Izvor: Politika, 30.Maj.2014, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad je „osmorka” iz Bele kuće stigla u Beograd
Navršava se pola veka otkako je američki predsednik Lindon Džonson poslao čuveni „Ol ameriken tim” na političko-sportsku turneju
Kada je pre deset godina u Beogradu gostovao američki košarkaški olimpijski sastav, predvođen Lebronom Džejmsom, Dvejnom Vejdom, Timom Dankanom i Alanom Ajversonom, pričalo se da naša publika nikada nije videla takve asove. Međutim, oni ne mogu da se porede sa zvezdama koje su se pre pola veka, poslednjih dana maja, pojavile >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na Tašmajdanu, a poslao ih je predsednik SAD Lindon Džonson. A šta ga je motivisalo na to?
Godinu ranije, na Svetskom šampionatu u Rio de Žaneiru 1963, Jugoslavija je prvi put savladala SAD (75:73) i postala viceprvak sveta. Iako se znalo da Amerika ne šalje najbolje svoje amatere (profesionalci tada nisu imali pravo da igraju) na šampionate sveta već samo na olimpijske igre, četvrto mesto u Brazilu je ipak bio šamar njenom sportu. Bio je toga svestan i Lindon Džonson početkom 1964, iako je zemlja još bila u šoku od ubistva Džona Kenedija (22. novembra 1963) i imala mnogo prečih stvari od košarke, kao recimo rat u Vijetnamu.
Iz Džonsonovog kabineta pozvali su Nika Robisa, službenika Stejt departmenta, koji je na Harvardu studirao s Robertom Bobijem Kenedijem, a prijatelj mu je bio Red Ojerbah, legenda Boston seltiksa. Robis se dogovorio sa Ojerbahom da sastavi tim od zvezda NBA za turneju iza gvozdene zavese (Poljska, Rumunija), a Jugoslavija je bila interesantna i zbog svog košarkaškog uzleta, ali i zbog toga što se nalazila „ispred zavese”, dok je Egipat, navodno, izabran kad su neki igrači izrazili želju da vide Afriku.
Na Ojerbahovom spisku su bile najveće zvezde tog doba, sa izuzetkom Vilta Čemberlena i Džerija Vesta. Tako su put Evrope krenuli: Bil Rasel (Boston), Tom Hejnson (Boston), Kej Si Džons (Boston), tadašnji MVP NBA lige Oskar Robertson (Sinsinati), Džeri Lukas (Sinsinati), Bob Petit (Sent Luis), Tom Gola (Njujork) i Bob Kuzi, koji je već bio završio karijeru, ali se priključio na molbu Ojerbaha, svog trenera u Bostonu.
Lindon Džonson ih je pred polazak primio u Beloj kući, dok im je državni sekretar Din Rask objasnio šta bi moglo da ih čeka van terena, imajući na umu antiameričko raspoloženje. Posle Poljske, Rumunije i Egipta stigli su u Jugoslaviju, na mečeve u Beogradu (dva), Zagrebu, Karlovcu i Ljubljani. Susreti u Beogradu ostali su im najviše u sećanju, što je kasnije svedočio i Ojerbah u jednoj od knjiga o njemu („Let Me Tell You A Story” Džona Fejnstajna, 2004). Manje zbog mečeva, više zbog toga što su organizatori odbili da intoniraju američku himnu. Domaćini su objašnjavali da nisu predviđene himne pošto su utakmice revijalne i ne igraju reprezentacije. Za ekipu Beograda igrali su Korać, Nikolić, Gordić, Rajković, Bojović, Ražnatović, Čermak, Cvetković, Vićentić i Pavlović, pojačani olimpijcima na odsluženju vojnog roka: Đurićem, Kovačićem i Đerđom.
Tašmajdan je bio krcat, oba dana po 12.000 ljudi. Publika je uživala, iako je njen tim vodio samo nepun minut na početku prvog susreta, sa 6:2, posle dva Gordićeva horoga. Amerikanci su, predvođeni centrom nad centrima Bilom Raselom (jedini košarkaš sa 11 NBA titula), odneli dve pobede – 98:51 i 100:52.
Ojerbah je uoči prvog susreta posebno motivisao svoj tim, jer je bio besan što su domaćini odbili njegovu ponudu da im održi besplatan kurs (kazali su mu da nije potrebno, pošto je jugoslovenska reprezentacija na prethodnom svetskom prvenstvu bila ispred američke!). Zato je rekao igračima: „Razbijte ih koliko god možete”. A onda se okrenuo Raselu, svom omiljenom košarkašu, i pokazao na našeg najboljeg strelca Koraća: „Ako ti da samo jedan koš, nećeš se dobro provesti.”
Rasel je to ozbiljno shvatio i već na početku lupio Koraću nekoliko žestokih rampi. Kad je Korać konačno postigao koš, Ojerbah je urlao na Rasela, ali čim je njegova ekipa povela s 30 poena razlike, sedeo je na klupi prekrštenih nogu i lizao sladoled.
Poslednje večeri ipak je usledila osveta! Na banketu u hotelu „Palas”, u kojem su odseli Amerikanci, Rasel je u prolazu pitao Gordića, pokazujući na ljute papričice u čašici rakije: „Šta je ovo?” „To je srpski specijalitet, prste da poližeš”, odgovorio je Gordić. Rasel je zagrizao, zaurlikao i skočio visoko kao nikad pre na terenu...
Aleksandar Miletić
objavljeno: 31.05.2014.
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre
