Izvor: Sportski Žurnal, 22.Sep.2013, 07:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IZ PERA DOAJENA: Svi na balkon
Piše: Danilo Šotra
Okončano je, barem za nas, skoro tronedeljno mučenje u Sloveniji! Kada kažem mučenje, ne mislim samo na Srbe. Ta reč verno odslikava sva zbivanja u Sloveniji, razumljivo, najviše se odnosi na viđeno od naših momaka.
(FOTO: D. Žarković)
Već bezbroj puta sam pisao da prvenstva Starog kontinenta po novoj formuli, sa 24 učesnika, slobodno mogu da ponesu ime „cirkus Evropa“! Kome su potrebna mamutska takmičenja na kojima učestvuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << tačno pola Kontinenta, svetske velesile i pravi početnici. Svi na jednu gomilu!
Asovima je košarke preko glave, nije čudno što je moj marljivi kolega Milun Nešović izbrojao da Sloveniju ovog leta nije videlo 67 imena koja u svetu basketa nešto znače.
Nema sumnje da ta porazna činjenica najbolje objašnjava zašto ogromna većina košarkaških znalaca tvrdi da odavno nisu gledali slabije Evropsko prvenstvo. Među onima koji se ne slažu sa takvim ocenama, koliko vidim i čujem, ima dosta glasova zvaničnika iz našeg tabora. To je sasvim razumljivo, sedmo mesto i odlazak na Svetsko prvenstvo u Španiji valja predstaviti kao golem uspeh.
S obzirom na tvrdnju selektora Ivkovića da je sedmo mesto istorijski uspeh, očekujem da je, kako doliči ovakvim trijumfima, Dragan Đilas već uputio predlog da se KSS i cela reprezentacija odlikuju. Međutim, s obzirom na odnose predsednika KSS sa aktuelnom vlašću, ne znam kako će ovaj predlog prihvatiti nadležni!
Međutim, jedna druga kombinacija je sasvim realna. S obzirom da je Đilas gradonačelnik Beograda, mogao bi naš državni tim da pozove na legendarni balkon Gradske skupštine, mesto gde se, od 1995. godine i trijumfa košarkaša na EŠ u Atini, slave svi istorijski sportski uspesi.
Da se ipak vratim utakmici koja je već našla mesto u analima srpskog basketa. Meč protiv Azura dočekali smo kao da od njega zavisi smak sveta. Razumljivo, plašili smo se da nećemo otići tamo gde smo u poslednjih 60 godina stalno išli. Zasluženo smo savladali rivale sa kojima se rvemo već više od pola veka, na taj način ostaćemo stalni učesnici svetskih smotri. Narodno veselje može da počne.
Moje početne prognoze nisu mnogo omanule. Bio sam uveren da nećemo biti plasirani niže od petog mesta.
Tokom takmičenja, ponesen onim prvim mestima u grupama, pogrešno sam mislio da možemo i do medalje. Kada se sve sabere, već juče sam to napisao, sedmo mesto u Evropi je uspeh dostojan divljenja, ali samo kada se uporedi sa dostignućima ove zemlje u drugim oblastima!
To je jedan ugao gledanja. Ja naše učešće na EŠ posmatram iz drugog ugla. U Sloveniji smo odigrali 11 utakmica, doživeli pet poraza. Već ovim početnim brojkama malo se razmimoilazimo sa istorijom. U prvih deset utakmica, pružili smo dve odlične igre (Litvanija i Francuska), dve po omiljenom nam sistemu toplo-hladno (BiH i Letonija), šest partija između ocena slab i katastrofalan!
Nemojte odmah da mene optužujete kako sam izlapeo i mrzim ove dečake, to nije moja ocena, već kompletnog našeg tabora. Tako je barem javljao tercet naših, da se malo pohvalim, vrsnih izveštača. Moja ocena o ovoj poslednjoj utakmici bila bi negde između dobrog i toplo-hladnog.
Smlatili smo Italijane već u prvoj četvrtini strahovitim šutem (70 odsto prema 20), što nam baš nije bila neka vrlina na ovom takmičenju. Nagurali smo 16 poena suficita, a sledećih pola časa izgubili sa četiri poena.
Ponovo dva lica za samo 40 minuta. Rekao bih da ovakve stvari ne bi smele tako često da nam se događaju, bez obzira na dobro nam poznate floskule o mladosti i neiskustvu kojima opravdavamo apsolutno sve greške.
Ovo su sve same činjenice. Kao sve u životu mogu da se sagledaju na više načina. Vi izaberite onaj koji vam je bliže srcu.
Nastavak na Sportski Žurnal...
