Izvor: Sportski Žurnal, 07.Dec.2011, 12:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NALIČJE LOPTE – Laboratorija

PIŠE: PREDRAG MILJUŠ
Nije nikakva retkost da profesionalac dobije otkaz kada ne igra, ili pak igra slabo – to se i očekuje.
Međutim, slučaj Bobana Marjanovića ne spada u tu kategoriju, ne zato što je igrao dobro, već zbog toga što je Nižnji Novgorod otkaz uručio reprezentativcu Srbije, učesniku velikog takmičenja.
I više od toga. Marjanović je visok 222 sm – u Evropi je od njega viši samo Vraneš – i prošao je sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << uzrasne državne selekcije.
Slučaj Marjanović je višeslojan i mogao bi biti paradigma srpske košarke. Ne u smislu kvaliteta naših igrača, rezultat i trenutni status govore ilustrativnije od golih brojeva, već strateškog planiranja.
Poenta je sledeća: da je sa džinom sa Rtnja rađeno studiozno, da mu je posvećena veća i duža pažnja od ukazane, mogao je biti pretežući tas na našim terazijama.
Prirodno, odmah će se naći oponenti mojoj priči, uz argumentaciju tipa klimavih kolena, sklonosti povredama, nemogućnosti brzog trčanja i uglavnom fizičkih hendikepa proisteklih iz njegove enormne visine.
Elem, nije ni prijatno konstatovati da je retka ptica, kako su stari Latini zvali izuzetne ljude, negde u svom košarkaškom odrastanju ispuštena. Da se negde očito pogrešilo.
Boban nikada nije bio izdvojen u laboratoriju, niti je na njemu primenjen metod iz SFRJ, prenošenja znanja sa kolena na koleno, kao kad je veliki Nemanja Đurić radio sa tada mršavim dečakom iz Zadra Krešimirom Ćosićem, a ovaj potom sa nadolazećim asom iz Kraljeva, Vlade Divcem.
Ta traka se potom prekinula.
Niti je reagovao KSS, i odredio trenera koji bi išao u Vršac i trenirao individualno Marjanovića, na primer, mada možda ima i boljih metoda.
Boban se razvijao manje-više spontano. Sada je na novom početku. Daleko i od velikih klubova, verovatno i od državnog tima. Sa 23 godine.

Nastavak na Sportski Žurnal...