Izvor: Sportski Žurnal, 28.Avg.2013, 12:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katić: U reprezentaciji nema lošeg momka
Raško Katić, jedan od osmorice ili devetorice debitanata na velikim takmičenjima u državnom timu Srbije, koji će nas predstavljati na Evropskom šampionatu u Sloveniji, učinkom u kontrolnim utakmicama najavio je da će u Jesenicama, domaćinu B grupe, imati ulogu jednog od nosilaca igre.
(FOTO: N. Negovanović)
U 33. godini, rođeni Kragujevčanin, debituje u dresu sa državnim grbom na prsima, kao najstariji novajlija u istoriji naše košarke, pre njega u >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << sećanju su doprinosi Želimira Obradovića u srebru na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. – selektor Dušan Ivković i Veljka Petranovića u bronzi sa Svetskog prvenstva u Španiji 1986. – selektor Krešimir Ćosić. Ali, njih dvojica su se tek približavala tridesetoj…
Raško Katić je skrenuo pažnju na sebe prilikom ulaska Zastave u Prvu ligu 2003. i već posle naredne sezone obreo se u Crvenoj zvezdi.
Posle godinu dana otišao je u nemački Tibingen, zadržao se četiri sezone, razvio u odličnog igrača, i došao u Hemofarm Štadu.
Već posle 12 meseci postao je centar Partizana, dve sezone, a od prošlog leta je ponovo na Malom Kalemegdanu.
Kad govori o pređenom putu, Katić izdvaja jedno ime:
– Prirodno, da svaki trener u igrača ugradi neki delić njegovog znanja, ali moj subjektivni osećaj je da je Mikica Tomović apsolutno najzaslužniji za sve što sam postigao u košarci. Moj uspon počinje od trenutka kada sam počeo da radim sa njim. Načinom treninga i psihološkom pripremom za nekoliko meseci saradnje sa Tomovićem dospeo sam do dresa Crvene zvezde. Posle toga saradnju nismo ni prekidali. I Mikica je Kragujevčanin, tako da svakoga leta individualno radim s njim. On mi je i mnogo više od trenera, jedan od najbližih prijatelja.
A, kako se snašao u novom društvu, reprezentativnom, saigrači su uglavnom mlađi od njega.
– Kapiten Krstić mi je najbliži po godinama, očevi smo, deca su nam zajednička tema, pridruži nam se i Bjelica. Oženjeni su još Marković i Anđušić, takođe veoma ozbiljni momci, a mlađi saigrači nas njihovim poletom i energijom podmlade. Ma, nema u reprezentaciji lošeg momka.
Snalazi se u društvu, ali i na terenu, igra sa ogromnim samopouzdanjem. Ako pripremne utakmice najavljuju izdanja u Sloveniji, biće među naistaknutijima među izabranicima Dušana Ivkovića na EP. Pokazao je da se osim na petici, vrlo dobro snalazi i na četvorci…
– Dobro se slažem sa Krstićem, on ima dobar šut, pa se izvuče… Ne biram ulogu, igram šta trener zahteva od mene. Kažu da igram dobro.
Odiše samopouzdanjem, ne libi se da šutne…
– Samopouzdanje se stiče sa godinama, dugo već igram, prepoznajem situacije. A i odlično sam spreman, a moja igra u najvećoj meri zavisi od stepena pripremljenosti. Od intenziteta treninga. A valjda i godine prolivenog znoja dolaze do izražaja.
Može li se već sada govoriti o rezultatima na Evrobasketu?
– Motiv nam je ogroman, fantastično smo spremni, vodi nas iskusan trener sa modernim shvatanjem košarke. Morali bismo to da pretočimo u rezultat koji će nas sve zadovoljiti.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
Nastavak na Sportski Žurnal...
