Izvor: Politika, 09.Avg.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Košarka je lošija jer nema umetnika
Priče da je na prostoru Jugoslavije opao kvalitet košarke zato što je od jedne države nastalo šest ne pogađaju suštinu
Od našeg specijalnog izveštača
Ljubljana - Priče da je u regionu opao kvalitet košarke zato što je od jedne države nastalo šest deluju površno. Košarka je danas lošija jer ima manje umetnika, a više snagatora, ali za to nisu krivi igrači.
Krivi su, pored ostalog, oni što po cenu kakvog-takvog brzog rezultata >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << guše kreativnost, oni koji su uveli „pravilo štoperice“ po kome se zna koliko ko može da igra, davajući tako preveliki značaj „igračima zadatka“. I ne tvrdim da je to tako da bi se na tržištu prikazalo kako jedan tim ima svih 12 igrača za prodaju, jer kada bi se forsirala dvojica-trojica najboljih, koliko bi vredelo onih devet ako nemaju „statistiku“. Ne, ne bi ipak treneri dopustili da im tamo neki menadžeri koji „nemaju pojma s košarkom“ kroje tim. Stručnjaci lepo objašnjavaju da forsiraju „pravilo štoperice“ da igrači ne bi pukli kao grančica od sve većeg broja utakmica i sve dužih sezona. Možda je sve to tako.
To je generalno slika evropske košarke. Ali, zar to doziranje može da se opravda time čime se pravda. Jer od davanja koševa se niko nije umorio.
Tako nam je ovih dana u Ljubljani jedan od najvećih talenata koje smo imali u poslednjih 15 godina rekao kako mu je „muka od toga kad ga menjaju posle osam minuta za kojih je ubacio 15 poena“. Kaže još: davao bih po 40 poena na meču majke mi i tim bi bio bolji nego sada. Dodaje i ovo: u juniorima mi je prosek bio 40, u seniorima 20, a današnjim juniorima prosek je 20, što znači da će kao seniori davati 10. Kakvi su to igrači, ko ih trenira i ko će njih da gleda?
Čak i da ovaj igrač nije u pravu, voleo bih da gledam igrače koji daju barem 30 poena za veče. Igrača koji prolazi kroz iglene uši i posle piruete daje koš. Tačno je, takvi se igrači rađaju. Ali, tačno je i to da i kad se rode moraju u kalup. U NBA igrač može da pusti mašti na volju, ali ne zato što su tamo igrači toliko maštovitiji i bolji. Jer, sad polovinu te lige čine Evropljani. Kada bi Lebron Džejms igrao u Evropi verovatno ne bi skrpio 25 minuta po utakmici.
Zbog takvog pristupa košarci, koji se začinje u mlađim kategorijama, nema zvezda kao nekada, a to će se kad tad odraziti i na posetu, ako se već i ne odražava. U NBA nema odbrana, igrač može sve, a tribine su pune. Da nema onih poteza sa špica zar bi im dvorane bile pune. Zapravo, ako nema poteza za špice, profesionalna košarka i sport ne vrede puno.
Nekada su u Jugoslaviji hale punili Kićanović, Dalipagić, Ćosić, Slavnić, Delibašić, Mišović, zatim Dražen Petrović, Divac, Đorđević, Kukoč, Rađa, Paspalj... A ovih dana u Ljubljani, najboljih 90 igrača s prostora Jugoslavije ne može da privuče za jedno veče ni 5.000 duša.
I da odgovorim onima koji kažu da su reprezentacije na prostoru SFRJ lošije jer je kvalitet rascepkan. Nudim na papiru idealan tim od šest selekcija koje su protekla četiri dana učestvovale na „Adeko eks ju“ turniru u Ljubljani (uz uslov da iz svake bude barem po jedan a najviše trojica): 4 Miloš Teodosić (Srbija), 5 Jaka Lakovič (Slovenija), 6 Vlado Ilievski (Makedonija), 7 Goran Dragić (Slovenija), 8 Bojan Bogdanović (Hrvatska), 9 Duško Savanović (Srbija), 10 Marko Tomas (Hrvatska), 11 Mirza Teletović (BiH), 12 Nenad Krstić (Srbija), 13 Ante Tomić (Hrvatska), 14 Nikola Peković (Crna Gora), 15 Erazem Lorbek (Slovenija). Selektori: Dušan Ivković/Božidar Maljković.
Eto, skoncentrisao sam kvalitet, pa pitam: da li iz ovog sastava iko ima veći prosek od 18 poena? I da li bi ovaj tim mogao da se meri s bilo kojim jugoslovenskim u poslednjih 30 godina SFRJ...
A. Miletić
objavljeno: 10.08.2011
.jpg)
