Izvor: Glas javnosti, 07.Mar.2010, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spasla me ljubav prema košarci
Jedan od najperspektivnijih srpskih košarkaša Nemanja Bjelica u razgovoru za zvanični sajt Evrokupa otkrio je koliko mu je teško bilo na početku karijere. On je istakao da je veliki broj njegovih vršnjaka krenuo stranputicom, ali da je njega spasla ljubav prema košarci, koju je zbog velikog broja pehova čak želeo i da napusti.
- Sećam se kako sam se jednom prilikom sa još dva druga vraćao sa treninga, kad nas je bez ikakvog razloga napalo 15 huligana. Ozbiljno su mi povredili >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << lakat, dobio sam veliki hematom na nozi i morao sam da pauziram četiri meseca. Nakon tolike pauze u Partizanu su mi rekli da više ne računaju na mene - rekao je Bjelica u razgovoru za sajt Evrokupa i dodao:
- Veliki broj momaka iz moje generacije je krenuo mračnim putem, a mene je sačuvala košarka. Dok sam trenirao, moji vršnjaci su visili po ulici i nisu znali šta da rade sa sobom.
Iako se odlazak iz Srbije činio kao jedino rešenje, Bjelica se nije usrećio nakon odlaska preko granice.
- Bojan Tanjević me je zvao u Rimini, ali klub je već imao dva stranca i morao sam da odem u austrijsku Arkadiju. Do tada nisam ni znao da se tamo igra košarka. U prvoj sezoni sam propustio skoro sve mečeve zbog problema s papirima i vizom, pa sam doživeo prelom noge i bio sam očajan, a čak sam razmišljao da napustim košarku. Sreća da je sa mnom bio moj otac Milenko, koji me je stalno bodrio i nije dao da odustanem - rekao je Bjelica.
