Izvor: Danas, 24.Jun.2015, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Basna o Murti i Kurti
Završeno je (i još brže zaboravljeno) finale Superlige u košarci. Srbija je dobila novog (ovog puta zbilja, ne “kobajagi”) šampiona, koji se zove Crvena zvezda Beograd. Sve čestitke igračima, stručnom štabu, kao i ostalim u klubu, istorijski snimljenim u grupnoj, “porodičnoj” fotografiji sa peharom (bez dama, ali sa sitnom decom). Doduše, u fotkici koja je obišla Evropu ima i nekih nasmejanih lica koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << košarkaški ne prepoznajem, ali - podela posla u klubu je čudo. Moram da naglasim da na triploj kruni crveno-belih nema nijedne mrlje, još manje dileme, barem u glavama objektivnih. Neka je srećno i dugovečno, što bi rekli naši stari...
Njofra, moj drug, kompletirani “partizanovac”, kome nikako nije pasovala ova primedba o “dugovečnosti”, zagonetno je rekao: “zaludan um je đavolja igračka” i dao mi baš ingeniozan savet - “kad su u pitanju Partizan i Zvezda, najbolje se ponašati kao vozač bele Zastave, odnosno ne ulaziti u sukob sa ostalim učesnicima u saobraćaju, čak i kad si neosporno u pravu”...
Zašto sam, nikako pežorativno, rekao na početku kolumnice da će finale brzo biti arhivirano, stavljeno “ad akta”. Prvo, jer je proteklo u relativno normalnoj atmosveri (barem treća utakmica), pod čim se u Srbiji podrazumeva: bez povređenih i intervencije policije, bez povlačenja ekipa sa parketa, tuče među akterima, gađanja i polivanja vodom (ili mokraćom); bez drmanja koševa, štipanja, vređanja i anatemisanja sudija, bez nebuloznih mudroserija po medijima i KZŠ... Rečju, odahnuli smo, neka se završilo, makar i sa 3:0... Drugo, prašina će pasti na ovaj događaj jer nije, igračko-taktički, doneo ništa novo. Da budem precizniji - ovo je jedno od slabijih serija u XXI veku, što je i razumljivo: primetna razlika u kvalitetu timova (pogotovo trećeg i četvrtog), previše utakmica (u ABA ligi Zvezda je odigrala nepojmljiva 34 meča!), što je doprinelo da akteri oba kluba budu (idejno i fizički) prilično prazni. Konkretnije - bilo je i boljih finala koja su lansirala u orbitu poneko novo ime, bilo je i kvalitetnijih sastava, većih taktičkih inovacija. Ovako, selektor Đorđević odavno je mogao da kompletira spisak: svi isti (sa varijacijama) od prošle godine, nešto iskusniji. Milutinov napredovao, ali on i jeste najmlađi i sa dupliranom minutažom u odnosu na prethodnu sezonu. Poenta: finale sam mogao da skiciram i kraće, u pet reči iz naslova...
Dakle, srpski basket (da budem maksimalno pozitivan i blag) - tapka u mestu, (dus)tabana. Košarkaška liga Srbije, o kojoj malo ko razbija glavu (što se vidi po enormnom naporu da opstane Jadranska, a nikakvom da se remontuje i unapredi KLS), sve je slabija pojedinačno, samim tim i timski, raspršivanjem mladih igrača u nekoliko nivoa: najbolji su odavno u stranim timovima (pogledajte imena klubova iza prezimena naših kadetskih reprezentativaca), nekolicina “greje klupu” u vodećim srpskim sastavima (sa uglavnom epizodno-kaskaderskim ulogama, osim u Megi); onaj sledeći nivo momaka, koji treba da se “kale” u našoj ligici - rade to u Rumuniji, Bugarskoj, Makedoniji i slično. Pravni lek: ako polufinalisti Superlige zaista toliko “vole” naš basket - u čemu je problem da Metalac i Mega uporedo igraju, osim regionalne, i Košarkašku ligu Srbije (16 timova, 30 utakmica, povećano interesovanje gledalaca i sponzora), s tim da im se u terminima maksimalno izađe u susret, a da se Zvezda i Partizan, na primer, obavežu da tokom sezone nađu termin i svak odigra po tri revijalna meča po Srbiji, u Subotici, Nišu, Kruševcu, Pirotu, Jagodini, Čačku, Užicu, Kraljevu, Kragujevcu, Zrenjaninu, Kosjeriću... Jer, ako se pažljivije pogleda gde se iznedrila većina (bivših i sadašnjih) asova - najmanje ih je iz Beograda. Drugim rečima - nastavimo li ovako da razgrađujemo “bazu” - uvenuće sve (što se direktno kosi sa NJofrinom izrekom - “zalivao, ne zalivao - uvenuće”).
Na kraju, dolazi vreme reprezentativnih nadmetanja, pa ćemo odmoriti oči i dušu od “večitih” (basket problema), iako znam da rešenje istih treba tražiti u izbacivanju iz upotrebe (u praksi) izvesnih reči, kao što su: klubaštvo, lični interes, sujeta, nemoral, nerad, populizam... Još koje slovo o bratiću NJofri, koji je (ne)uspeh svog Partizana opravdao rečima - “ne možeš večito da jedeš blato, a na zadnjicu izbacuješ zlato”. Dobro, nije on baš tako rekao, ublažio sam. Za sebe veli da ga basket sve manje interesuje, više problemi tipa: je li moguće da gaće budu mokre a zadnjica suva? Da li je “starinar” osoba koja više baci nego što pojede nar? Zašto on lično od piva najviše voli ono HINS - “hladno i na stolu”? Da li je u pravu kad konstatuje “da su na Balkanu najjače veze površnih ljudi, slabog karaktera - ako nađu zajednički interes”...
Pogledaj vesti o: Crvena Zvezda
