Izvor: MozzartSport.com, 09.Apr.2017, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
INTERVJU - Dejan Musli: Desila se magija košarke, čudo!
"Da. Insistirao sam da igram, iako sam povređen. Nisam mogao drugačiju odluku da donesem. Mislim da bi tako odlučio svaki moj saigrač. Međutim, trener je insistirao da ipak ne igram, rečima da moram još dugo da trajem kao igrač", kaže srpski centar za naš portal
Dok Evropa i dalje čeka ime novog vladara, Unikaha se konačno domogla evropskog pehara u Evrokupu, a šampionskim lovorikama okitila su se dvojica srpskih košarkaša - Nemanja Nedović i Dejan Musli. >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com <<
Za obojicu mesto na tronu Evrokupa najveći je uspeh na klupskom nivou.
Nedović je kao starosedelac odavno kupio mesto u srcu navijača tima iz Malage. Još više samom činjenicom da je uspeo da iznese celu finalnu seriju protiv Valensije, iako je sve vreme bio pod terapijama.
Muslijeva debitantska sezona doživela je svojevrsni vrhunac činjenicom da je postao respektabilni centar u najjačoj evropskoj ligi, te pozicijom u idealnoj petorci Evrokupa i prvim evropskim peharom.
Upravo zbog svega navedenog odlučili smo da stupimo u kontakt s Dejanom Muslijem i zajedno sumiramo utiske, ali i napravimo sezonski osvrt. Razgovarali smo i druženju s „balkanskom ekipom“, dosadašnjim izazovima, interesantnim načinima na koje je Unikaha motivisala svoje igrače da dođu do trofeja, Nikoli Jokiću, ali i o vremenu provedenom u Partizanu, odnosu s Duškom Vujoševićem...
Kada smo letos pričali nakon tvog potpisa za Unikahu - nisi mogao da nam kažeš šta možeš da očekuješ od novog kluba, s obzirom da tada ni papirologija nije bila kompletna. Da li si mogao da očekuješ evropski pehar?
„Iskreno, nisam očekivao, ali sam se nadao“, s osmehom na licu počeo je Musli razgovor za MOZZART Sport, a zatim je nastavio:
„Šalu na stranu, znao sam da dolazim u klub sa ogromnom tradicijom i pobedničkim duhom, samim tim što je do ugovora došlo na njihovu inicijativu, znao sam da od mene očekuju liderstvo i angažovanje, što sam naravno uzvratio“.
FINALE JE BILO NESTVARNO! DESILA SE - MAGIJA!
Kakav je osećaj biti osvajač Evrokupa?
„Osećaj je neopisiv! I to je osećaj koji traje i svakog sledećeg dana dobija novu notu. Nestvarno zaista! Finalna utakmica je bila puna preokreta i neizvesnosti, tim pre mi je ukus pobede veličanstven“.
U finalu ste protiv sebe imali ekipu koju kao gost niste pobedili od novembra 2014. godine. Da li je to predstavljalo dodatan motiv - da u ovako važnoj utakmici ipak napravite tu, najvažniju pobedu?
„Finale je bilo nestvarno i desila se magija. Magija košarke. Bez lažne skromnosti svestan sam koliko sam nedostajao ekipi na terenu, zatim sudijska odluka da Omić napusti teren. I onda četvrta četvrtina i - čudo! Kako zbog povrede nisam mogao da igram sa klupe sam slao podršku i pozitivnu energiju saigračima, znam sigurno da su je osetili“.
Pre serije sa Valensijom, već ste dva puta izašli kao pobednici iz dvoboja sa rivalima koji su imali prednost domaćeg terena (Bajern u četvrtfinalu, Lokomotiva u polufinalu). Gde leži tajna takve volje - da tri puta zaredom nadigraš protivnike, uprkos tom hendikepu?
„Očigledno da je ceo tim u uzlaznoj putanji u smislu forme i energije. Hemiju u timu smo gradili polako i sigurno, možda baš zato nismo, žargonski rečeno, izgoreli. Nego smo racionalno i hladnokrvno priveli finalnu utakmicu kraju i trijumfovali“.
Koliko je tebi, ali i ekipi, bilo važno da osvojite Evrokup? S obzirom da to znači povratak u Evroligu.
„Bilo je važno, ali nismo imali imperativ plasmana i pobede. Imam osećaj da smo nakon utakmica protiv Bajerna iz Minhena pomislili: 'Momci, mi možemo da osvojimo Evrokup'. Evroliga nas očekuje sledeće sezone, bićemo spremni, to je sigurno“, konstatuje Musli s osmehom.
Kakvo je stanje povrede? Kada možemo da te očekujemo na parketu?
„Hvala na pitanju - značajno sam bolje. Noga je i dalje pod otokom. Nadam se što bržem povratku na parket, koji se broji danima, a ne sedmicama“.
Koliko ti je bilo teško da gledaš saigrače u poslednjih nekoliko utakmica, otkako si se povredio?
„Bilo je jako teško, užasno teško. Baš pred samo finale, takvo iskušenje da se dogodi. Pomogao sam timu celim svojim igračkim postojanjem da dođe do finala, dao sam celog sebe zaista. Nakon toga sam sa klupe bodrio saigrače i bio uz tim srcem“.
INSISTIRAO SAM DA SE VRATIM NA PARKET I IGRAM
Priča se da si hteo da igraš finale na svoju odgovornost, uprkos povredi?
„Da. Insistirao sam. Nisam mogao drugačiju odluku da donesem. Mislim da bi tako odlučio svaki moj saigrač. Međutim, trener je insistirao da ipak ne igram, rečima da moram još dugo da trajem kao igrač, te da sam potreban ekipi u fit formi radi nastavka takmičenja u ACB ligi“.
Koliko, u situacijama kada se lomi pitanje nekog pehara, čovek može da ide preko granice bola da bi istrčao na teren? Koliko smo uspeli da pročitamo - ti si se svojski trudio da se vratiš za finale...
„Čovek je generalno čudo. Kao što je i život čudo. Hteo sam zaista, uprkos bolu i hendikepu da se dokopamo pehara i hvala Bogu - uspeli smo“.
U idealnoj si petorci Evrokupa. Koliko ti znači taj uspeh?
„Vest o idealnoj petorci Evrokupa proširila se sajtovima nekako sa blagim najavama u popodnevnim satima. Te večeri kao da nisam bio svestan šta sam pročitao, pa sam ujutru sa porodicom sumirao utiske kada su sve novine pisale o tome. Konstatovali smo da nismo bili svesni kako lepa stvar se dogodila. Naravno da mi znači i daje mi želju da održim kontinuitet u igri“.
Da li je istina da vas je Đoan Plaza motivisao pred majstoricu video klipom sa iguanom i zmijama?
„Da, istina je. Video prati sudbinu iguane koja prolazi kroz peščani teren koje je okovano stenama i koje je leglo zmija. Uprkos tome što je bilo preko 100 zmija, iguana je uspela besomučnim trčanjem i brzim reakcijama da utekne. Video je upečatljiv i šalje pravu poruku - nije važno ko si, niti ko je tvoj protivnik, važno je znati gde je tvoj cilj. Odnosno - nije važno koja ti sila preti, već koju svetinju braniš. U slučaju video snimka to je život, u sportskom kontekstu to je pobeda“.
Da li si dosad imao priliku da doživiš neki sličan ili, atipičan vid motivacije pred neku utakmicu?
„Ne, ovo je prvi put da neko na taj način proba da dopre do igrača. Takođe, pred meč sa Bajernom menadžment tima nam je iznenada reprodukovao motivacione video snimke koje su u tajnosti napravili sa porodicama igrača. Bilo je jako emotivno i efektivno“.
Da li se raduješ povratku u Evroligu?
„Naravno“, spremno nam je odgovorio Dejan i dodao:
„Biće mi čast! Ponovo u društvu najboljih“.
Kako ti se čini novi format, izgled takmičenja?
„Moguće je. Ne znam dok ne probam, a-ha-ha. Pričaćemo u toku sledeće sezone“.
Kad smo već kod Evrolige - da li si ispratio Crvenu zvezdu i njen učinak?
„Pratio sam Crvenu zvezdu. Odlično su igrali i želeo sam im najviši mogući domet u Evroligi“.
Hajde da vratimo film malo unazad. Posle odličnih igara u Manresi, ovo ti je verovatno najbolja sezona karijere? Kako ti gledaš na ono što si proživeo dosad?
„U karijeri sam imao neslućene uspone i padove, naučio sam da svaki dan mora biti isti u ispunjavanju obaveza i odricanja, da je jako važna smirenost za sve što dolazi. Tako da na sve što se dešavalo u sezoni praktično i ne gledam, već razmišljam o današnjim obavezama i aktivnostima. Naravno, zahvalan sam za svu igračku sreću i uspehe koje sam doživeo u ovoj sezoni“.
Kako izgleda rad sa Đoanom Plazom?
„Trener Plaza svojim primerom pokazuje kako igrač treba da radi i napreduje, posvećen je svom poslu maksimalno, voli ga i daje celog sebe. Isto to očekuje od tima. Dopada mi se kao čovek i trener“.
Tokom prenosa majstorice s Valensijom videli smo situaciju kada je Alen Omić uskočio s klupe da odbrani Nemanju Nedovića i dobio isključenje zbog toga? Kod vas očigledno vlada ozbiljno zajedništvo...
„Tako je, ipak smo svi iz nekada zajedničke države, a-ha-ha. Šalu na stranu, u celom timu vlada zajedništvo. Na primer, kada sam se povredio Dani Diez je išao sa mnom u prodavnicu i prevozio me je autom gde god je bilo potrebno, što je za svaku pohvalu! Gracias Dani“.
Vidimo i koliko ste požrtvovani na terenu, koliko se borite jedan za drugog. Da li je to ključ uspeha?
„Naravno da jeste. Unikaha je ozbiljan klub sa tradicijom. Sve što ste naveli tačno je. Moji saigrači i ja zaista radimo posvećeno i požrtvovano, ali mora da se naglasi zasigurno da je ključ uspeha u trenerovim rukama“.
Kada lokalni španski mediji najavljuju utakmice njima bliskih ekipa u ACB ligi - najčešće tebe ističu kao najveću pretnju?
„Hm, moguće da me se plaše, a moguće je i da su u pravu, a-ha-ha. Šalim se, osećam respekt od strane španske publike i naravno fanova Unikahe. To mi naravno prija i daje mi elan za rad“.
Ono što smo primetili jeste da si neke od svojih najboljih izdanja u ACB ligi ove sezone pružio protiv najvećih i najboljih - Real Madrid (14p, 5sk), Barselona (13p, 7sk), Valensija (18p, 6sk)... Izneo si četvrtfinalnu seriju Evrokupa. To nije nimalo lako...
„Svaka utakmica je životna priča za sebe i neizvestan je ishod, iako je igrač pred svaku utakmicu imao praktično identičnu svakodnevnicu i navike. Naravno da je plezir igrati protiv vrhunskih timova koji stvaraju respekt pri samom spominjaju, stoga sam uvek želeo da opravdam poverenje Đoana Plaze i pokažem šta znam u društvu najboljih“.
NAJJAČE DUELE IMAO SAM S TOMIĆEM, AJONOM I DUBLJEVIĆEM
S kim si imao najjače duele ove sezone?
„Protiv Gustava Ajona i Anta Tomića. Izuzetan je i Bojan Dubljević iz Valensije, sve reči hvale za njega“.
Da li, individualno, može bolje od ovog? I da li je za tako nešto potrebna sezona bez povreda...?
„Moj otac bi rekao: 'Uvek može još bolje'. Sebi želim zdravlje i sportsku sreću za sve buduće što dolazi, a ja ću dati sve od sebe, radiću i zalagaću se, da bude još bolje“.
Koliko je bilo teško navići se na Unikahu i klupske zahteve, posle sezone u Manresi gde, praktično, nisi imao taj pritisak moranja i rezultata?
„U Manresi je postojao pritisak da ne ispadne iz ACB lige. U Unikahi je naravno pritisak i očekivanje rezultata na mnogo višem nivou, ali snašao sam se, reklo bi se“.
Da li si osećao veći pritisak kada si došao u Unikahu, ili dok si bio u Partizanu? U smislu svega onoga što se od tebe očekuje.
„Ne bih poredio Partizan i Unikahu ni u jednom kontekstu. Pre svega, jer sam u Partizan došao nakon dve godine neigranja, sa velikim očekivanjima kluba i svojim ličnim. Ali, ta vrsta pritiska mi očigledno nije donela prosperitet. Uprkos tome sa Partizanom sam osvojio ABA ligu. U Unikahi je zaista potpuno drugi sistem i vrsta pritiska“.
Mogu li, zapravo, ti sistemi uopšte da se porede?
„Ne, apsolutno“.
Koliko je lakše bilo navići se na novu sredinu kada pored sebe imaš zemljaka, Nemanju Nedovića?
Naravno da je mnogo lakše, sada je sa nama i Alen Omić, tako da je sve u savršenom redu“.
Koliko često vremena provodite zajedno van terena?
„Kada god je to moguće, nakon treninga i oporavka, preostalo vreme provodim sa Alenom i Nemanjom. Sa njima je uvek zanjimljivo. Svaki dan s Alenom Omićem je anegdota za sebe. Ne mogu da ih nabrojim“.
Da li ti se dopada Malaga i koliko si zadovoljan životom u Španiji?
„Malaga je najlepši grad u kome sam ikada živeo. Sve je u savršenom redu“.
Praktično celu, dosadašnju karijeru bio si obeležen etiketom velikog talenta, ali si dosad imao godine s određenim oscilacijama... Vrlo mlad si otišao u Španiju prvi put i nisi se snašao (nastupao za Baskoniju, Fuenlabradu i Montegranaro). Sada igraš vrhunski. Šta se promenilo, osim toga što si stariji i iskusniji?
„Španija mi je uvek prijala, ali nisam uvek imao priliku i minutažu. Upravo breme velikog talenta i neigranje donele su oscilacije i neprestani kontraritam. Da, sada sam stariji i iskusniji, rekao bih i posvećeniji i fokusiraniji na košarku“.
Da li je istina ona priča da centri kasnije sazrevaju od ostalih?
„O tome svi govore. Moguće je da je tako“.
Ne možemo a da ne pitamo - kako ti izgleda sve ono što Nikola Jokić postiže u NBA ligi? Imao si priliku da igraš s njim, možeš iz prve ruke da nam kažeš neke svoje utiske? Da li se još tada, u Megi, videlo koliko može?
„Nikola Jokić je jedan izuzetan momak i vanserijski talenat. Sve što se dešava - pripada mu, jer on stvara magiju kada igra košarku, to se videlo i u Megi“.
Šta misliš, koji su njegovi dometi?
„Najviši mogući na planetarnom nivou“.
DOBRO PAMTIM SVE, SVE ŠTO BILO JE...
Da li pratiš Partizan otkako si otišao i da li si konkretno pratio ovu sezonu?
„Pratim Partizan. Žao mi je što se nisu kvalifikovali za finale ABA lige. Želim im sreću u nastavku sezone“.
Na naše pitanje - kako pamti svoje vreme u Humskoj i da li je zadovoljan onim što je postigao u crno-belom dresu Dejan nam je odgovorio poznatim stihom:
„Dobro pamtim sve - sve što bilo jeee... Svud' sam iš'o, da bi tebe bodrio! Mogao sam više I bolje - svakako“.
Šta pamtiš najviše iz vremena u redovima Parnog valjka?
„U najlepšem sećanju mi je ostala titula iz Laktaša, kada smo osvojili ABA ligu“.
U poslednjoj sezoni u redovima crno-belih dogodila se ona polufinalna utakmica ABA lige protiv Cedevite u Kombank Areni i trojka Nolana Smita uz zvuk sirene. Pretpostavljamo da te je ona dugo proganjala?
„Da. Ružna uspomena“.
Gledajući to kako sada igraš, često se može čuti da u Partizanu nisi pružio toliko dobre partije. Da li je problem bio u pritisku javnosti, veličine kluba, ili nešto treće?
„Nisam bio dovoljno spreman i zreo da odgovorim na izazove i način rada u Partizanu“, kratko nam je odgovorio Musli.
Kako je rad sa Duškom Vujoševićem uticao na tebe i tvoju karijeru? Koliko ti je pomogao tada u svemu što se kasnije desilo?
„Dragoceno je iskustvo rad sa Duškom Vujoševićem. Nisam osećao njegovu bezrezervnu podršku i bez uloge lidera napravio sam neprimetan rezultat u odnosu na svoje mogućnosti, koje sam zatim nastavio da pokazujem“.
Može li Partizan da se vrati na stare staze?
„Naravno da može! Veliki pozdrav za Jug“, zaključio je razgovor za naš portal Dejan Musli.
PIŠE: Nikola Stojković (nikolaS_sN)
(FOTO: Mariano Puzo, privatna arhiva Dejana Muslija, MN Press)
Nastavak na MozzartSport.com...
