Izvor: Politika, 06.Sep.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoćeš li da ceo svet zna za tebe ili...
Draženko Mitrović posle teškog razgovora s trenerom Vlastimirom Golubovićem prešao iz košarke u atletiku i postao dvostruki paraolimpijski vicešampion
Od našeg specijalnog izveštača
London – Kao i u Pekingu Draženko Mitrović je i u Londonu osvojio srebro na paraolimpijskim igrama. To je potvrda da je istinski as, jer je pravi podvig da se na ovako velikom takmičenju sačuva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mesto u svetskom vrhu.
– Zasluge za to pripadaju i Vlastimiru Goluboviću. Sportista bez trenera ništa ne može da uradi, – naglasio je Mitrović neposredno pošto je na Olimpijskom stadionu u Londonu osvojio drugo mesto u bacanju diska.
Mitrović ima i poseban razlog da to tvrdi.
– Ja sa najpre igrao sedeću košarku. A atletikom sam počeo da se bavim posle jednog razgovora s Golubovićem u Zrenjaninu 2002. I to prilično teškog razgovara, – otkrio je Mitrović.
I Vlastimir Golubović se odlično seća tog susreta:
– Na Draženka mi je ukazala Zorka, sekretar Sportskog saveza invalida Beograda. Rekla mi je da u Domu za odrasla invalidna lica u Bežaniji ima neki momak s izvanrednim predispozicijama za atletiku. Kad sam ga video odmah mi je bilo jasno da od njega može da bude nešto. Rekao sam mu: „Slušaj, hoćeš li da za tebe zna ceo svet ili ćeš da zauvek ostaneš jadan momak u kolicima? Ako hoćeš – nudim znoj, krv i suze. Znoj od rada, krv kad padneš od treniranja, a suze od radosti kad ustaneš.”
Mitroviću to, kako kaže sada, nije baš delovalo ubedljivo. Razgovor je čak, kako kaže, bio pomalo i neugodan. Ali, ipak je rešio da se oproba u atletici i...
– Posle nekoliko godina moja ćerka je završila srpski jezik i književnost, ali nije mogla da se zaposli. Ja se raspitujem ko bi mogao da joj pomogne i onda mi Draženko Mitrović kaže da on zna direktora škole u Zemunu, pa može da ga pita. Sednemo u njegova kola i on nas poveze ka Zemunu. Usput zaustavi auto i kaže: „Sećaš li se kad si mi rekao da ću da postanem neko i nešto ako pređem u atletiku? Eto, sad sam stvarno postao neko i nešto, jer mogu da pitam nekoga da ti zaposli ćerku“. To mi je, kao treneru, jedno od najdražih priznanja – stvarno je postao neko koga ljudi znaju.
Draženko Mitrović je uzor sportistima s invaliditetom, a može da bude i svima ostalima. Toliko je preduzimljiv da je 2006. osnovao Atletski klub Pogledi, čiji je i sada predsednik. I to takav da je njegov klub po uspehu proglašen za drugi u Beogradu.
– Nije lako, ali nisam sam. Još neki su uključeni u to, pre svih Jovica Brkić. I dolaze nam sportisti. U našem klubu je Željko Dimitrijević, koji je ovde osvojio zlatnu medalju, pa nam se priključila i Tanja Dragić, takođe olimpijska pobednica iz Londona, s nama je i Miloš Grlica... – ističe Mitrović, koji je pravi atleta – iz benča (ležeći na klupi) posle Asmira Kolašinca može najviše da digne.
I od velikog je značaja što postoje takvi pregaoci kao što je Draženko Mitrović. Jer, on je očigledan primer kako i posle najveće nesreće čovek može da se vrati u život i da u njemu, kako je on to sam rekao, bude neko i nešto. I da oni koje je zadesila slična sudbina, ili oni drugi koji nisu imali takav maler, ali vide pred sobom nesavladive prepreke, ipak krenu da ih savlađuju, a ne da dignu ruke
od svega.
----------------------------------------------
Grlica sagoreo od prevelike želje
Miloš Grlica je bio jedan od naših aduta za medalju. I ta predviđanja nisu bila nerealna. Međutim, u Londonu je bacio mnogo manje nego što može, pa je završio kao šesti u bacanju koplja.
– Mislim da je sagoreo od prevelike želje, jer je osetio da ima veliku šansu. Bio je potpuno svestan prilike koja mu se ukazala, ali je nije iskoristio bez obzira što je vrlo iskusan – ovo su mu četvrte paraolimpijske igre, – rekao je njegov trener Srđan Jovović, mlad stručnja (31 godina), koji je bio takmičar u Crvenoj zvezdi i Partizanu, a sada je ne samo trener kod „crno-belih” nego se, po završetku Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu, i bavi naučnim radovima baš na temu sportista s invaliditetom. – On će baš dugo da pati za ovom propuštenom prilikom, ali nastavićemo. Mnogi se žale na uslove koji vladaju u našoj atletici i oni zaista mogu da budu bolji. Ali, mislim da nikada nisu bili bolji nego sada. Ja sam trenirao u Košutnjaku kada je zaletište za bacače koplja bilo na travi. Sada na Vojnoj akademiji imamo uslove po kojima ne zaostajemo, kako sam čuo ovde u Londonu, za Ircima ili latinoameričkim zemljama. Naravno, kakav će plasman biti zavisi i od protivnika, jer se i oni pitaju.
Grlica, inače osvajač bronzane medalje na Paraolimpijskim igrama u Atini 2004, za to što je prvi put od kad radi s Jovovićem, a to je od 2009, ostao bez medalje na velikom takmičenju, krivi samo sebe, to jest svoju glavu i srce. A kad je neko samokritičan to je dobar temelj da se gradi uspeh.
----------------------------------------------
Minimalne šanse protiv Kineskinja
Naša stonoteniserke će danas u polufinalu igrati protiv Kineskinja. O izgledima da uđu u finale Nada Matić je rekla:
– Šanse su nam minimalne, ali daćemo sve od sebe. Međutim, u meču za treće mesto možemo da se nadamo medalji.
Drugi polufinalni par je Švedska – Južna Koreja. Naše su u četvrtfinalu savladale Brazil s 3:0, dok je Kina bila bolja o Italije (3:0). Šveđanke su savladale Jordan, a Južna Koreja Sloveniju (sve bez izgubljenog meča).
----------------------------------------------
Papaz daleko od finala
U gađanju iz pištolja na 50 m Živko Papaz je bio daleko od finala. Zauzeo je 22. mesto s 510 krugova. Među osam najboljih je vodio 531 krug. On je ujedno bio i poslednji naš strelac koji je gađao na ovim Paraolimpijskim igrama.
Ivan Cvetković
objavljeno: 07.09.2012.
Pogledaj vesti o: Košarka
