Izvor: N1 televizija, 07.Sep.2016, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marković: Ponosan ostavljam dres nekom mlađem!
Stefan Marković je ipak doneo odluku, koje su se plašili svi ljubitelji košarke u Srbiji.
Marković je odlučio da se oprosti od dresa sa državnim grbom, prenele su Večernje Novosti. Hvala ti, Stefana, ali ostaje žal što i dalje nećeš biti deo tima u koji si uložio srce, dušu, eneriju. Bio motor tima, još od kadetskih dana.... tefan je sa 14 godina je zakoračio u reprezentativni svet. Sa 21 je bio vicešampion >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << Evrope, sa 26 igrao finale Svetskog kupa, sa 28 je osvojio srebrnu olimpijsku medalju. Tačno pola života Stefan Marković je proveo u selekcijama SR Jugoslavije, SCG i Srbije, da bi po povratku iz Rija, iako ima tek 28, rekao da je vreme za mlađe...
“Presrećan sam što sam imao priliku tako dugo da igram u reprezentaciji i što sam bio deo svih ovih selekcija. Stvarno je čast da budete i radite sa ovim momcima. Zdravlje je glavni razlog zašto sam se odlučio za ovaj potez. Kad si mlađi ne osetiš, ali posle te stigne. Ceo život smo zajedno. Imamo sjajnu atmosferu, družimo se i van reprezentacije. Zato mi je i bilo teško da kažem kraj, ali...Izdržao bih ja možda još dve, tri godine. Ali, posle ne bih više mogao da igram košarku.
Leto nikad duže u reprezentaciji, ali nikad ni lepše...
“Završeno onako kako je trebalo, baš kako je neko sanjao, ali mislim da niko nije realno verovao u finale. Zaista bajkovit kraj. Kroz kvalifikacije smo želeli da se iskupimo za Evrobasket. Na kraju smo stigli do Olimpijskih igara. Nismo samo učestvovali, već smo pokazali da smo došli da se borimo, baš kao što je i Sale Đorđević pričao. Svima nama je baš teško palo poraz u polufinalu Evrobasketa, pogotovo nama nekolicini koji smo dugo u reprezentaciji. Bez medalje i bez šanse da se boriš za zlato, ostaneš bez vize za OI.Vratili smo se tamo gde nam je i mesto.
Od sledećeg leta neko drugi će na Stefanovo mesto, koje napušta posle dugog perioda iz kojih isijavaju medalje sa seniorskih i takmičenja mlađih kategorija.
“Kad se okrenem unazad, sećam se tih prijateljstava koja mi znače mnogo. Sa Raduljicom sam od prvih godina zajedno u reprezentaciji. Sa Teodosićem se znam iz mlađih kategorija u kojima smo se takmičili jedan protiv drugog, a kasnije zajedno u reprezentaciji. Tu je i Mačvan... Bjelica nam se pridružio u A selekciji, pa Kešelj... Kada sam kao klinac upao u reprezentaciju, Krstić je stigao iz NBA, pa smo bili cimeri. Mnogo sam naučio od njega. Eto, ta prijateljstva me čine srećnim. Ali, da ne budem neiskren, i medalje su tu. Za njih smo radili i živeli, njih smo proslavljali...Ponosan ostavljam dres sa državnim grbom nekom mlađem! “ rekao je Marković.
