Izvor: Press, 10.Sep.2014, 22:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Legenda američke košarke - Marvin Barns
To je bila liga sa crveno-belo-plavim loptama, sa linijom za tri poena i liga koja je imala Dr. J-a. ABA liga se od 1967. do 1976. godine igrala paralelno sa NBA i donela je profesionalnu košarku u neke od gradova koji je do tada nisu videli, gradove kao što su Dalas ili Norfolk. Da je u ABA ligi bilo više ozbiljnijih ljudi i bolje oreganizovanih ideja, možda bismo se danas NBA sećali kao lige koja je nestala pre 35 godina. >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << U svoje vreme, ABA je mogla da izazove NBA po mnogo čemu – otimali su im visoke izbore na draftovima, linija za tri poena je pomagala da se napadi rašire, pa su atletske mogućnosti igrača kao što su Julius Erving ili David Thompson mogle lakše da dođu do izražaja. Ipak, ako je ABA po nečemu bila nedodirljiva, to je broj neverovatnih likova među igračima koji su kroz nju prošli.
Ako ste igrali u ABA, niste smeli da se šalite sa ljudima kao što su Warren Jabali ili John Brisker, koji je posle svoje košarkaške karijere nestao u Ugandi boreći se za Idija Amina. Malo konvencionalniji sportista bio je Marvin Barnes. Rođen u Providenceu, gde je proveo i srednjoškolske dane, pre nego što je kasnije postao All-American na univerzitetu Providence koji je odveo i do NCAA Final Foura 1973. godine. Bio je izabran od strane Philadelphia 76era kao drugi pik na NBA draftu 1974, ali nakon što su došli do njegovih draft prava, Marvina su u ABA doveli Spiritsi iz St. Louisa. Jedan od „genijalnih“ izuma ABA vlasnika koji su uglavnom bili u manjku novca su bili dugorocni ugovori. St. Louis je tako potpisao drugog pika sa NBA drafta za 2.1 milion dolara, ali razvučeno kroz 14 godina, dakle, za 150.000 dolara godišnje. Barnes je verovatno bio zadovoljan sa ugovorom, ako u obzir uzmemo njegovu izjavu na kraju karijere na Providenceu – Ako ne budem dobio milion dolara, otići ću da radim u nekoj fabrici.
Već u svojoj prvoj predsezonskoj utakmici, Barnes je oduševio svoje nove vlasnike, kada je protiv Spursa ubacio samo 6 poena. Objašnjenje je bilo sledeće – dominirao je na zagrevanju, dok mu nije stigao poziv da mu je devojka razlupala novog Kadilaka, pa je bio depresivan tokom utakmice, da bi ga posle zamenio novim Rols Rojsom. Košarkaški talenat Marvina Barnesa bio je neverovatan, ali je često problem za trenera Joe Mullaneya bio to što je Marvin brinuo samo o sebi. Nije mu bilo strano da dobije loptu kada bi bio sam u kontri na 5-6 metara od koša i, umesto da je zakuca, napravi par koraka unazad i opali trojku. Kada je motivacija bila prava, i on je često umeo da bude pravi. Kada se prvi put u ligi sreo sa Caldwellom Jonesom, saigrači su mu pomenuli kako je on odličan defanzivac, da bi mu Barnes na toj utakmici ubacio nekih 50 poena i uhvatio 30 skokova, čisto da pokaže da može. Kada mu se igralo, umeo je da uhvati defanzivni skok, izbaci pas do beka, istrči kontru, dobije loptu nazad i zakuca je. Imao je šut sa poludistance, igru u reketu, neverovatno brze reflekse, ali imao je i instikt ubice, želeo je i da pobedi i da osramoti protivnika.
Dok je oko sebe imao dosta žena i velikih automobila, Marvin je bio srećan. Jednom prilikom se žalio svom treneru kako je izgubio Bentleya u garaži u centru grada, i to St. Louisa u kojem je u tom trenutku postojalo možda tri Bentleya. Tokom prve sezone u ligi, pojavila se priča da je u svom šestosobnom stanu imao 13 fiksnih telefona, ali se kasnije isposravilo da ipak to nije bilo istina. Tu ruki sezonu je završio sa 24 poena i 15.6 skokova u proseku, sa 50% šuta iz igre, iako svedoci kažu da je često imao najgoru moguću selekciju šuta. U plejofu mu se igralo – Spiritsi su sa 4-1 šokirali Dr. J-a, Larry Kenona i New York Netse, a Marvin je u drugom meču serije, u prvoj od četiri vezane pobede Spiritsa ubacio 37 poena uz 18 skokova. Sezona im se ipak završila u drugoj rundi, gde su ih u pet utakmica izbacili Kentucky Colonelsi sa Danom Isselom, Artisom Gilmoreom, Louie Dampierom...
Pred drugu sezonu, Marvin se suočio sa novim problemom – saigrač sa koledža Larry Ketviritis je podneo tužbu da ga je Barnes udario ključem za točkove, a to se na kraju žavršilo kaznom od 10.000 dolara. Novi trener St. Louisa pred sezonu 1975-76 postao je Rod Thorn, koji se verovatnije radije od te sezone seća NBA Drafta 1984. na kojem je pokupio Michaela Jordana. Posle poraza od slabog tima San Diega u utakmici u kojoj je ubacio 48 poena, Marvin se žalio u svlačionici – Naš problem je što nismo tim, svako gleda sebe. Na primer, danas sam imao 48 na dva minuta do kraja utakmice... Da li mi je neko dodao loptu da ubacim 50? Naravno da nije...
Jedan od specijaliteta mu je bio da ne spava celu noć, pred utakmicu pojede hamburger, hot-dog ili veliko pakovanje tortilja čipsa i onda ubaci 35 poena i ne oznoji se. Glavni problem? Rani jutarnji letovi. Marvin gotovo nikada za svoje dve godine u St. Louisu nije stigao na neki od njih. Kada bi ekipa putovala nazad u St. Louis posle utakmice sa Kentuckyem, let iz Louisvillea je bio u 8 sati ujutru, pa bi, zbog druge vremenske zone, sletao u St. Louis u 7.59 po lokalnom vremenu – Ja ne ulazim u avion koji me vraća kroz vreme... Kada je jednom zakasnio na sve letove za Norfolk, morao je da iznajmi privatni avion. Stigao je u halu u svojoj bundi od 10.000 dolara, sa kesom iz Mekdonaldsa u ruci, samo je svukao bundu, ispod nje je u opremi za utakmicu, na kojoj je ubacio 43 poena i uhvatio 19 skokova. Jedini problem bio je pilot, koji je tokom utakmice došao na klupu Spiritsa i tražio svoj novac. Marvin je poslao ekonoma u svlačionicu po knjižicu i potom na kratko izašao iz igre da napiše ček.
Kada je ABA liga 1976. godine prestala da postoji, vlasinici Spiritsa, braća Silna, su ugasili franšizu napravili izrazito povoljni ugovor sa NBA, ugovor zbog koga se i u današnje vreme pominju po medijima. Ozzie i Daniel Silna su kroz decenije često i finansijski pomagali svom najatraktivnijem i najproblematičnijem igraču. Barnes je u svojoj drugoj sezoni za St. Louis imao 24 poena i 10 skokova u proseku, a praktično sve dobro od košarke je i odigrao u ABA. Nakon toga, odigrao je jos 171 utakmicu za tri NBA tima, ali bez previše bitnih momenata i sa već ustaljenim nadimkom – Bad News. Jednostavno, nije mu bilo nimalo teško da se uklopi u eru kokaina koja je vlada u NBA, a iz koje su ligu svojim ulaskom u nju 1979. godine spasili Magic Johnson i Larry Bird, kao i kasnije sa svojom politikom David Stern.
Bob Costas je danas jedan od nauglednijih sportskih novinara u Americi. U dve sezone Spiritsa, Costas je nakon tek žavršenog koledža počeo da živi svoj san – da prenosi profesionalni tim u istom gradu gde radi i njegov idol, Jack Buck. Kako se provodio pored prve zvezde tima koji je prenosio? Verovatno ne želi da se priseća previše detalja, ali tu je Marvinova izjava kada je upoznao Costasa – Oduvek sam tražio nekog malog belca da me vozi u Rojsu... I pored te i još nekoliko priče koje se nisu završile baš najbolje po Costasa, on je više puta tokom godina govorio kako je uvek želeo da vidi Marvina na pravom putu, kao što i govori ova njegova izjava iz 1989. – Pričao sam sa njim neposredno pre nego što je izlazio iz zatvora u San Diegu. Rekao je kako će okrene svoj život i zvučao je iskreno. Nadam se da može, jer, koliko god čudno zvučalo, i pored svega on je bio čovek koga je bilo lako voleti.
Sa ukupno 19 programa za odvikavanje od droga i četiri odležane zatvorske kazne nakon kraja košarkaške karijere, Marvin Barnes je preminuo u ponedeljak, 8. septembra 2014. godine. Providence koledž je dao nekolicinu legendarnih imena, kao što su Jimmy Walker (prvi pik na NBA draftu 1968. i otac Jalena Rosea), član Kuće slavnih i kao trener i kao igrač Lenny Wilkens i Ernie DiGregorio. Ipak, verovatno će kao najtalentovaniji, a verovatno i najluđi, igrač koji je stigao iz države Rhode Island ostati upamćen – Marvin Bad News Barnes.
