Izvor: Sportski Žurnal, 15.Feb.2013, 01:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Peta lična: Hajde da pređemo sa reči na dela
Piše: Danilo Šotra
Da li znate ko je trijumfovao u centralnom februarskom sportskom događaju – Kupu „Radivoja Koraća“? Ne bi me začudilo da ne znate ime pobednika, jer je u Kragujevcu bilo svega osim košarke, sporta kojim smo se u proteklih pola veka toliko dičili.
(FOTO: D. Žarković)
Jedno, u suštini ne mnogo važno takmičenje, pošto pobednik, osim komadića slave ne dobija baš ništa, samo je dopunilo impozantnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << zbirku ludosti koje su u poslednje vreme obuhvatile Zemlju. Tužne sudbine (ime više nije smešno)!
Već godinama ističem kako je sport neraskidiv deo društva i ne može biti van opštih zbivanja. Svi dobro znate šta se dešava u Srbiji, u svim sferama života, pogotovo u državnom vrhu.
Da ne ponavljam ono što i vrapci cvrkuću, tu je nepodopština u količinama, dovoljnim da preplave i mnogo veće zemlje! Zar je u takvim okolnostima čudno što u jednom, u suštini ne mnogo bitnom segmentu, dolazi do skandala?
Zar postoji neko u ovoj zemlji ko ne vidi da u državi u kojoj caruju kriminal, lopovluci na svim nivoima, korupcija i raznorazni mafijozi, ni jedna košarka, ma kakvo mišljenje o njoj imali, ne može da bude izuzeta od već dugo uvreženih pravila ponašanja!?
Pitanje huliganstva na svim sportskim borilištima starijeg je datuma. Dobro pamtim kako mi je u „Pioniru“ prava pravcata raketa prohujala pored glave, a kese pune mokraće upotpunjavale bogat arsenal svega i svačega viđenog na parketu. Prisetite se samo atmosfere na četvrtoj utakmici finala lanjskog plej-ofa. Spisak sličnih ludosti bio bi dug.
I, šta se kasnije zbivalo? Ništa! Šta su uradili država i društvo? Ništa! Eskalacija divljaštva u celoj zemlji, na svim nivoima, nastavlja se nesmanjenom žestinom, košarka ne može biti izuzeta od takvih pravila ponašanja.
Nekome u ovoj zemlji očigledno odgovara ovakva situacija! Što više haosa, to bolje, opšte prihvaćeno je pravilo!
Koliko vremena je potrebno da se sredi situacija u državi, nisam stručan da prognoziram. Ali za sport jesam. Tvrdim da bi sa malo dobre volje svih relevantnih faktora, problem huliganstva mogao da se reši za par meseci.
A dotle ćemo, kao babe narikače, da kukamo nad zlehudom sudbinom i čekamo da nam, valjda, neko sa neba dođe i otera ludake iz sportskih arena.
Ja sam sigurno novinar koji je poslednjih godina imao najviše primedbi na rad košarkaškog saveza, nekada Jugoslavije, a onda SCG (zemlja smešnog imena i tužne sudbine), sada i Srbije.
Međutim, došlo je vreme da sada Savez uzmem malo i u zaštitu od napada koji rafalno dolaze i sa leva i sa desna. Kategorički tvrdim da Savez snosi samo mali deo direktne krivice za degutantne scene u „Jezeru“. I to više zbog nečinjenja u prošlosti, nego propusta u sadašnjosti.
Pažljivo sam saslušao Đilasov monolog u Sazonovoj, uglavnom je u pravu. Nema sumnje da je predsednik KSS mnogo učinio na stabilizaciji Saveza koji je doskora bio takoreći na prosjačkom štapu.
I samo to, velika je stvar. U ovo vreme bede i siromaštva, izdržavati toliki broj nacionalnih selekcija Sizifov je posao. Ipak, ima tu nekih stvarčica koje mi malo smetaju. Prvenstveno odbranaški stil čitavog govora.
Ne slažem se sa tvrdnjom da su Savezu vezane ruke i da se nije moglo uraditi ništa više. U redu je što Đilas traži pomoć Aleksandra Vučića, ma da mi nije baš najjasnije kako će on sada da se bavi i košarkom!?
Ima na vratu toliko političkih i državnih problema, plus onaj fudbalski u Zvezdi, ajde sada da nam organizuje i takmičenje među magičnim obručima!
S tim u vezi, jedno pitanje Đilasu:
– Kad već tražite pomoć države, što je svakako u redu, zar niste mogli i sami nešto da uradite po tom pitanju u vreme kada ste bili drugi čovek stranke koja je godinama držala vlast?!
Još nešto. Tvrdite da su Savezu sputane ruke jer ima ingerencije samo nad Kupom „Radivoja Koraća“. Kuku lele ako je sve baš tako. Toliko je bilo u poslednje vreme idiotizama u našem, nekada najtrofejnijem sportu, pamet da Vam stane.
Setite se samo prostačkog rečnika, dostojnog najvećeg primitivizma, u letošnjem dijalogu Nebojše Čovića i Duška Vujoševića. Na kraju nikom ništa, pojela maca sve bljuvotine!?
Umesto dugovremenskih kazni, doživeli smo u Kragujevcu reprizu, blago je rečeno budalaština najniže vrste. Od istorijskog šamaranja sa Džajićem, Nebojša Čović kao da je izgubio kompas!
Ne znam u kojoj zemlji živim, ali sada makar znam da je Partizan više od 20 trofeja u ovom veku osvojio zahvaljujući strahovladi do nedavnog predsednika Republike Borisa Tadića!!!??? Reče to jedan naizgled ozbiljan čovek i zamislite – ostade živ.
S tim u vezi, još nešto. U nedelju ponovo igraju Crvena zvezda – Partizan. Ovog puta u Jadranskoj ligi. Ne daj bože, ako se ponovo dogodi neki cirkus (ne vređam prave artiste pod šatrom), da li će Savez ponovo da pere ruke uz reči da je to hrvatski problem!?
Nije greška, setite se da ovo takmičenje vodi Hrvat Josip Bilić. Pa neka on odgovara i za sve srpske budalaštine.
Gospodine Đilas, sada je vreme da u praksi dokažete ono što ste u ponedeljak govorili i što sam u potpunosti podržao. Kup Koraća je pod vašom ingerencijom.
Ako ništa drugo, izrečeno je toliko idiotizama, da bi kazneni zakonik morao da se usija od listanja. Očistite kukolj iz naše košarke. Ajdemo najzad s reči na dela.
O problemima mogla bi knjiga da se napiše, ne samo deo jedne novinske stranice. Ali, stiče se utisak, malo je iskreno zainteresovanih da se ovaj i slični problemi najzad skinu sa dnevnog reda!
Na kraju, malo od onog što bi trebalo da bude u vrhu ovakvog osvrta. Crvena zvezda je, kao što sam pre dvadesetak dana napisao, još jednom dokazala apsolutnu premoć ove sezone i zasluženo osvojila trofej koji nas podseća na, u svakom pogledu, uzornog čoveka kome su sve ovakve i slične nepodobštine bile potpuno strane.
Crno-beli nikako da nas uvere u ispravnost tvrdnji svojih čelnika da se radi o jednom od najtalentovanijih timova u čitavoj Evropi. Sa šutem od samo 29% teško bi pobedili i tim moje ulice.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
Nastavak na Sportski Žurnal...
