Izvor: Politika, 26.Avg.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bratski pozdrav Đorđeviću iz Sarajeva
Nekadašnji selektor Jugoslavije kaže da neme potrebe da daje savet selektoru Srbije, pošto već ima sve da postane veliki evropski trener
Kad se primaknu velika takmičenja u košarci, jedan od nezaobilaznih sagovornika je Bogdan Tanjević (67), jedini trener koji je s tri različite reprezentacije osvajao medalje: evropsko srebro s Jugoslavijom (Prag 1981), evropsko zlato s Italijom (Pariz 1999) i svetsko srebro >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa Turskom (Istanbul 2010) posle polufinala sa Srbijom, zbog kojeg naši igrači i danas uzdišu i žale zbog jedne kontroverzne sudijske odluke.
Tanjevićeve priče o košarci se neizostavno naslanjaju na Jugoslaviju, jedinu zemlju kojoj i danas pripada, na jugoslovensku školu košarke čiji se uticaj i danas snažno oseća u evropskoj igri pod obručima.
Nedavno u Beogradu, prekjuče u Podgorici, juče u Sarajevu, sutra u Ljubljani... Tanjević i dalje živi svoj jugoslovenski život, obilazeći prijatelje, rodbinu i braću po košarci. Naš poziv ga je zatekao u Sarajevu, gradu u kojem je postao trener (klupski prvak evrope sa Bosnom 1979, kada mu je bilo svega 32 godina), u koji je stigao kao tek svršeni student svetske književnosti i sa burmom kruto priljubljenom za prst.
– Treba sad da se prebacim sa ovih političkih priča na košarku – kaže nam, pre svega, Tanjević dok prekida jedan od svojih monologa o nemilosrdnim tvorcima novog svetskog poretka (jedan njegov prijatelj kaže da bi mogao bi da doktorira na temu kako su svetski moćnici uništili sve ono što je valjalo na svakom pedlju planete, pa i Jugoslaviju).
Prelazimo na košarku: šta očekujete od Svetskog prvenstva u Španiji (30. avgust – 14. septembar)?
– Pre svega, rat između Španije i SAD. Amerikanci su po navici favoriti, ali imajući u vidu to da neće biti u sastavu u kojem su planirali, a da su španski igrači, da tako kažem – nacionalno osvešćeni – vodiće se ravnopravna borba za zlato. Španci nemaju problema sa otkazivanjima, kod njih postoji ogroman naboj kad igraju za svoju zemlju. Na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. vićen je veliki dvoboj u ravnopravnom finalu. Treba znati i to da američki profesionalci teško u septembru mogu da budu u formi u kakvoj su s kraja proleća.
Tanjević, trenutno predsednik Udruženja trenera Crne Gore, smatra da će većina ostalih reprezentacija, a među njima i Srbija, ravnopravno konkurisati za „sve ono što nije finale”.
–Predviđam kao i mnogi ko će u finale, ali na sve drugo ne bih smeo da se kladim, jer ima mnogo ujednačenih ekipa. Brazil je mnogo ojačao, sa igračima iz NBA, Australiju i Novi Zeland ako potceniš možeš da izgubiš sa 20 poena razlike, Francuska može daleko i bez Parkera, Hrvatska je vrlo opasna jer je kompletna, Litvanija je uvek neugodna... Argentina i Turska su malo starije ekipe. Moji Turci će biti tek opasni, kad im stasa generacija 1995-96, koja ima zlatne medalje u svim kategorijama. Prava stvar za Turske je to što u najboljim klubovima imaju naše trenere, Dušana Ivkovića i Željka Obradovića. Njih dvojica su iz one naše stare škole, oni znaju kako da od talenta naprave vrsnog igrača i siguran sam da će u Efesu i Fenerbahčeu lansirati neke od njih.
A Srbija?
–Perspektiva uvek postoji, ali teško je prognozirati. Srbiji strašno fali Nedović koji bi, u paru sa Bogdanovićem, bio sjajna kombinacija i u organizaciji i poenima. Kad jedan malo padne, drugi se digne... Ipak, Srbija ima dobar tim i uz malo sreće može daleko.
Kao prekaljeni trenerski stručnjak da li imate neki savet za srpskog selektora Aleksandra Đorđevića?
– Samo bratski pozdrav. Bio sam siguran da će biti trener reprezentacije Srbije jer je to njegov prirodan put. Ima bistrinu i šarm, sve odlike vođe, sve uslove da bude veliki evropski trener. Ujedno, pozdrav svim ljubiteljima košarke u Beogradu i Srbiji, a najviše mojim „klonferima” (nadimak OKK Beograda).
----------------------------------------------
Mladi su ogledalo Saveza
„Turska i Srbija žanju uspehe u mlađim selekcijama, a mladi su prvo ogledalo jedne košarkaške federacije. Kad se tu dobro radi, sve ostalo ide dobro. Normalno, još kad bi veliki klubovi imali sluha za razvijanje mladih i za potrebe reprezentacije. Ak sa 20 godina ne igraš 20 minuta, i to u mečevima gde se lomi, nećeš razviti svoj potencijal”, kaže Tanjević koji je u prethodnih desetak godina mnogo učinio za tursku košarku.
Aleksandar Miletić
objavljeno: 27.08.2014.
