Izvor: Politika, 13.Apr.2013, 22:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Okupili se šampioni sa Crvenog krsta
Košarkaški klub Radnički obeležio četiri decenije od svoje jedine titule prvaka što je bio izuzetan podvig
Danas se navršava 40 godina otkako su košarkaši Radničkog sa Crvenog krsta osvojili svoju jedinu titulu državnog prvaka, upisanu u almanahe kao jedan od najvećih podviga u Prvenstvu Jugoslavije, već tada najjačem nacionalnom šampionatu u Evropi. Možda s tim uspehom može da se porede trijumfi Putnikovog Proletera (1956, Zvezda zaustavljena u jurišu na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 11. uzastopnu titulu) i Đurovićevog Zadra (1986, u finalu savladan evropski prvak Cibona s najboljim igračem Evrope Draženom Petrovićem).
Tim povodom sinoć su se, u svojoj staroj „menzi“, u „Igmancu“ na Novom Beogradu, okupili junaci iz sezone 1972/73. Osim onih koji su preminuli (trener Slobodan Piva Ivković, Miroslav Đorđević, Milun Marović, Slobodan Zimonjić i dr. Voja Đorđević) nedostajao je i Radovan Novovića koji živi u San Antoniju.
U šampionskom sastavu bili su i kapiten Dragoslav Ražnatović, Miroljub Damnjanović, Dragi Ivković, Srećko Jarić, Dragan Vučinić, Dušan Trivalić, Dragoljub Zmijanac, Jovica Veljović, Milovan Tasić, Dušan Zupančić i Nikola Bjegović. Svi su, izuzev Tasića i Veljovića, naučili košarku na beogradskom asfaltu.
-Titulu smo obezbedili u pretposlednjem kolu, pobedom protiv Bosne, a u poslednjoj utakmici, 14. aprila 1973. u Splitu, savladali smo Jugoplastiku sa 112:105 – kaže jedan od najboljih igrača tog tima Damnjanović. – Bio je to specifičan model stvaranja tima. Neko se pametno setio i vratio trenera Pivu Ivkovića iz OKK Beograda, jer je u svakom od nas prepoznao nešto i s neobično puno strpljenja gradio ekipu. U tom trenutku neki stariji igrači su otišli, neki su bili u vojsci, a nametali su se mlađi.
Dve sezone ranije Radnički je ispao iz lige kao verovatno jedini tim na svetu koji je napustio elitu s pozitivnom koš-razlikom (1780:1775, sedam pobeda i 15 poraza). Utoliko je titula bila veće iznenađenje, posebno kad se zna kakve su asove imali ostali klubovi: Crvena zvezda (2. mesto) sa Slavnićem, Cvetkovićem, Simonovićem, Kapičićem..., Partizan (3) s Kićanovićem i Dalipagićem, Borac (4) s Mišovićem, Olimpija (5) s Jelovcem i Žorgom, Jugoplastika (6) s Ratom Tvrdićem, Šolmanom, Jerkovom, Skansijem...
Srećna okolnost je bilo i to što je Slobodan Ivković uvek na prvo mesto stavljao Crveni krst, pa su tako Jugoplastika i Olimpija uzalud dolazili po njega. Njega Damnjanović ovako opisuje:
-Piva je imao fantastičnu meru priprema i puštanja slobode igračima. Takav se trener više ne rađa. Bio je veliki vizionar i zanesenjak.
Iz ovog sastava Ražnatović, Marović, Damnjanović i Dragi Ivković su osvajali medalje na najvećim takmičenjima.
A. Miletić
objavljeno: 14.04.2013
