Izvor: Politika, 05.Okt.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovi i oni navijači
Kada je jedan opozicioni političar pre dve godine ponudio pomoć „u navijačima” Košarkaškom klubu Crvena zvezda, „onim žestokim što mogu za tili čas da stvore atmosferu za titulu”, dobio je negativan odgovor. I onda i sada na klupi ekipe je Svetislav Pešić koji je stekao simpatije, može se slobodno reći, svih Zvezdinih navijača. Pre svega zbog svojih rezultata, ali i zbog neposrednog odnosa i prema klubu i prema javnosti. Mnoge njegove izjave, pa čak i one izrečene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u šali, imaju konkretnu poruku, a posebnu pažnju zaslužuje jedna uoči prijateljske utakmice s Bajernom.
„Bilo bi lepo kada bismo na našim utakmicama imali istu onakvu atmosferu kakva je bila u finalu Evropskog prvenstva za odbojkašice. Da na mečevima imamo prijatan ambijent, da viđamo roditelje s decom, da imamo navijače koji zdušno bodre svoj tim ali i pozdravljaju svaki lep potez protivnika. U takvoj atmosferi i naš tim bi sigurno bio bolji. Krivo mi je što zbog obaveza nisam bio u ’Pioniru’ one večeri kad su odbojkašice osvojile zlato, ali mnogi moji prijatelji su bili tamo pa znam koliko je bilo lepo ”, kazao je Pešić.
I tako, dolazimo do toga da imamo i „ove” i „one” navijače. „Ovi” bi voleli da „oni” nikada ne dolaze i kao da biraju događaje kad „oni” nisu tu. „Ovi” dolaze da bi uživali u potezima takmičara, a „oni” po svaku cenu žele da se takmiče sa glavnim akterima i da im, po mogućstvu, preuzmu naziv „junaka utakmice”. Teško je imati na tribinama i „ove” i „one” i prava je šteta što svi ne mogu da budu „ovi”, jer tada bismo imali i bolji sport i veću posetu na utakmicama.
Postavlja se pitanje – zašto je to tako i šta klubovi i država, koja stalno govori koliko joj je stalo do svog „najboljeg brenda”, čine da na našim terenima imamo sportski ambijent i da više ne delimo mečeve na one bezbedne i na one visokog rizika.
S druge strane, lako se može zaključiti da bez „onih” navijača zaista i nije moguće, barem u ovoj zemlji, napraviti neki značajniji uspeh. Jer neki od takvih ne odlaze po svaku cenu na tribine i nesumnjivo imaju snažan uticaj na neke „aktere”.
Po običaju, dok se ne desi nešto strašno, niko živi ne reaguje. Znamo koliko je Englezima bilo potrebno žrtava da bi izašli na crtu „onim” svojim navijačima. Kod nas je nešto malo pomerila s mrtve tačke Đenova, koja je „malo dete” za Hejsel, ali daleko smo još od toga da bismo bez razmišljanja svoju decu poslali na stadion.
Sutra je još jedan meč visokog rizika. Evropa (Uefa) nas je po ko zna koji put upozorila, kao i u slučaju mnogih drugih problema u našoj istoriji kod kojih smo neodlučno vukli poteze, da oko ovakvih stvari nema više pogađanja. Poražavajuće je što nas na popravljanje stanja u svojoj kući silom primoravaju drugi, što sve radimo da bismo ih odobrovoljili i pod prinudom postali deo tog sveta. I kad jednog dana konačno i tome budemo dorasli, ispašće da to nije bilo našom voljom.
Aleksandar Miletić
objavljeno: 06.10.2011.
.jpg)
