Izvor: Večernje novosti, 04.Nov.2013, 22:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Remek dela među konzervama

REMEK-DELA Pikasa, Renoara, Matisa, Šagala, Klea, Kokoške, Kirhnera...za koja se 70 godina verovalo da su pretvorena u prah i pepeo savezničkim bombardovanjem Drezdena 1945. godine, „vaskrsnula“ su u skromnom minhenskom stanu, iza gomile davno neupotrebljivih konzervi. Zlatnu riznicu od čak 1.500 slika impresionista, kubista, modernista, vrednu više od milijardu evra koju su nacisti, nipodaštavajući ih kao „degenerisane“, zaplenili tridesetih godina prošlog veka, uglavnom od >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Jevreja, čuvao je u iznajmljenom stanu jedan „nepostojeći“ Nemac, Kornelijus Gurlit (80). Njegov identitet otkriven je slučajno, kada su carinici u vozu na liniji Švajcarska - Nemačka septembra 2010. godine, tragajući za bogatim Nemcima koji nose u džepovima hiljade evra sa svojih ilegalnih računa u švajcarskim bankama gde novac čuvaju izbegavajući plaćanje poreza, primetili jednog nervoznog putnika. U njegovom pasošu je pisalo da se zove Rolf Nikolaus Kornelijus Gurlit, i da je rođen 1933. godine u Hamburgu, sa stanom u Salcburgu. Njegova nervoza, pre nego objašnjenje da je u Švajcarskoj bio zbog posla u Galeriji Kornfeld u Bernu, i koverat sa 9.000 evra, 1.000 manje od dozvoljenog limita za prenos preko granice u Evropi, izazvala je sumnju. Ispostavilo se da živi u Švabingu, a ne u Salcburgu, da nije prijavljen poreskim vlastima, jer nije primao ni platu, ni penziju, ni socijalnu pomoć. Rečju, kako je sve opisao jedan zvaničnik - „bio je to čovek koji ne postoji“. Dovoljno za izdavanje naloga za pretres. Istražitelji su očekivali koju hiljadu neprijavljenih evra, ili „crni“ račun:BITKA ZA MATISA U Kornelijusovoj „kolekciji“ je i delo francuskog majstora Matisa, nekada vlasništvo Pola Rozenberga, koji je ovo, kao i ostala vredna dela, ostavio za sobom kada je pobegao iz Pariza, pošto su nacisti zauzeli Francusku 1940. godine. Njegova unuka An Sinkler, doskora supruga bivšeg direktora MMF, sad savetnika srpske vlade, Dominika Stros-Kana, dugo bije bitku da vrati vrednu kolekciju svog dede. - Ali, bili smo zaprepašćeni kada smo ugledali, od poda do tavanice, od spavaće sobe do kupatila, gomile i gomile konzervi, neke iz osamdesetih godina, a iza njih se krilo pravo blago, slike vredne više od milijardu evra. Kolekcija slika, naslaganih „kao drva“ na improvizovanim policama u svim prostorijama njegovog poprilično zapuštenog stana - pričali su. Tako je gotovo slučajno otkriće devet hiljada evra, u rutinskoj kontroli ekspres voza na liniji Švajcarska - Nemačka, dovelo do jednog od najvećih otkrića ikada kada su umetnička dela u pitanju. Neke od pronađenih slika, njih oko 300, bile su izložene 1937. godine na izložbi u Minhenu kojom je Hitler pokazivao Nemcima kakvu umetnost „ne treba da vole“. A pravi vlasnici tih slika bili su uglavnom Jevreji, koji su ih „prodali“ nacistima, kupujući na taj način skupe izlazne vize za bekstvo iz Nemačke. Prema navodima nemačkog časopisa „Fokus“ koji je objavio celu priču, slike u minhenskom stanu su pronađene još 2011. godine. Kornelijusov otac, Hildebrant Gurlit, jedan od najcenjenijih istoričara umetnosti u Nemačkoj, u vreme kada su nacisti osvojili vlast 1933. godine, kupio ih je u bescenje od Jevreja. I sam unuk Jevrejke, Hildebrant, imao je u početku neprilike sa nacistima, ali im je bio i potreban kao čovek sa najjačim vezama sa kolekcionarima, pa ga je Gebels lično angažovao. Prilježno je obavljao dužnost, kupujući za režim remek-dela u bescenje. Neke je, međutim, zadržao. Kasnije je tvrdio da mu je sve izgorelo u bombardovanju porodične kuće u Drezdenu. Gurlit je nastavio mirno da obavlja poslove sa umetninama sve do tragične smrti 1956. godine, u saobraćajnoj nesreći. Njegova kolekcija, posle sedam decenija otkrivena iza konzervi u stanu njegovog sina, sada je na sigurnom u okolini Minhena, dok istoričari umetnosti pokušavaju da pronađu naslednike vlasnika vrednih dela. Akvareli, ulja na platnu, skice, litografije... nisu javno identifikovane kako bi našle put do vlasnika. Ipak, zna se da je Kornelijus prodao, na primer, „Krotitelja lavova“ nemačkog umetnika Maksa Bekmana za oko 800.000 evra. Usput, carinici su našli i ono što su očekivali - tajne račune Kornelijusa Gurlita sa stotinama hiljada evra, sakupljenih tokom godina „neprimetnom“ prodajom vrednih dela koja mu je „u amanet“ ostavio otac. Zbog izbegavanja takse i pranja novca mu sledi zatvor. A, što se slika tiče, njihovi originalni vlasnici biće identifikovani. Procenjuje se da je naslednika relativno malo. Činjenica da je Kornelijusov otac, makar i u bescenje, slike kupio, mogla bi da znači da će bar deo njih ostati u vlasništvu doskora „nevidljivog“ Nemca.
Pogledaj vesti o: Kleo

Nastavak na Večernje novosti...

Blic: Sin naciste u stanu krio umetničke slike vredne milijardu evra!