Izvor: Politika, 10.Mar.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Pik and rol” drugi put među Srbima
Košarkaški trener Darko Rajaković, koji je nedavno u „Fiba asist magazinu” imao zapažen stručni članak, podseća da je kod nas taktika „dva u dva” postojala takoreći odvajkada...
Nedavno se u „Fiba asist magazinu”, koji izdaje Svetska košarkaška federacija (FIBA), pojavila stručna analiza „pik end rola” na više od deset strana, iz pera američko-srpskog tandema Kvin Snajder-Darko Rajaković. Reč je o dvojici mladih stručnjaka koji su se upoznali dok >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su radili u ekipi San Antonija, u poslednjoj deceniji jedne od najboljih ekipa na svetu. Rajaković (35), od pre dve sezone šef stručnog štaba španskog četvrtoligaša Torelondesa (Madrid), već godinama je skaut San Antonija za Evropu, a njegova silna želja za usavršavanjem otvorila mu je nove vidike i nova dragocena poznanstva.
„Pik end rol” se u raznim internet enciklopedijama prevodi uglavnom kao „vrsta napada u košarci gde učestvuju dva igrača od kojih jedan postavlja „pik” (blok) za svog saigrača s loptom, a zatim se izvuče iza odbrambenog protivničkog igrača (čineći „rol”) i primi loptu. Kao jedan od knjiških primera ovakve igre obično se navodi čuveni par Jute Džon Stokton-Karl Meloun koji je postigao hiljade poena iz „pik end rola”.
Bez namere da ulazimo u analizu teksta iz Fibinog magazina, zamolili smo Rajakovića da nam „prostim rečnikom” kaže nešto o ovom načinu napada. Na početku, pitamo ga kako je došlo do toga da Snajder i on napišu zajednički članak na ovu temu?
– Sa Snajderom sam se upoznao na Letnjoj ligi NBA u Las Vegasu. Obojica smo bili u stručnom štabu San Antonija. On je tada radio kao prvi trener Ostin Torosa, ekipe koja igra Razvojnu ligu NBA. Tokom te letnje lige dosta vremena smo provodili u razgovorima o košarci i naravno o „pik end rolu”. Ispostavilo se da smo jedan drugog isprovocirali nekim idejama i stavovima, ali smo se u mnogim stavovima i poklopili, pa smo rešili da zajedno napišemo članak o tome.
Kakav je danas značaj „pik end rola” u košarci?
– Ta igra je najzastupljenija u NBA, mada sve više napada i u vrhunskoj evropskoj košarci se baziraju na njoj. To govori o značaju, ali i o kompleksnosti same saradnje dva igrača kroz blokadu na igraču s loptom. Već godinama jedna od najboljih evropskih ekipa Panatinaikos, na čelu sa najuspešnijim evropskim trenerom Željkom Obradovićem, koristi „pik end rol” u velikoj većini napada.
Koji tim (igrači) igra najbolje „pik and rol” na svetu?
– Prva asocijacija na to je čuveni tandem Jute, Stokton i Meloun. Kvin i ja smo želili da u našem članku istražimo i neke novine kao što su nove pozicije na kojima se može igrati, tipovi blokada i pod kojim uglovima se mogu postavljati blokade. Od današnjih vrhunskih „pik end rol” igrača izdvojio bih Tonija Parkera, Krisa Pola, Hidajeta Turkoglua, Stiva Neša, Ražona Rondoa. Što se ekipa tiče, po mom skromnom mišljenju najbolji evropski timovi su Panatinaikos i Barselona, a u NBA to su San Antonio, Nju Orleans i Boston.
Navedite nešto iz istorije „pik and rola” kod nas...
– Navešću jednu anegdotu. Prvi trener od koga sam učio košarku, legenda čačanske košarke Milan Petronijević, pričao mi je da je pre blizu 30 godina, naš savez organizovao seminar za trenere i pompezno najavljivao predavače i teme. Jedna od tema bila je i „pik end rol” igra kao nešto novo i moderno. Svi tadašnji treneri bili su jako uzbuđeni što će imati priliku da čuju i da nauče neke „nove” stvari i niko nije znao šta je „pik end rol”. Predavanje su napustili razočarani, jer nisu ni videli ni čuli mnogo novoga. Naime, „pik end rol” je bilo nešto što su oni oduvek igrali i kao igrači i kasnije kao treneri, samo što su tu igru zvali „dva u dva”. Novo i moderno je bilo samo ime!
Aleksandar Miletić
------------------------------------------
Tanjević: Nisam ljubitelj „pik end rola”
Doskorašnjeg selektora Turske Bogdana Tanjevića pitali smo da nam kaže svoje mišljenje o „pik end rolu”...
– Prvi put smo mi klinci to radili s trenerom Žeravicom, još 1963. Mislim tu na moju generaciju: Šolman, Plećaš, Kapičić, Simonović... Svakako, Stokton i Meloun su doveli „pik end rol” do savršenstva, a takva igra u napadu dominira u poslednjih 15-ak godina. Međutim, ja više volim neke druge vrste napada, volim utrčavanja, borbe za poziciju, unutrašnju igru... Postoje ekipe koje dobro brane „pik end rol”, kao recimo selekcija Turske. „Pik end rol” se svakim danom igra sve više, a pošto su i igrači sve viši, pa i ti visoki imaju dobar šut, onda moraš da izađeš na pomaganje...Ipak, mislim da je danas previše „pik end rola”.
objavljeno: 11.03.2011.
