Izvor: Sportski Žurnal, 16.Jun.2012, 04:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

IZ PERA DOAJENA: Trijumf srpske košarke!

Piše: Danilo Šotra
Srpska košarka zabeležila je još jedan blistavi trijumf koji će dobiti istaknuto mesto u istoriji ove zemlje, ne samo sporta!?
Zamislite samo, odigrano je finale plej–ofa, čak četiri utakmice, nekada smo govorili da je to nacionalni sportski praznik, a niko, baš niko–nije izgubio živu glavu! Imaćemo čime još decenijama da se ponosimo!
Zar je važno ko je pobedio? To je samo redak u nekoj knjižurini, suve brojke. Život, pogotovo čovečiji, mnogo je dragoceniji od rezultata, bilo kako on glasio.
Verujte na reč, za 40 i kusur godina sam mnogo toga preturio pod koševima celog sveta, ovako nešto nisam doživeo. Nisam dovoljno elokventan da na novinski papir prenesem sva zbivanja iz dibidus neuslovne, za ovakve okršaje, dvorane u Železniku.
Da je Dante imao priliku da gleda srpsku košarku, hiljadu odsto je sigurno – drugačije bi opisao pakao.
Imamo ogromnu sreću koju i dugujemo isključivo košarkašima Partizana, jedanaestrukom uzastopnom šampionu ove čudne zemlje. Zasluženim trijumfom sprečili su ono što je moglo da se u ponedeljak dogodi, a sigurno ne bi bilo dobro.
Ne smem ni da pomislim šta bi se događalo u Pioniru za vreme majstorice, ali su crno–beli smogli snage i hrabrosti da odole svim izazovima i na kraju jedne ne mnogo uspešne sezone zabeleže trijumf kojim zaista mogu da se ponose.
Teško je u ovakvim trenucima govoriti o košarci. Realno, ove igre bilo je najmanje na parketu.
Ipak, košarkaši Partizana su zadržali prisebnost o čemu najbolje i ovog puta govore statistički podaci. Zaslužili su titulu, ove sezone su velikog rivala potukli sa 8:1, siguran sam da će izuzetno nervozni profesor Pešić koji je dobio neki predmet po glavi, to morati da prizna.
U celom ovom galimatijasu zanima me samo jedna stvar. Dokle će naše premudro rukovodstvo da drži zatvorene oči pred ovakvim dešavanjima. Oni ni za šta nisu nadležni, za sve je isključivi krivac Udruženje prvoligaša koje uopšte i ne postoji kao i smotani direktor Predrag Bojić čija je jedina dužnost, izgleda, da otkucava kazne akterima.
Zar je moguće da predsednik Đilas i njegova brojna svita (kao da gledam Sulejmana Veličanstvenog) nisu nadležni za ovo što smo u poslednje vreme doživeli pod srpskim koševima!?
Pa onda, čudićemo se još dugo, dok nam košarka potpuno ne propadne, zašto smo doživeli tako sraman epilog.
Kada sam se pre nekoliko dana zapitao da li srpska košarka još postoji, mnogi su mi zamerili. Sada se vidi ko je bio u pravu.
PS: U svemu ovom izuzetno otužnom, ipak valja pomenuti ponašanje košarkaša poraženog tima koji su sportski čestitali zasluženom pobedniku.

Nastavak na Sportski Žurnal...