Izvor: Politika, 07.Jan.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Igokea – iskusna priča
Lider košarkaške ABA lige primer kako se s malo para mogu napraviti dobar tim i vrhunska igra
Bez obzira na kom mestu završe na kraju sezone, košarkaši Igokee već su napravili rezultat koji po kom su prepoznatljivi kao regionalno „čudo”. A, pre početka sezone malo šta je nagoveštavalo da će najbolji košarkaški klub iz Republike Srpske, osnovan 1973, osvajač prvenstva (2001) i Kupa (2007) >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Bosne i Hercegovine biti lider ABA lige i držati katedru u konkurenciji evroligaša i značajnih klubova eks Jugoslavije. Jer, ništa nije moglo da utiša navijačke euforije u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, odakle su već bili fiksirani favoriti za plasman u Evroligu i titulu.
Iako je rezultat u 2012. sam po sebi impozantan (12 pobeda i tri poraza) kao i ubedljivo liderstvo, ono što je mnoge više iznenadilo je igra „plavo-belih” koja deluje „neobjašnjivo” dobro. Ako se pogleda „roster” Igokee, jedino što bode oči je iskustvo. Sve ostalo je „mirno”, ništa ne štrči, izuzev temperamentnog trenera Dragana Bajića koji je i najzaslužniji što se „osmatračnica” ABA lige nalazi u Aleksandrovcu. On je veoma dobro znao kakav „začin” dodaje timu koji je praktično stvaran tri godine. Branko Jorović, nekadašnji reprezentativac, koji je zbog povrede leđa i neslavne epizode u Zvezdi bio košarkaški „otpisan”, i Amerikanci Korsli Edvards (centar koji je promenio čak 19 klubova) i plej Kliford Hemonds (miljenik statistike), bili su nedostajući delovi Bajićeve trenerske slagalice.
Prvi utisak o Igokei je da niko u ligi ne može da se uporedi sa njima po timskom duhu. Nema forsiranja u napadu i pojedinaca „gladnih” lopte, poena i statistike. Bajić je visinski i atletski koncipirao tim, pa su centri izuzetno pokretljivi, šuterski opasni sa distance. Njihova odbrana je tek primer prave, timske. U reket ne može ni „ptica da uleti”, mogu sve da preuzimaju i drže visok ritam tokom 40 minuta.
I utakmice koje su izgubili protiv Cedevite, u Zadru i Podgorici bile su „na loptu”. Ono što su uradili Partizanu (73:50), nisu mogli ni najjači evropski timovi. Bajić koristi dve postave, a jednu može da sastavi i od najiskusnijih – Joksimović (31), Štemberger (33), Dozet (33), Jorović (31), Edvards (33). Organizator Hemonds je prvi igrač po indeksu korisnosti, Jorović najbolji strelac i skakač, ali u klubu niko ne gleda pojedinačnu statistiku. I momci iz drugog plana imali su zapažene uloge – Komatina, Gajović, Brkić i Šulović, koji je doneo pobedu u Solnoku igrajući s polomljenom šakom. Bajić pored košarkaških elemenata priču o uspehu objašnjava i „ljudskim faktorom”, osobinama zbog kojih je i angažovao ove igrače.
Mnogi se pitaju, dokle će Igokea da izdrži, da li imaju uopšte nameru da idu do kraja, igraju Evroligu. Dvorana u Laktašima ne zadovoljava propise, ali ne treba sumnjati da premijer Republike Srpske Milorad Dodik, koji je kreator budžeta i imidža kluba, ima mogućnosti da uđe u „veliku igru”. Prvobitni cilj bio je opstanak, ali sada su apetiti i očekivanja srazmerni plasmanu i kvalitetu igre. I trener ističe da bi voleo da predvodi tim u Evroligi, ali da je osnovni zadatak da se osvoji titula u Bosni i Hercegovini i obezbedi kontinuitet igranja u ABA ligi.
I za kraj, nikako ne bi smelo da se zaboravi, jer mnogi uporno pričaju o budžetu kao preduslovu uspeha. Igokein je negde oko desetog mesta u regionu...
M. Stojaković
objavljeno: 08.01.2013.
