvatna reč za događanja o kojima pišem) kao štafeta predaje iz crveno u crno-bele ruke, tako da sledeći meri budalaštine prethodnog i želi da ih nadmaši, nadgornja. A igra skromna, selektor Saša Đorđević i ne nosi beležnicu sa sobom, jer nema šta novo da priupiše...
Dobro, možda se nekome čini da preterujem, pa da se prisetimo zajedno: da li su trener Partizana i predsednik Saveza razmenili floskulu ''pomoćno osoblje'', koja ne spada u strategiju, još manje taktiku basketa, i zašto jesu? Otkud genijalni pisac Danilo Kiš na majicama (''pasji sinovi'' i slično) i koliko komada je štampano? Hoće li iko uskoro ''baciti na pamuk'' i ove Kišove reči: ''Ne volim ljude koji se izvlače iz svega kao kišne gliste. Bez ožiljaka, bez ogrebotine. Komedijaši.'' Zar neko iole objektivan zaista veruje da su sudije uticale na ishod bilo kog meča, pogotovo prvog? O čemu neprestano razgovaraju za vreme utakmice trener srpskog šampiona i arbitar koji je sudio obe tekme, kad su imali više od sto prilika (u bezbroj finala) od oktobra 2001. godine da se slatko, kao dobrostojeće komšinice, ispričaju? Ko je, kakav mu je košarkaški CV i iz koje bajke se pojavio crveno-beli Isterivač duhova sa svojim komentarima o kouču suparničkog tabora? Da li je pre toga bio na ''belim pokladama'' u selu Lozoviku, između Velike Plane i Smederevske Palanke, gde se već desetak godina vrši obred teranja demona iz atara? Ako je Miša Tumbas odigrao polustriptiz (donja polovina) na poluvremenu, hoće li Zvezda imati svog predstavnika u četvrtak, ili će se zadovoljiti životinjskim iznutricama ili nogicama, guslama, borbenim pesmama iz serijala ''Marš na Drinu'', može biti Ljubom Aličićem (''crveno obuci da sluuuuti na radost'')? Hoće li sa tribina poleteti noga od stolice, ili komplet ista? Zašto deo hodnika ispred svlačionica obezbeđuju najbolji, elitni srpski specijalci? Da li će broj zakucavanja, kvalitetnih asistencija i ekstra poteza, na kraju, kad se podvuče crta i sve sabere, biti veći od broja nesportskih i tehničkih grešaka, kao i zasluženih kazni aktera? I još koješta...
Naravno, sve gorepomenuto moj bratić Njofra objasni u manje reči: ''sve se to dešava jer je lakše porušiti nego sagraditi, biti zao nego dobar, budala nego pametan''. Da ponovim i nezaborav Matije Bećkovića, kad smo već krenuli sa piscima: ''Glupost je starija od pameti. Da prvi čovek nije bio glup, drugi se ne bi ni pojavio.''
Dobro, posle zabave i estrade, malo i basketa. Košarkaši Crvene zvezde vode sa 2:0 u finalnoj seriji i teško je za očekivati da se neće upisati kao drugi u listu basket šampiona Srbije, možda ne sa 3:0... Ne igraju ni blizu svog nivoa (ako nisam rekao - košarka koja je viđena u beogradskom Pioniru je slabašna, jektičava, kao što se polovinom juna obično i dešava), ali je kvalitet na njihovoj strani. Uz Dženkinsa, Vilijamsa, ostale - crpu (ne)namerno nove resurse. Cirbes izvanredan, ne samo šutem van reketa (direktno u tom elementu pobedio Milutinova), već i blokadama, brzinom izlaska u odbrani od ''pika'', čitanjem i saradnjom sa prepametnim Mitrovićem, čvrstinom i ponašanjem; Kalinić opasan i kad igra slabo, Lazić najkonstantniji. Druga stvar je - snaga kolektiva, koja je dovoljna za trijumf u našoj ligi, ali nije u Evropi - tamo mora postojati neki Spanulis, Rudi, Teo, Bogdan, Bjelica - koji iskače pozitivno iz standarda i šablona. Poslednje - ne postoji u Zvezdinom taboru više ''kompleks od pobede nad gradskim rivalom''... Partizan ranjen u svim segmentima, nekako izolovan i usamljen, bez obzira na armiju navijača, trener prepušten sebi i momcima. Glavna borba im tek predstoji...
Za kraj, normalno, Njofra - ''komšo, ne postoji tako jednostavan posao da se ne može loše uraditi, barem u Srbistanu''...
Pogledaj vesti o: Crvena Zvezda
