Izvor: Prva.rs, 27.Jan.2017, 12:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
In memoriam: Srđan Aleksić
“Ti utehu čekaš. Ne, utehe nema:
Što utehom zovu, zovi zaboravom;
Jad istinski dubok nikad ne zadrema.
Rastrzana tako među snom i javom,
Gledajući kako nepomično bdije
Taj Anđeo Stradanja nad tužnom ti glavom.
Ti želiš i čekaš. I ne znaš da nije
Ni sad ispijena ta čemerna čaša,
I svirepi otrov jedne ironije;
I da će nas večno strasna prošlost naša
U nemirne noći da trgne i seti,
Kao zveket lanca starog robijaša.”
>> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << />
Iz pera Trebinjca Jovana Dučića
Srđan Aleksić je imao 27 godina kad je ubijen.
Rođen je u Trebinju. Otac Rade je bio košarkaški trener koji je rano ostao bez supruge i sina, Srđanovog brata koji je poginuo u udesu motornim zmajem, iznad Petrovog polja, u blizini Trebinja.
Srđan se amaterski bavio glumom za šta je dobio i više nagrada. Nastavio je da glumi i tokom rata, u predstavi "San ratne noći".
Grupa pripadnika Vojske Republike Srpske je 21. januara 1993. godine legitimisala stanovništvo na pijaci u Trebinju.
Toga dana Srđan se sam suprotstavio četvorici naoružanih pripadnika Vojske Republike Srpske koji su tukli Glavovića, inače, Srđanovog komšiju. Srđan mu je priskočio u pomoć i tom prilikom je zadobio povrede od kojih je pao u komu, a potom i preminuo 27. januara.
Srđanov otac Rade Aleksić stalno poručuje da postupak njegovo sina nije bio herojski već ljudski čin i da bi tako trebalo da postupi svaki čovek.
U čitulji napisao je jednostavno:"Umro je vršeći svoju ljudsku dužnost".
Jedan od napadača na Srđana je poginuo tokom rata, dok su ostali osuđeni na 28 meseci zatvora.
Alen Glavović danas živi u Švedskoj, oženjen je i ima dvoje dece. Svake godine poseti Trebinje, Srđanov grob i njegovog oca.
Srđanu Aleksiću su posthumno dodeljena mnoga priznanja. Njegovo ime nosi jedna ulica u Sarajevu, Beogradu, Novom Sadu, Pančevu.
Izvor: agencije
