Izvor: B92, 10.Sep.2022, 13:18
Jurnjava po Berlinu i "mučno" gledanje dokumentarca
Prvi dan u Berlinu bio je haotičan i sva sreća završio se. Vreme je za ono zbog čega smo došli – zbog košarke u osmini finala Evrobasketa.
Odmah po dolasku u Berlin pojurili smo sve sa koferima u "Meredes-Benz" arenu kako bismo na kratko ispratili trening Srbije i uzeli izjavu pred utakmicu protiv Italije u nokaut fazi turnira.
Dvorana spolja izgleda moćno, relativno je nova jer je otvorena 2008. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << godine i odiše gracioznošću. Utisak je da oko dvorane niču zgrade jedna za drugom, što su i potvrdile kolege koje su bile 2015. na šampionatu Evrope.
O terenu i tribinama ne treba trošiti reč, ali, da li zbog toga što je petak bio nulti dan, prostorija za novinare izgleda kao iz Drugog svetskog rata. Poput nekog hangara, sa očajnim internetom koji se gubi svako malo...
Prostorija manje-više, važno je da ima sto i stolica, ali internet je neophodan za rad i valjda će sve profunkcionisati kada krenu utakmice.
Na treningu Srbije jedan deo srpskih košarkaša trenirao je na parketu, a drugi deo u teretani. Uhvatili smo nekoliko kadrova, a posebno raspoložen bio je Dejan Davidovac, koji je bio izuzetno fokusiran...
Posle treninga usledila je mix zona, Ognjen Jaramaz pričao je za medije i rekao je da ekipu očekuje potpuno drugačija utakmica od one u Hamburgu na pripremnom turniru.
"Očekujem dosta drugačije. To je bila druga, treća pripremna utakmica za nas. Nismo bili u formi, a pretpostavljam da nisu ni oni. Ova utakmica ima daleko veći značaj, tako da očekujem drugačiji meč", rekao je Jaramaz i dodao:
"Imam osećaj da podižemo formu iz utakmice u utakmicu. Osećamo se komforno. Kad uporedim prvu utakmicu sa poslednjom, mislim da postoji razlika. Mislim da se bolje razumemo."
To je najvažnije, forma se diže za ono najvažnije i nadamo se da će u nedelju sve biti kako treba.
Malo pre treninga u "Whatsapp" grupu novinara u Berlinu stiglo je obaveštenje da će u 19 časova biti projektovan dokumentarac o osvajanju zlata Slovenije pre pet godina.
Događaj je organizovala ambasada Slovenije u Nemačkoj i zajedno sa kolegom Lalovićem odlučio sam da odem, ne toliko zbog filma, koliko zbog prisustva Raše Nesterovića od kojeg smo posle utakmice uzeli intervju.
Dokumentarac je odlično odrađen, delo je Gorana Vojnovića, i prati put Slovenije od 2009. i poraza od Srbije u polufinalu, pa sve do 2017. i osvajanja zlata.
Slovenija je mnogo puta bila blizu velikog rezultata, ali je uvek ostajala kratka i u 2017. godini uspeli su da dođu do vrha. Ima mnogo dobrih anegdota, igrači su se otvorili i pričali o gotovo svemu.
Možda i najbolja jeste posle turnira u Izraelu gde su Slovenci izgubili 20 razlike od domaćina. Svi su očekivali da će posle toga otići u svoje sobe, ali tada je Igor Kokoškov uradio najbolju stvar.
Cela ekipa otišla je u noćni provod, čak i Vlatko Čančar koji je bio povređen i koji je zatražio od fizija da mu bandažira zglob kako bi mogao da krene sa saigračima.
"Zbog te večeri kasnije smo osvojili zlato", rekao je Entoni Rendolf u dokumentarcu.
Naravno, detalji te večeri nisu otkriveni, ali svi u dokumentarcu su sa osmehom pričali o izlasku iz čega se izvlači zaključak da su se ludo proveli. Od tog trenutka pa nadalje Slovenija je gazila sve pred sobom.
Nažalost, na tom putu pobedili su i Srbiju, i to u finalu. Iz našeg ugla, taj deo dokumentarca nije bilo prijatno gledati, bili smo tako blizu zlata, prvog od 2002, ali Slovenija je na kraju bila bolja.
Obavili smo prijatan razgovor sa Rašom Nesterovićem i bilo je vreme za "check-in" u hotelu. Da, prijavljen tek u 23.30. NIje bilo realno ranije otići u hotel sa stvarima jer smo odmah po dolasku jurili na trening reprezentacije.
Danas nas očekuje "haos", četiri utakmice osmine finala, poslednji trening Srbije pred Italiju... Ostanite sa nama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
