Izvor: MozzartSport.com, 17.Sep.2021, 09:09
Kad je Duda oživeo srpsku košarku: Želeo je da ima moć, da se pita za sve
Dušan Ivković se jako interesovao za rad Saveza, osetio je da reprezentaciji treba restart posle Španije 2007, želeo je da bude veći od svih problema, priča za Mozzart Sport tadašnji predsednik KSS Dragan Kapičić
Učitelj. Psiholog. Radnik. Genije. Šmeker. Trener. Otac. Čovek. Mnogo toga je za života bio Dušan Ivković. Zato će ono kratko i od milošte stvoreno "Duda" zauvek ostati asocijacija na velikana koji je stvorio, oblikovao i gajio košarku jednog vremena. >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << Postao je besmrtan.
Željko Rebrača ga je u razgovoru za Mozzart Sport nazvao "jednim od najvažnijih ljudi srpske košarke", govorio je i o tome kako je upravo Duda posle raspada velike Jugoslavije sačuvao reprezentaciju od gašenja, a novija istorija pamti kako je vratio sjaj srpskoj košarci posle sunovrata nacionalne selekcije nakon zlatne ere Svetislava Pešića.
Šesto mesto u Švedskoj na Evrobasketu 2003. s Duškom Vujoševićem, pretposlednja pozicija na Olimpijskim igrama u Atini i fijasko u Beogradu i Novom Sadu kod Željka Obradovića, praćeni nesrećnim odlaskom na Mundobasket u Japan pod Draganom Šakotom i potapanjem na dno kod Zorana Moke Slavnića 2007. u Španiji... Godine lutanja tima bez ikakve ideje, vizije i plana, zajedno sa otcepljenjem Crne Gore, dovele su srpsku košarku do potpunog restarta. Posle deset meseci od momenta razrdruživanja sa Crnom Gorom, 19. aprila 2007. godine Košarkaški savez Srbije stavio je na izbornoj Skupštini tačku na mrak koji je tada vladao. Na mesto predsednika postavljen je Dragan Kapičić, čiji je cilj bio da se ujedine raspoložive snage srpske košarke. Samim tim prva želja za mesto selektora bio mu je povratak Dušana Ivkovića.
"Posle loše pozicije na Mundobasketu 2006. godine došlo je prvo do odvajanja Crne Gore, posle čega se krenulo u reformu srpske košarke. Postavljanjem mene za predsednika Saveza zaživela je ideja da se što više ljudi iz košarke ujedini za spas nacionalnog tima. Moj cilj je bio da ja budem tu gde sam, ali da unutar Saveza budu ljudi od košarke, što više naših legendi i da to bude temelj novog nacionalnog tima", priseća se Dragan Kapičić za Mozzart Sport i dodaje:
"Naravno, uz selektora koji bi garantovao da će Srbija ponovo biti uspešna. Zvali smo mnoge asove, Divca, Đorđevića, Dudu i mnoge druge, malo ko se uopšte odazvao. Svi su bili u svojim vodama ili su imali druge planove".
NEUSPEŠNI PREGOVORI, IZBOR MOKE SLAVNIĆA I PREOKRET
Dušan Ivković je bio prva želja, ali...
"Razgovarao sam sa mnogo ljudi, želeli smo selektora koji svojim autoritetom može da pokrene stvari, pa je izbor pao na Dudu Ivkovića. Ubrzo smo obavili razgovor o tome da se ponovo aktivira kao selektor, jer je on bio jedan od onih koji su izgradili kult reprezentacije i bio među najzaslužnijima za uspehe koji su se godinama ređali. Međutim, on se zahvalio na ponudi rekavši da nema ambicija da ponovo bude selektor, da je već dugo u košarci i da želi da se bavi klupskom košarkom. Bio je tada u Moskvi, između CSKA i Dinama".
Stručni savet je predložio, a Upravni odbor KSS usvojio predlog da selektor postane Zoran Moka Slavnić...
"Mi smo hteli nekog ko želi maksimalno da bude deo ove priče, s obzirom da nam je prethodnih godina išlo kako je išlo. Slavnić je bio rešenje posle odbijanja Dude Ivkovića, pa je postao selektor. On nije bio rešenje kao trener, već kao neko ko je ipak košarkaški as i kao pojava mogao je da unese novu energiju. Ipak, posle Evropskog prvenstva usledio je raskid saradnje i opet smo krenuli da tražimo selektora. Ponovo nam je cilj bio da dovedemo Dudu".
Šta se potom dogodilo?
"Ponovo smo seli za sto i počeli novu rundu razgovora. Ali, tada se osetila promena u njegovom tonu, shvatio je da je Srbiji potrebna promena, da se dogodi nešto što bi pokrenulo nacionalni tim iz pozicije u kojoj se nalazila. Prihvatio je da uzme reprezentaciju i proces oporavka je počeo kvalifikacijama za Evrobasket 2009. godine gde smo kasnije napravili potpuno neočekivan rezultat".
USLOVI I PLAN ZA OPORAVAK REPREZENTACIJE
Kako su tekli pregovori oko Ivkovićevog povratka na klupu reprezentacije?
"Sam razgovor s njim tada je bio takav da smo se brzo razumeli oko zajedničkih ciljeva. Nismo želeli da idemo mnogo daleko sa planovima, da sebi postavljamo ciljeve za svako takmičenje. Njegova glavna ideja je bila da lansira novu grupu mladih igrača. Setićete se da smo tih godina bili sila u mlađim kategorijama, da smo osvojili praktično sve tada, uz vrhunac 2007. godine u Novom Sadu. Duda je želeo da se ti momci koji su uzeli svetsko zlato priključe prvom timu i krene od nule. Kod njega je postojala velika želja da košarci vrati stari sjaj, da to ponovo bude sport broj jedan. Postavio je vrlo jasnu strukturu vrednosti, nije bio u situaciji da bira zvezde kao njegovi prethodnici. Postavio je čvrstu strukturu, u rad se uključio ponovo i Bora Stanković, iako u poznim godinama".
Srbija je prvi put još od 1995. morala da igra kvalifikacije za jedno veliko takmičenje, što je bila direktna posledica loših rezultata prethodnih godina. Dušan Ivković je napravio rez. Iz Moskitosa je ostavio Miloša Teodosića, Stefana Markovića i Milenka Tepića, te priključio Nemanju Bjelicu, Uroša Tripkovića, Miroslava Raduljicu, Novicu Veličkovića, Milana Mačvana, Ivana Paunića...
Srbija je kvalifikacije za Evropsko prvenstvo završila sa samo jednim porazom - od Finske u Vanti - gde je od iskusnijih igrača nastupao samo Miloš Vujanić. Vrsni šuter kasnije nije zaigrao na Evrobasketu zbog povrede, pa ga je u timu zamenio Bojan Popović...
"Srebro u Poljskoj bilo je potpuno neočekivan rezultat. Vanredan. Do uspeha smo stigli zahvaljujući Dudi, jer je iskoristio svoj autoritet da složi ekipu, doterao je do toga da ode skroz do finala. Disciplina je bila izuzetno oštra... Pokazao je moć, želeo je da ima moć kao selektor, takav je bio njegov način funkcionisanja, nije želeo da mu se bilo ko upliće u posao. To je bio jedan od uslova koje je postavio pre nego što smo potpisali saradnju", priseća se Kapičić i nastavlja:
"Hteo je da bude neprikosnoven, da se on pita za sve što se tiče izbora igrača i da mu se niko ne meša. Mi se, naravno, nismo mešali u njegov posao, niti bismo mogli jer se ipak radilo o čoveku koji je odavno bio trener svetske klase zbog svega što je postigao".
Otkriva tadašnji prvi čovek Saveza da je Duda Ivković uprkos selektorskim obavezama voleo i želeo da bude uključen i u ostale sfere rada...
"Takav je imao pristup radu. Njegova oštrina je ponekad bila takva da je preterivao, ali znao je da kritikuje i pohvali, tako je sazrevao karakter igrača. Pokazao je i sam da ima jaku psihološku stranu jer je tako funkcionisao i u klubovima. Nije dozvoljavao ni predsednicima sa velikim budžetima da mu određuju šta će da radi. Stil vrlo jasan. Osim toga često je bio deo razgovora koji nemaju veze sa njegovim poslom. Želeo je da bude upoznat sa radom ostalih delova Saveza, da uđe u sistemski posao funkcionisanja. Bio je sa mnom na razgovorima sa tadašnjim predsednikom Srbije, interesovao se u odnos države prema sportu, hteo je da pomogne kako god je mogao".
DUDINA ZAOSTAVŠTINA
Ivkovićev povratak na mesto selektora poklopio se i sa ekonomskom krizom koja je potresla sve. Zbog toga je Savez morao da pristane na ustupke o kojim se ranije nije ni pomišljalo...
"Bilo je problema, da, oko finansiranja pre svega. Zato smo odlučili da pristanemo na to da, ako to bude želeo, radi i u klubu. Kasnije je dobio poziv Olimpijakosa, mi smo dobro znali kolika je on veličina bio u Grčkoj, nismo hteli da pravimo nikakav problem. Bilo je teško funkcionisati u sportsko-ekonomskom pogledu, ali Duda je bio spreman da ostane u reprezentaciji i bavi se poslom u Pireju gde je napravio uspeh".
Da li se posle uspeha u Poljskoj 2009. godine verovalo da Srbija može ponovo da bude velika?
"Ta srebrna medalje je delo pre svega igrača i selektora. Duda je uradio veliki posao kada je uradio ono što bi malo ko smeo i klincima dao šansu. Nije bilo više medalja u njegovom mandatu, ali setite se šta je bile 2010. godine u Istanbulu, kada su nam ukrali finale. Tada smo takođe zaslužili bar srebro. Ali, ko je od sudija u onoj atmosferi smeo da promeni odluku ili svira aut koji je bio sigurno 20 centimetara", pita se Kapičić i nastavlja:
"U međuvremenu se moj predsednički mandat završio, a onda i Dudin na klupi Srbije. Osetio je da više ne može. Ostavio je mladu, talentovanu ekipu, spremnu za sledeći korak. Miloš Teodosić je bio perjanica, noseće lice tima. Projekat je bio jako dobar, ali je bilo i puno realnih problema".
Kako ćete pamtiti Dušana Ivkovića?
"Kao čoveka jednog vremena. Biće u sećanju svih trenera, upamćeniji od mnogih zbog načina na koji je radio, temperamenta, znanja... Ostavio je zaista dubok trag".
Neka mu je večna slava...
Tagovi:
Nastavak na MozzartSport.com...
.jpg)
