Izvor: MVP.rs, 03.Jun.2016, 13:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(MVP BLOG) Dnevnik uvreda domaćoj košarci
Da li titula prvaka Srbije ima vrednost?
Još malo i kraj. Večeras počinje finalna serija nakon koje ćemo saznati ime šampiona Srbije za sezonu 2015/16. Očigledno je da učesnici finala jedva čekaju da se i ova sezona završi, a javnost je premalo zainteresovana za dešavanja na parketu. Kao i obično, mnogo je interesantnije ono što se dešava na tribinama i van dvorane. Ni ova sezona nije mogla da prođe bez uobičajenih, već viđenih scenarija. Dnevnik uvreda srpskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu MVP.rs << košarci je sve opširniji.
Domaća liga je godinama unazad izložena kritikama, uglavnom opravdanim, ali nikada nije satanizovana kao ove sezone. Po svemu napisanom u poslednje vreme, može se steći utisak da je srpska liga apsolutno opterećenje, kako najbogatijim klubovima u Srbiji, tako i pojedinim medijima, navijačima, a, nažalost, sudeći prema odlukama koje se donose, po principu "samo da se završi", i rukovodstvu Lige.
Uporno se provlači teza da je Superliga dokazala kako je svetla budućnost srpskih klubova vezana za regionalno takmičenje. Kao argumenti se navode visoke pobede najbogatihijih domaćih ekipa protiv tri prvoligaša. To je toliko nepravedno prema domaćim klubovima koji su bukvalno unakaženi ovogodišnjim sistemom takmičenja. Imali su dva meseca pauze bez mogućnosti da igraju čak i prijateljske utakmice, jer su svi oni protiv kojih su to mogli već odavno na raspustu zbog sistema sa ABA ligom na vrhu.
Druga stvar, niko se nije setio da pronađe opravdanje za te poraze recimo u budžetima tih ekipa u odnosu na tri vodeća kluba u Srbiji. A, taj argument je već godinama najuverljivije opravdanje za poraze naših timova u evropskim, često i u regionalnom takmičenju. Sigurno je ove godine razlika u budžetu između prvaka Evrope CSKA i Crvene zvezde bila manja nego što je razlika u budžetu jednog Tamiša i našeg predstavnika u Evroligi.
Treća stvar, klubovi iz Prve miške lige Srbije su sigurno mogli da pojačaju malo više, a to bi imalo smisla da se igrala liga kakva im je obećana, sa 14 kola. Ovako, koji je smisao dovođenja pojačanja za šest utakmica? Još mnogo toga se može reći u interesu prvoligaša koji nisu zaslužili ovakav tretman, jer godinama vredno rade i treniraju istim intenzitetom kao i njihove kolege iz vodećih klubova. Isti ti košarkaši su mesto u domaćim medijima mogli da nađu jedino ako naprave incidente na svojim utakmicama.
Poseban deo priče o dvostrukim aršinima je ekipa FMP-a. Mnogi su zaboravili da je to klub koji godinama igra Prvu mušku ligu Srbije. Ove sezone je svojim igrama stigao do borbe za treće mesto u koju ulazi kao ravnopravan protivnik Mega Leksu. Zašto se njihov učinak izuzima u odnosu na ostale prvoligaše? Oni su u direktnom duelu pokazali da su bolji od Metalca, tima koji nas je predstavljao u regionalnoj ligi. Podsećanja radi, Marko Gudurić je direktno iz FMP-a otišao u Crvenu zvezdu i Evroligu, a pokazalo se da mu je domaće takmičenje bilo više nego dobra škola za sezonu na kraju koje će obući i reprezentativni dres kao ravnopravan kandidat za Olimpijske igre.
Činjenica je da ukoliko ovakav sistem takmičenja sa ABA ligom i Prvom ligom ostane na snazi i u narednom periodu da će razlika između bogatih i siromašnih biti još veća. Pod hitno nešto mora da se promeni, a za ozbiljnu analizu je to da li je regionalno takmičenje spas kako se mnogi trude da prikažu. Pred nama je finale srpske lige u kome će se takmičiti dva najpopularnija i najtrofejnija kluba. U tom finalu na parketu će, od 24, biti osam stranih igrača. Tokom sezone njihov broj je bio i veći. Tih osam stranaca će imati više od 50 odsto minutaže finalne serije. Najozbiljniji kandidat za treće mesto u svojim redovima ima pet stranih igrača. Da li je interes srpske košarke da ima samo tri stabilna kluba u kome više od polovine vremena na parketu provode strani igrači? To je činjenica do koje nas je doveo ovakav sistem takmičenja sa ABA ligom na vrhu.
Borac, Konstantin i Tamiš su ovogodišnji učesnici Superlige, a u poslednjih nekoliko godina pokazuju da imaju kontinuitet dobrih rezultata, odličan stručni rad i, za domaće uslove, stabilnu organizaciju. U ovakvom sistemu takmičenja ta tri tima su stigla do maksimuma. Za sve više od do sada postignutog potrebna su ogromna materijalna sredstva, pre svega ostalog. Poučeni iskustvima nekih drugih srpskih košarkaških sredina (Kragujevac, Vršac, Novi Sad, pa sada i Valjevo) pitanje je da li bi trebalo da krenu tim putem? Ukoliko ne žele takav rizik šta im preostaje? Zar nije vreme da im se obezbedi takmičenje u kome ima smisla igrati? Takmičenje u kome se od početka zna kako će izgledati do samog kraja, u kome se zna šta donosi prvo, šta peto, a šta 12 mesto. I te organizacije imaju potrebe za budžetom i novcem, a kako da ga traže od sponzora kada ne znaju šta im plasman donosi i koliko će utakmica odigrati u sezoni?
Da se vratimo na finale, pred nama je još jedan praznik srpske košarke, derbi utakmice Crvene zvezde i Partizana. Odnos snaga se promenio, decenijska dominacija crno-belih je prekinuta, Zvezda ispisuje neke od najuspešnijih stranica u svojoj istoriji. Ipak, sigurno je da ni ovoga puta, kao i nikada ranije, pobednik neće biti poznat unapred. Totalno je pogrešno akterima finala predstavljati kako je titula prvaka Srbije nebitna. Zamislite, ne donosi plasman ni u jedno takmičenje! Evropa se baš proslavila sa svojim takmičenjima poslednjih dvadesetak godina.
Prvak Srbije je konačni cilj domaćeg kluba. Za titulu prvaka države se bori, ne za učešće u nekom takmičenju iz koga se može steći plasman za učešće u nekom trećem. Ono što ostaje iza klubova su titule i trofeji, učešća malo ko pamti. Kada ističemo da su Partizan i Crvena zvezda najbolji srpski klubovi, argumenti za to su titule. Partizan iza sebe ima jednu titulu prvaka Evrope, tri puta je bio prvak evropskog Kupa Radivoja Koraća, ima 21 titulu prvaka države, 13 puta je osvojio nacionalni kup. Na kraju, između ostalog, šest puta je osvojio regionalnu ligu. Crvena zvezda je 16 puta osvojila nacionalno prvenstvo, jednom evropski Kup pobednika kupova i osam puta nacionalni kup i, naposletku, dva puta je bila pobednik ABA lige.
Dakle, ulog je veliki, ne onakav kakvim ga mnogi predstavljaju. Definitivno su neophodne promene u organizaciji domaćeg takmičenja. Sigurno je da ono ima mnogo manjkavosti, mnoge iz opravdanih razloga. Ipak, kakvo god stanje bilo titula prvaka Srbije je najvredniji trofej domaćeg kluba u sezoni.
(foto: KLS; KK Partizan NIS)
