Izvor: Politika, 03.Feb.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gomeljski: Žeravica i Novosel su najveći
Sin najslavnijeg sovjetskog trenera, koji je proteklog vikenda boravio u Beogradu, govori zašto mu je Kićanović bio omiljeni igrač: „Jednostavno, bio je genije”
Pre tri dana u „Pioniru” Jugoslavija je savladala Sovjetski Savez sa 95:90 u revijalnom susretu veterana. U istoj dvorani, pre 39 godina, Jugoslavije je bila bolja od Sovjetskog Saveza u finalu 19. prvenstva Evrope (90:84).
Reč je o sudaru dve najveće evropske škole košarke, čiji se uticaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i danas oseća, iako tih zemalja odavno nema. Dovoljno je samo reći da gotovo polovinu učesnika današnjih kontinentalnih šampionata čine nekadašnje republike (šest jugoslovenskih i pet sovjetskih učestvovalo na „Evrobasketu 2013”)
O tom rivalstvu razgovarali smo proteklog vikenda s nekima koji su doživeli velike bitke iznutra. Jedan od njih je Vladimir Gomeljski, sin legendarnog sovjetskog trenera Aleksandra Gomeljskog (1928-2005).
– Osećam veliko zadovoljstvo što sam opet u Beogradu, okružen legendama košarke, što mogu da vidim dvojicu najvećih trenera u istoriji evropske košarke Ranka Žeravicu i Mirka Novosela – govori nekadašnji igrač i trener Vladimir Gomeljski (60), danas cenjeni sportski komentator i autor knjiga o košarci.
Pokušali smo, iz pristojnosti, da na vrhu uz Žeravicu i Novosela stavimo i Aleksandra Gomeljskog (najtrofejniji evropski trener svih vremena, 17 medalja), ali nam je njegov sin stavio do znanja da vrlo dobro zna šta je rekao i zašto je to rekao:
– Znam vrlo dobro istoriju jugoslovenske košarke. Žeravica i Novosel su bili prijatelji mog oca i neizmerno sam srećan što sam ih video. Imao sam želju da ih ugostim u Moskvi i imajući u vidu njihove godine to je možda bilo nerealno, ali sam ja, pošto mi je tek 60 godina, došao u Beograd da ih vidim. Srećan sam zbog ovog događaja u legendarnoj hali „Pionir” u kojoj sam igrao još 1973. godine. Ovo je moj sedmi dolazak u Beograd. Pet puta sam bio kao igrač ili trener, u eri Sovjetskog Saveza i Jugoslavije, a sada sam ovde drugi put otkako je Srbija samostalna država.
Ko je bio omiljeni jugoslovenski igrač vašeg oca ?
– Bez dileme – Krešimir Ćosić!
A ko je bio vaš?
– Kića! Bio je košarkaški genije!
Neverovatno s kakvim je osmehom na licu Vladimir Gomeljski izgovorio nadimak Dragana Kićanovića, kao da govori o svom najboljem prijatelju. Takvo poštovanje je, bez sumnje, sasvim zasluženo. Uostalom, jednu od nezaboravnih partija Kićanović je odigrao upravo protiv Sovjetskog Saveza u „Pioniru”, u pomenutom finalu 1975. godine.
– Najveći problem za nas pre te utakmice bilo je to što nismo znali da li će igrati Kićanović – govori otac moderne Cibone Mirko Novosel, tada selektor Jugoslavije. – Kićanović je tri dana pre finala sa dobio rupturu kvadricepsa. Do poslednjeg trenutka nismo znali da li će moći da igra, a onda je odigrao fantastično. Ćosić je bio najbolji igrač šampionata. Dalipagić, Slavnić, Delibašić, Šolman, Jerkov… Imali smo neverovatnu ekipu.
Pitali smo Novosela po čemu još pamti to finale?.
– Takva utakmica se nije igrala ni pre ni posle, po kvalitetu, uzbudljivosti, a posebno euforiji koja je vladala u celoj zemlji. SSSR je došao u najjačem sastavu, želeli su da nam se revanširaju za Barselonu 1973. Dvadesetak sekundi pre kraja napravio sam nešto što nije sportski. Godinama smo gubili od njih, a trener Gomeljski je znao da traži tajm-aut na pola minuta pre kraja pri njihovom vođstvu od 20 razlike. E, sad, kad smo mi poveli sa šest poena razlike, a bilo je petnaestak sekundi do završetka, ja sam zatražio tajm-aut. Nisam se ništa dogovarao s televizijom, ali ona je sve vreme snimala lica sovjetskih igrača i trenera Kondrašina. Cela Jugoslavija je bila u delirijumu.
Ranko Žeravica, s kojim je otpočela zlatna era jugoslovenske košarke (prvo zlato na SP 1970, jedino olimpijska titula 1980), nema dilemu kako smo nadjačali sovjetsku reprezentaciju koja je dugo bila neprikosnovena. Maštovitost, improvizacija, drskost…
– Oni su dominirali fizički i visinom, a mi smo to nadoknađivali, da tako kažem, prevarom. Visoka tehnika naših igrača dozvoljavala je da ih pobeđujemo prevarom. Tako smo ih pobedili i u Moskvi, na putu do olimpijske titule.
----------------------------------------------
Uspela najava univerzitetske lige
Predsednik Univerzitetskog sportskog saveza Srbije (USSS) Siniša Jasnić kaže da je zadovoljan kako je protekla revija košarke „ISBL ol star”, koju je USSS organizovao protekle subote u „Pioniru”, okupivši desetine poznatih imena jugoslovenske i sovjetske košarke. To je bilo u službi promocije univerzitetske lige.
– U razgovoru s našim gostima dobili smo pohvale, vidim da su bili zadovoljni sa smeštajem, srpskim specijalitetima, pažnjom, a pogotovo prilikom da se svi nađu na jednom mestu povodom ideje koja će vrlo brzo dati velike rezultate u razvoju košarkaškog sporta – kaže Jasnić. – Mislim na pokretanje regionalne univerzitetske lige koja će, imajući u vidu broj studenata u regionu, biti velika baza za razvoj košarke. Želim da zahvalim svima koji su pomogli, pre svega ministru Vanji Udovičiću, KK Partizan, Predragu Daniloviću i Mlađanu Šilobadu, Dejanu Tomaševiću i KSS, a posebno hvala asovima košarke koji su po teškom vremenu došli u Beograd i tako uveličali spektakl. Početak regionalne univerzitetske lige zakazan je za 22. i 23. februara u hali Spens u Novom Sadu. Takmičiće se ekipe Novog Sada, Beograda, Mostara i Podgorice.
Vladimir Gomeljski takođe tvrdi da je projekat univerzitetske košarke velika stvar za taj sport:
– Jugoslovenska škola košarke je i dalje bez premca u Evropi, studenti u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj Gori igraju bolje od studenata u drugim zemljama Evrope. Ovaj projekat nije skup i treba ga nastaviti. Međunarodna univerzitetska košarkaška liga ima godišnji budžet milion evra.
Aleksandar Miletić
objavljeno: 04.02.2014.
Pogledaj vesti o: Košarka
