Izvor: Prva.rs, 21.Jul.2015, 15:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miroslav Raduljica u svetu Hesea, roka i Harlija
Centar srpske košarkaške reprezentacije retko daje intrevjue, ne voli da se fotografiše, na prvi pogled deluje nepristupačno, a zapravo je potpuno kul lik. Strastveni je ljubitelj motora Harley Davidson i cele bajkerske estetike. Prenosimo vam najinteresantnije delove intervjua.
Tvoja karijera je zanimljiva. Iz FMP u Tursku, pa pozajmice Alba, Partizan, >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << potom Ukrajina odakle si, na iznenađenje nekih, otišao u NBA, prošle sezone Kina. Kakva su ti iskustva?
- Mnogi su bili su iznenađeni mojim odlaskom u NBA, jer su znali da me potcenjuju i govore da sam propao. Propao nisam, samo sam na neki način bio van koloseka, koji su mi drugi ucrtali. Dobro je zapažanje da mi je karijera bila čudna i zanimljiva. U poslednje vreme pričam o tome da bih voleo da provedem dve sezone u istom klubu, što se nije dogodilo od odlaska iz FMP. Dešavalo se da sam menjao i dva kluba u takmičarskoj godini. Voleo bih da na kraju sezone ostavim neke stvari i ne nosim sve kofere nazad kući, to zna da nervira. Volim da menjam sredine, upoznajem nove ljude, živim u različitim zemljama, ali što se profesionalne strane tiče to je nekada jako naporno.
Gde ti je do sada u karijeri bilo najbolje?
- Ne bih mogao da kažem da mi je negde bilo i košarkaški i životno baš dobro. Nekako se ne poklopi sasvim. Zanimljivo je da mi je bilo stvarno super u Ukrajini. Iako nije bio ni najbolji grad, ni najbolji tim, ali imao sam super saigrača i mog velikog priatelja Tadiju Dragićevića, sa njim je bilo mnogo lakše. Igrali smo zajedno i u Albi iz Berlina. Volim da upoznam grad u kom se nađem i ljude koji ga čine. Obožavam Istanbul, ali sa košarkaške strane nije bilo sasvim dobro, u Albi je bilo ok, volim Berlin, ali je najbolje bilo u Ukrajini.
U intervjuu za srpsko izdanje magazina Esquire rekao si da si posle Svetskog prvenstva postao car, bog, legenda, a pre toga si bio istetovirani majmun i splavar. Zbog čega je postojalo nerazumevanje pre svega košarkaške javnosti prema tebi?
- I ja bih to voleo da znam. Očigledno smo takav narod, očekujemo previše od sportista, mislimo da znamo sve o svemu, ulazimo u tuđe živote i onda kada to nije potrebno. Pogrešna slika o meni je stvorena zbog moje pojave, boje glasa, visine, pogleda, tetovaža, brade… Normalno je da ljudi imaju predsrasude, to je ljudski, ali smetala mi je ta nagla promena, jer može vrlo lako da se dogodi da se sve vrati na staro, ako se ne odigra dobro ili ako ljudima nešto zasmeta. Pre tog prvenstva bio sam antiheroj, slika koja je o meni stvorena bila je pogrešna.
Koliko se žrtvuje igrač koji igra za reprezentaciju?
- Žrtvujemo dobar deo sezone i odmora koji igračima posle duge sezone znači, ali igrači dobijaju mnogo igranjem za reprezentaciju. Nosiš svoje prezime na leđima dresa i predstavljaš svoju porodicu, a napred imaš grb i predstavljaš svoju zemlju.
Voliš motore, Harlije. Od kada je to tako? Da li se sećaš kada si prvi put video Harley Davidson?
- Verovatno kad sam bio klinac, ne mogu da se setim. Oduvek mi je to bilo interesantno. Sve vezano za motor i ljude koji voze motore, a pogotovu harli bajkeri. Tata je vozio motor, ali ne preterano lud motor i ujak takođe. Slušao sam priče, i ja sam hteo da budem takav lik. Tata mi naravno nije dao da vozim… Ne znam kako sam se opredelio za harlija, verovatno gledajući filmove, Terminator i slično. Cela ta slika mi je jako interesantna i tokom godina se razvila u pravu ljubav.
Da li maštaš o nekom road tripu?
- Ceo život! Od kad sam počeo da razmišljam o motorima, o tome kako bih voleo da vozim, razmišljam o road tripu. Jedan od omiljenih dokumentaraca mi je „Long way round“ i „Long way down“, u prvom Juan MekGregor i Čarli Burman putuju oko sveta, odnosno krenuli su na istok i obišli su celu zemljinu kuglu, a u ovom drugom su krenuli sa severa Ujedinjenog Kraljevstva do najjužnijeg dela Afrike. Stalno maštam o tome, i već godinama ne uspevam to da ostvarim. Izgleda da ću morati da sačekam da završim karijeru!
Veliki si fan Stivena Kinga, imaš i tetovažu njegove knjige. Koja ti je omiljena knjiga?
- Mračna kula, to je zapravo serijal od sedam knjiga koji se zove Mračna kula.
Jesi li imao priliku da ga upoznaš?
- Nažalost nisam, iako su mi to u Americi obećavali, oni mnoge stvari obećaju pa ne ispune.
Da li tvoje tetovaže imaju jaku simboliku ili si naprosto ljubitelj šaranja po telu, i pratiš tu bajkersku estetiku?
Nemaju naročito značenje, naravno neću na telo da stavim nešto samo da bih imao tetovažu, ali neku naročitu simboliku nemaju. Čak sam za dve tri tetovaže pustio mog tatoo majstora da sam odluči šta će da uradi. On je jedini tatoo majstor sa kojim sam radio, poznaje me, zna moj karakter i stvarno je napravio odličnu stvar. Naravno bez moje dozvole ne bi mogao to da radi. Napravio je dve, tri odlične slike, tako da to dovoljno govori o tome, da li imaju jako značenje.
Je l’ imaš omiljenu?
- Razmišljao sam o tome, ali ne, nemam, sve su mi drage, kao deca!
Jesi li si oduvek bio viši od vršnjaka?
- Jesam malo, ali ne preterano.
Da li si oduvek osećao da si telom i duhom predodređen za košarku?
- Ja i dalje ne osećam da sam predodređen za košarku! Ali bilo bi glupo da radim nešto drugo. Bilo bi besmisleno da ne iskoristim taj talenat i telo, to što su mi rodtelji ili bog dali.
Čime bi se bavio da nisi košarkaš?
- Nečim što nije toliko fizički zahtevno, a donosi dovoljno novca, ne preterano mnogo, ali onako za normalan život.
Sa svojim, kako kažeš pobratimom, Markom Kešeljem si pokrenuo Life Active Health Club. Kako ide biznis?
- Ide dobro. Sada smo napravili saradnju sa Monjumentom i od kafića koji je postojao, napravili smo ozbiljan restoran. Monjument to upravo jeste, možda jedan od najozbiljnijih lanaca restorana u Srbiji. Napravili smo saradnju i naš helth club izgleda još bolje.
Šta slušaš u kolima?
- Trenutno, pošto mi u kolima ne radi konekcija između auta i ajfona, slušam ROCK radio. Čini mi se da postoji od skoro, da ga nije bilo prošle godine?! Super je izbor muzike, daleko je bolji nego na bilo kojoj drugoj stanici, nekad su malo tvrđi blokovi, nekad je malo mekši rok…
Šta slušaš u avionu?
- U avionu u poslednje vreme slušam audio knjige. Bio sam jako vezan za knjigu kao takvu, nikakav ajped, nista nije dolazilo u obzbir, a onda sam hteo da iskusim audioknjigu. I super mi je taj fazon! Ceo ovaj serijal Mračna kula sad slušam na engleskom. Na dugim letovima, na kratkim, kad god mogu slušam audioknjige.
Je l’ se uvek vraćaš Kingu, i koga si otkrio skoro?
- Volim različite žanrove, ali Stiven King je po mom mišljenju najbolji pisac, i ta tematika mi odgovara. Volim filozofiju, istoriju, laganu literaturu. Čitam i domaću knjizevnost, recimo zanimljiv mi je Jovan Dučić. A od filozofa Niče i Hese, dobro Niče je pretezak, tako da ipak Hese!
Ceo intervju pročitajte na Before After
Pogledaj vesti o: Košarka
.jpg)
