Izvor: Politika, 20.Maj.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Košarkaški menadžer na čelu fudbalskog kluba
Novi predsednik FK Rudar Bojan Tanjević govori kako je postao jedini ekavski predstavnik Beograda u tom crnogorskom gradu
Jedna od omiljenih novinarskih floskula – da je u sportu sve moguće – odnosi se uglavnom na neočekivane obrte za vreme igre, ali kako objasniti to kad jedan košarkaški menadžer dođe na čelo fudbalskog kluba?
Rođeni Beograđanin Bojan Tanjević je po tome verovatno jedinstven, pošto je svom dugogodišnjem poslu u italijanskoj agenciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Interperformansis” pridodao i mesto predsednika Rudara iz Pljevalja, vodećeg fudbalskog kluba u prvenstvu Crne Gore.
– Već izvesno vreme bojažljivo i vešto izbegavam predlog mog košarkaškog šefa Lučana Kapikjonija da se preselim u San Marino za stalno, ali sam na prvi mig prijatelja i rodbine iz Pljevalja odjurio u grad iz kojeg su mi roditelji i koji veoma volim – govori Bojan Tanjević, koji je ovim svojim potezom iznenadio mnoge, pa i svog strica Bogdana, nekadašnjeg selektora Jugoslavije, Italije i Turske:
– Njegovo zaprepašćenje i ćutanje na telefonu shvatio sam kao odobravanje...
Iz Pljevalja se često u potrazi za boljim poslom ide u Beograd, ali u obrnutom smeru retko. Bojan Tanjević je od rođenja na beogradskom asfaltu, veliki je zvezdaš, a završio je dva fakulteta – mašinstvo i menadžment u sportu...
– Mislio sam da ću biti prvi koji se vraća u Pljevlja, ali pre neki dan vidim naslov u jednim crnogorskim novinama: „Vratio se iz Beograda u Pljevlja”. Priča o nekom čoveku koji uzgaja krompir. Koliko znam, ja sam ipak jedini ekavski predstavnik Beograda u Pljevljima.
Pitamo ga kako neko iz košarke može da donese napredak fudbalu (mada ističe da bi bio srećan da uradi barem deo onoga što su Vladimir Cvetković i Žarko Zečević)?
– Upućen sam dovoljno u fudbal i siguran sam da mogu da pomognem Rudaru. Ne znajući šta ću u životu tačno da radim, školovao sam se za inženjera, industrijskog menadžera, a već 13 godina sam menadžer u vrhunskom sportu. Učestvovao sam menadžmentu klubova u Riminiju, Beču i Podgorici. Principi su isti u svim sportovima, ali je svakako potrebno neko vreme da se dorbo sagledaju svi aspekti kluba. Pokušaću da oživim košarku u Pljevljima, ali i da pomognem da grad dobije svoj bazen, jer čuo sam da ko god iz Pljevalja dođe na beogradski DIF, ima problema s plivanjem, što je u današnje vreme nedopustivo.
Tanjević kaže da je zatekao klub u sasvim dobrom stanju, sa dobrim međuljudskim odnosima i da je za njega velika privilegija da svoj „rodni kraj” vodi u Evropu:
– Došao sam da im dam malo više marketinga, dodatne kontakte i međunarodni imidž.
Kad je već reč o imidžu, uz Pljevlja se uglavnom na svim pretraživačima na internetu neizostavno pojavljuje i reč kriminal...
– Kao neko ko je odrastao u bloku na Novom Beogradu, prijatelje nisam sticao samo u školskim čitaonicama i klupama, nego i na ulici. Brat i ja čvrsto gajimo prijateljstva iz najranijeg detinjstva, bilo da je reč o ljudima koji su danas akademski građani ili onima čiji je život avantura. U Pljevljima se oseća tolika ljudska toplina da je sve ostalo sporedno i u svakodnevnom životu se zanemaruje.
Bratu jednom od vaših prethodnika na čelu Rudara, Darku Šariću, sudi se u Beogradu za šverc kokaina. Svesni ste kakav to ima prizvuk?
– Taj prizvuk u ovom vremenu svakako ne može da zatre pljevaljsku tradiciju, kulturnu baštinu, veliki broj akademika, istaknutih privrednika i intelektualaca koji žive širom sveta, mnogo narodnih heroja revolucije... Ne može da zatre nadaleko poznatu pljevaljsku dušu. Danas je, recimo, manje poznato da je pljevaljska privreda, pored toga što je stub energetskog sistema Crne Gore i okruženja, u bivšoj Jugoslaviji na polju sporta sagradila u dobroj meri stadion „Poljud” u Splitu i halu „Tivoli” u Ljubljani.
Ne smeta mu kad mu kažu da je iz „akademskog sporta” zakoračio u onaj koji se sve češće vezuje za neke negativne pojave...
– Obogatio bih svoj život i iskustvo kada bi me još nešto iznenadilo. Oskar Vajld je rekao: „Svemu u životu mogu da odolim sem iskušenjima!” Šta ćete bolje od ovog, rekao bih, buketa iskušenja.
Na našu tvrdnju da i vrapci na grani znaju da su Crnogorci sive eminencije srpskog fudbala, novi predsednik Rudara se nadovezuje:
– Čuo sam i ja za to i deluje mi da je tačno, ako je suditi po kafanskim pričama. Da se malo našalim – nadam se da će kao deklasiranog Crnogorca da me prime u to visoko društvo...
Koliko košarkaške veze mogu da pomognu na novom poslu?
– Mogu dosta. Kapikjoni je partner sa „Reset grupom”, koja zastupa Totija, Maradonu, Lipija, Kapela... Rudar može da se usmeri u dobrom pravcu s tim kontaktima, a otvoreni smo za sve agencije. „Interperformansis” razmišlja o tome da uz jednog velikog partnerstva uzme košarkaški klub u Srbiji, zajedno sa školom košarke. Tako ćemo imati dve dobre baze, jednu za fudbal, drugu za košarku.
Upitan da li je moguće iz fudbalske baze izvući nekoga nalik Nemanji Bjelici, Tanjević ističe da je Nemanja kao princ, neponovljiv, ali i da je stigao u sredinu koja nudi velike mogućnosti u sportu. Kaže i da je ponosan na to što je član borda Fondacije srpske košarkašice Nataše Kovačević:
– Nadam se da ću naći način da neka sredstva iz fudbala usmerim na fondaciju koja Natašinim delovanjem širi ljubav i veru u život širom sveta.
Pogledaj vesti o: Košarka
