Izvor: Politika, 24.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca iz Gračanice gosti Dejana Bodiroge
Na poziv proslavljenog košarkaškog reprezentativca, desetoro dece i njihov nastavnik fizičkog Dejan Živić dolaze u kamp u Trebinju. – „Jedinstvena prilika da se izađe iz geta”
Naš proslavljeni košarkaški reprezentativac Dejan Bodiroga, danas generalni menadžer rimske Lotomatike, pozvao je u svoj kamp u Trebinju desetoro dece iz Gračanice i njihovog nastavnika fizičkog Dejana Živića, koji će biti u prvoj smeni kampa (29. jun – 7. jul). Bodiroga je i u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prve dve sezone kampa, prošlog i pretprošlog leta, slao posebne pozivnice talentovanim dečacima s Kosova, a sada je Osnovnoj školi „Kralj Milutin” iz Gračanice dao odrešene ruke da sastavi svoj tim.
– Počastvovani smo što ćemo biti gosti kampa AND 1 – Dejan Bodiroga – kaže nastavnik Živić za „Politiku”. – Ovo je jedinstvena prilika za našu decu od kojih neka, zbog svega što se događalo poslednjih godina, nisu mogla da vide neke druge krajeve van Kosova. Sada će u Trebinju imati priliku da se druže sa decom s raznih strana sveta i da uče od vrhunskih trenera. Ali, najveća čast od svega je biti gost našeg proslavljenog reprezentativca Dejana Bodiroge. Ima li išta lepše za mlade koji se bave košarkom. Zahvalni smo mu što nas je pozvao u goste.
I struja je luksuz
Sa Živićem će u Trebinje otputovati šest dečaka i četiri devojčice, od 12 do 15 godina. To su: Dušan Arsić (15), Kosta Kostić (15), Miloš Todorović (15), Darko Todorović (14), Marko Ivić (14), Aleksandar Ilić (15), Mirjana Đekić (15), Jasmina Lalić (13), Jelena Jovanović (12) i Marija Jovanović (13).
Mada im je Bodirogin kamp obezbedio dresove (AND 1), gosti iz Gračanice su se potrudili da i pre dolaska izgledaju kao tim, pa su na Kosovu kupili dresove Hjuston „rokitsa”.
– U Gračanici se ne živi lako, ali smo odvojili malo sredstava i obukli se da izgledamo kao prava ekipa – kaže Živić i zahvaljuje direktoru škole „Kralj Milutin” Gligoriju Stojanoviću što je učinio sve da ekipa spremna dočeka polazak u Trebinje.
I vrapci na grani znaju da Srbi na Kosovu teško žive, ali retki su oni koji se udubljuju u patnje ljudi za koje su struja i bezbedan život luksuz. Kada bi se nabrajali svi njihovi problemi, nastala bi knjiga debela kao telefonski imenik Beograda. Osnovna škola „Kralj Milutin”, osnovana pre 138 godina, jedna od najstarijih u centralnom delu Kosova, takođe ima svoje probleme, mada je njena uloga pre svega – da ublaži probleme drugih.
– Naša škola, koja ima više od 450 učenika, od bombardovanja 1999. ima i svoje podstanare iz Prištine. To su tri srednje škole – medicinska, tehnička i muzička – a tu je i smer za engleski sa Filološkog fakulteta. Prenatrpani smo. Zato se školska nastava odvija u tri smene: od 7 do 11 časova, od 11 do 14 č i od 14 do 19 č. Uslovi su generalno loši, počev od toga da su kao i na celom Kosovu česte restrikcije struje. Škola je nekako uspela da nabavi agregat, ali kad dođe zima to nije dovoljno. Problem je i prenaseljenost. Pre bombardovanja na ovih 15 kvadratnih kilometara živelo je hiljadu domaćinstava, odnosno oko 3.000 ljudi, a danas je ovde više do 10.000, možda čak i 12.000. Većina državnih institucija iz Prištine je izmeštena u Gračanicu. Ovde su i Ginekološka klinika, Dom zdravlja, neke socijalne ustanove" Postali smo pravi mali grad. Gračanica je centar sveta za ljude iz centralnog Kosova.
„Živimo u getu”
Na pitanje o bezbednosti Živić odgovara:
– Sada je mirno, ali sporadični incidenti nam govore da uvek moramo da budemo na oprezu. Treba li podsećati na 17. mart 2004. koji nije zaobišao ni Gračanicu. Bilo je i noćnih straža, blokada sela" Sada je mirno, ali se ne živi bolje. Nezaposlenost je ogromna. Mnogo ljudi je na minimalcu, neki žive od dečjeg dodatka. Mladima je najteže. Mnogi su otišli u skandinavske zemlje preko raznih programa kojih ima na Kosovu, a neki su to uradili ilegalno. Zbili smo se na malom prostoru, takoreći živimo u getu, ali se ne predajemo. Dok budemo imali podršku iz Srbije, ostaćemo ovde.
Treba li reći da su i uslovi za sport nikakvi"
– U centralnom delu Kosova ne postoji sala koja je po košarkaškim propisima. Teško je pokrenuti školu košarke ili nekog drugog sporta i zbog toga što posle 19 časova nemamo uvek struju, a i roditelji strepe za svoju decu kad padne mrak. Pre dve godine bio je pokušaj kidnapovanja dvoje ljudi.
Zahvaljujući Dejanu Bodirogi neke stvari se već popravljaju u maloj košarkaškoj ekipi iz Gračanice. U akciju su se uključili i Košarkaški savez Kosova, koji ponovo radi posle šest godina i smešten je u Kosovskoj Mitrovici, i televizija „Most” iz tog grada. Tim koji se sprema za odlazak u Trebinje dobiće od njih, pored ostalog, košarkaške lopte i majice.
Aleksandar Miletić
[objavljeno: 25.06.2008]
