Izvor: Blic, 18.Maj.2016, 00:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FELJTON O ČUVENOM GLUMCU Kako je Bata oteo Lulu
U životu je kad sve sabere najvažnije imati - ljubav! Julijanu Dušanović Lulu Bata je upoznao negde '57-58. godine. Bila je klinka. Bio je i sam klinac, iako sedam godina stariji od nje. Stanovala je u kući preko puta pozorišta. Igrala je folklor u "Loli", košarku u Zvezdi.
Kada se ona priseća tih dana, priča o Bati kao o mangupu u crnoj majici, punom sebe... Odudarao je, ipak, od momaka koje je poznavala. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Javio bi joj se s vremena na vreme: "Mala, šta radiš, čime se baviš...?"
Ona priznaje da se već u startu zaljubila.
- Prvi moj konkretan potez je bio kad sam je pozvao da čekamo Novu godinu zajedno. I ona, tako, čeka sama kod kuće, spremna, u novom kompletu koji je kupila... A ja se ne pojavim. Zaspala je - u suzama. Kada su joj se roditelji vratili sa dočeka, našli su je, tako, na stolici, uplakanu, pitajući je: "Pa, gde je taj dečko?" Jadna devojka nije znala šta da odgovori - seća se Bata.
Posle nekoliko dana sretnu se.
- Imali smo neki naš zvižduk. Ja, kao da se ništa nije desilo, zazviždućem i najslađe što umem kažem: "Gde si?" Ona čak, i ne mnogo ljuta, pita: "Jesi li ti normalan, zašto nisi došao?" A ja kažem: "Pa ne znam, nisam to shvatio ozbiljno..."
I tako, dan po dan, dođe opet Nova godina.
Novogodišnje ispale
- Odlučim ponovo da je pozovem na doček. Ali ovaj put se nije dala. Otišla je sa svojim društvom na DIF, a ja sam izvisio. Dolazio sam pet puta da joj zvonim na vrata te noći. Ujutru pošaljem jednog druga, zvali smo ga Đura Nos, po nju. Sedeo sam, već pijan, u "Mlavi", postavio sam Ciganku da igra kraj mene na bubnjari. Rekao sam Đuri da joj poruči da ću, ako ne dođe, ja lično doći po nju. Došla je, i te Nove godine započeli smo zabavljanje koje je preraslo u ozbiljnu vezu.
Bata - Još ovaj put
Tog leta je napravila i prvi nestašluk. Pošto joj majka i očuh nisu bili kod kuće, bila je poverena tetki da se brine o njoj. Pozvao ju je da dođe u Skoplje, kod Batine sestre Nade, udate za Marjana Petrovskog, diplomatu. Sela je u voz i došla.
- Proveli smo tamo tri-četiri dana kad stiže telegram u pozorište u Skoplju. Šalje ga Lulin otac. U njemu doslovno piše: "Vaš glumac Velimir - Bata Živojinović je na drzak i prevarantski način odveo moju maloletnu ćerku. Ako je u roku od 24 sata ne vrati nazad, poslaću policiju".
Petrovski kaže:
- Moramo da odgovorimo gospodinu Dušanoviću!
A Lula je hitro rekla:
- Moram odmah da se vratim u Beograd!
Uplašila se. Otac ju je dočekao na stanici bez prevelike grdnje. Rekao je samo:
- Kako si, sine, mogla? Pa, kraj godine je, matura!
Lula je upisala fakultet kada mu je stigao poziv za vojsku.
Tada je odlučio:
- Hajde mi da se venčamo!
I tako su se 28. avgusta 1960. godine venčali. Lula je ostala, trudna, kod Batine mame, a on sam otišao u Visoko na služenje vojske. I postao rezervni oficir, artiljerija. Sledi prekomanda u Zadar. U sedmom mesecu Lula mu je došla vozom u posetu.
- Još sam bio u vojsci kada se porodila, 31. januara '61. Čekali su me da dam ime. Rekao sam: "Biće Miljko". Kum je bio Veljko Bulajić. Njegov otac se zvao - Miljko. Veljko je rekao: "Neka bude dugovečan kao moj otac". I dan-danas Veljko se redovno javlja i samo pita za Miljka.
Letovala sama
Četiri godine su svi živeli sa Batinom majkom, ocem i sestrom u dvosobnom stanu. Lula i on su imali sobu. Tu se rodila i Jelena.
Konačno, Skupština grada dodelila im je stan na Banovom brdu. U tom stanu je tada Stole Janković imao kancelariju, pa im je ponudio svoj stan na Neimaru u zamenu za taj.
- Odjednom smo iz jedne sobe otišli u stan od 80 kvadrata. Izgledalo mi je kao da smo u hotelu. Tako se dogodilo da su naša deca odrastala na Neimaru, u Karađorđevom parku...
Miljko je išao u Jedanaestu, Jelena u Četrnaestu gimnaziju.
Lula je mnogo vremena provodila sama. Išao sam sa snimanja na snimanje. Negde se pomirila s tim da to tako treba.
- Imala je za mene i za porodicu mnogo ljubavi i tolerancije. Prestala je čak da igra košarku, da pleše. A divno je plesala. Sa 20-ak godina Lula je shvatila da je glava porodice, otac i majka, da ona mora da se brine o kući. Sve je preuzela na sebe. Čak je i letovala uvek sama sa decom. U svemu se žrtvovala i svuda je stizala: od snimanja do čitanja tekstova.
Ponovno venčanje
Hteo je za pedesetu godišnjicu braka, malo u šali, malo u zbilji, da se venča sa Lulom u crkvi u Koraćici. Da okupi decu i porodicu, spremi pravo slavlje. Govorio joj je da će je obući u venčanicu. Ali nisu uspeli da se okupe i odustali su.
- To što jesam - dugujem njoj! Da ona nije bila pored mene, ne bih bio to što jesam. Ona me je održala. Sve što je lepo u životu došlo je sa njene strane. Ona je imala viziju kako to lepo treba da bude - da me poštedi, da mi da energiju, da me hrani... I nikad se nisam zaljubio u drugu ženu.
I u ovim godinama, kada su razne bolesti ophrvale snažnog deliju, verna i vredna, Lula je dan-noć bdela nad njim, znajući svaki pokret, pogled, mimiku, reč...
Ona je - lekar njegovog tela i njegove duše!
I njegov nezamenljivi izaslanik. Zato, kada je februara 2016, umesto svog supruga primila nagradu "Beogradski pobednik", koju FEST dodeljuje "za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti" - kao da je bila nagrada i njoj lično. Jer i ona je - pobednik! Pravi!
Branko Baletić: Čovek - akademija
- U "Balkan ekspresu" smo radili dan i noć, imali vrlo kratke pauze za odmor i počinjali u šest ujutro i teško smo skupljali ekipu. Jedini koji je i pre šest ujutro bio spreman bio je - Bata. Zna mnogo o filmu i ne pokriva samo glumu. Mnogi debitanti su pred Batom imali veliku tremu, ali su najveću pomoć imali baš od njega. To je bila jedna vrsta akademije...
Za spomenike ima vremena, ali onaj ko bude pravio spomenik Bati Živojinoviću moraće da zna da je jedan od njegovih nosećih stubova bila njegova Lula. Kad god bi Bata zastao, ona je bila tu da ga ponovo gurne u vatru. Zato Bata ovoliko i traje - ispričao je reditelj Branko Baletić.
.jpg)
