Izvor: Večernje novosti, 12.Jul.2017, 15:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Formira se regionalno ekonomsko područje

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić sastao se sa premijerima Edijem Ramom i Zoranom Zaevim prilikom čega su se saglasili da postignuti ekonomski dogovor neće biti zamena za članstvo u EU Lideri Zapadnog Balkana u Trstu danas će potvrditi formiranje regionalnog ekonomskog područja, ali su se saglasili da to neće biti zamena za članstvo u EU, rečeno je danas u specijalnoj epizodi "Okruženja" >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u kojoj su učestvovali ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, premijer Albanije Edi Rama, premijer Makedonije Zoran Zaev i generalni sekretar RČ Goran Svilanović.Svilanović je rekao da je bilo nekoliko ideja u opticaju, a da je prošle nedelje u Briselu dogovoreno da se formira regionalno ekonomsko podrčuje, što bi danas trebalo da se potvrdi na Samitu u Trstu."EU dolazi sa 250 miliona evra danas, to je više nego sto je bilo u Parizu i Beču (prethodni samiti)", istakao je Svilanović, navodeći da ono što će danas biti prihvaćeno ne sme i ne treba da bude zamena za članstvo.Na pitanje šta je sa Crnom Gorom budući da je iznela ranije iznela rezerve tim povodom, Svilanović je rekao da su sve strane prošle nedelje prihvatile dokument."Dobro je što je došlo do šaglasnosti o zajedničkom ekonomskom prostoru. Ne prihvatamo da je to zamena za EU", bio je jasan Dačić, dok je Rama istakao da region uopšte nije zanemarljiv kada se ujedini i izađe zajedno na treća tržišta."Ima opravdanog skepticizma, jer ovo moze da se koristi od EU kao mehnizam da se stvara jedno ostvro sa nekim pravilima koja su slicna EU...proces integracija je neophodan za mir i stabilnost", rekao je Rama.Na konstataciju generalnog sekretara RČ da su Albanci najveći evrooptimisti, Rama je rekao da je to promenljivo i da malo fali "da se vratimo unazad i da govorimo o stvarima koje treba da zaboravimo""Kada smo započeli proces i sada kada sagledamo, možemo videti ogromne rezultate. Mir i mogućnost da razgovaramo, komunicramo, pričamo i odlucujemo o zajednickim inicijativama. S druge strane, postoje i velika ocekivanja i nacin kako reauje EU prema njima", rekao je Rama.Kaže da je za Albance san EU primamljiv, ali istovremeno praćen potrebom da vide dobrobit."Ako to izbledi, imaćemo problem i u regionu i za Evropu. Politicka kriza koja se dešava u regionu, unutar zemalja moze da bude probem za EU. Ovo nije nesto sto je nemoguće, malo fali da se vratimo unazad i da govorimo o stvarima koje treba da zaboravimo", rekao je Rama.Kako je rekao, evropske integracije su proces sigurnosti i mira.Govoreći o ekonomiji, albanski premijer je rekao da ne treba opterećivati preduzeća višestrukom dokumentacijom i da će regionalno ekonomsko područje dati važan doprinos kada se govori o trgovini.Ekonomska kriza je ostavila posledice u regionu, rekao je Dačić, ali je naveo i da saradnjom može da se postigne više, a govoreći o situaciju u Srbiji, istakao je da je prvi proces reformi završen, da je rešeno pitanje visokog deficita, ali da je sada potreban rast."Mislim da je dobra strana Berlinskog procesa sto su uključene privredne komore, NVO, dobro je sto je doslo do šaglasnosti o zajedinkcom ekonomskom prostoru", rekao je Dačić.Zaev smatra da EU mora direktnije da pomogne regionu i da rast ne može da se svodi na dva, tri, četiri odsto već na šest odsto i više kako bi zenlje regiona brže dostigle razvijene zemlje EU i kako bi se motivisali investitori.Beograd i Skoplje su uspeli ad privuku najveći broj investitora, rekao je Svilanović koji ističe da mora da se dođe do harmonizacije investicionih politika i da se nudi nešto što je dodatna vrednost, a ne velike subvencije i jeftina radna snaga."Mi (region) smo na 30 odsto od prosecnog BDP 28 clanica EU, to je bilao dovoljno kada je Bugarska usla u EU, ali se EU promenila. Moramo da priđemo bliže, potrebno je da rast bude veći", rekao je Svilanović.Da su odnosi Albanije ui Srbije bolji potvrđuje to što ta informacija nije vest, rekao je Dačić, a govoreći o žalbma na ruski uticaj, on je kazao da se "ljubav ne vodi daljinu" i da je poslednja britanska premijerka koja je došla u Srbiju bila Margaret Tačer.POTPISAN UGOVOR O REKONSTRUKCIJI 4 KLINIČKA CENTRADelegacije Srbije, na čelu sa premijerkom Anom Brnabić, sastala se danas u Trstu sa delegacijom Evropske investicione banke, na Samitu zemalja zapadnog Balkana, s kojima su razgovarali o daljoj saradnji i potpisali poslednji ugovor za rekonstrukciju četiri klinička centra u našoj zemlji.Potpisan je Finansijski ugovor Klinički centri/C koji je poslednji od ukupno tri finansijska ugovora koja su planirana sa EIB za potrebe finansiranja rekonstrukcije četiri klinička centra.Projekat, čija je ukupna vrednost procenjena na više od 400 miliona evra, od čega EIB finansira 200 miliona, finansiraju i Vlada Srbije, Evropska komisija - CARDS program, Svetska banka i bilateralni donatori.Delegacija Srbije, u koju su, pored Brnabić, bili ministri finansija i infrastrukture Dušan Vujović i Zorana Mihajlović, i delegacija EIB - potpredsednik odgovoran za poslove u Srbiji Dario Skanapieko, direktor za zapadni Balkan Mateo Rivelini i šefica regionalnog predstavništva Dubravka Negre, istakli su važnost dobre saradnje, posebno za infrastrukturne projekte, kako aktuelne, tako i one koji treba da budu pokrenuti.Učesnici sastanka razgovarali su o četiri klinička centra u Srbiji, kao i o značaju naučno-tehnološkog parka u Beogradu koji okuplja inovativne i start ap kompanije.Brnabić je, u tom kontekstu, posebno naglasila važnost skorog završetka Studentskog-kreativnog centra u Nišu što se očekuje na jesen.Ona je istakla da je jedan od prioriteta Vlade Srbije pokretanje preduzetništva i osnaživanje start ap zajednice.Tokom razgovora istaknuto je da Evropska investiciona banka podržava strateški cilj Srbije da se priključi Evropskoj Uniji i da je spremna da obezbedi neophodna sredstva za podsticanje ekonomskog rasta i produktivnosti, posebno se fokusirajući na infrastrukturne i razvojne projekte.Pre učešća na sastanku šefova država zapadnog Balkana, u okviru Berlinskog procesa, Brnabić bi trebalo da se sastane i sa predstavnicima Svetske banke, sa evropskom komesarkom za transport Violetom Bulc, premijerom Makedonije Zoranom Zaevim i evropskim komesarom za politiku proširenja Johanesom Hanom.Svoju prvu zvaničnu aktivnost u inostranstvu, otkako je stupila na funkciju predsednice Vlade, Brnabić će završiti sastankom sa premijerom Slovenije Mirom Cerarom.Glavne teme skupa na najvišem nivou odnose se na jačanje povezivanja na zapadnom Balkanu kao ključnom elementu za ubrzanje evropskih integracionih procesa regiona, jačanje ekonomske saradnje, posebno u oblasti malih i srednjih preduzeća, IT sektora i nauke, jačanje saradnje mladih, pitanje vladavine prava i borbe protiv korupcije, borbe protiv terorizma, ekstremizma i radikalizma, kao i pitanje migracija.Kao jedan od konkretnih rezultata ovogodišnjeg Samita u Trstu, očekuje se usvajanje Višegodišnjeg akcionog plana o regionalnom ekonomskom prostoru zapadnog Balkana, koji obuhvata trgovinu, investicije, mobilnost i digitalnu integraciju. Osim predsednika vlada, na Samitu će učestvovati i ministri spoljnih poslova, ministri zaduženi za ekonomski razvoj i saobraćaj sa zapadnog Balkana i najviši predstavnici ostalih učesnica Berlinskog procesa (Nemačke, Austrije, Francuske, Italije, Velike Britanije, Hrvatske i Slovenije). BERLINSKI PROCES ZNAK ZAINTRESOVANOST EU ZA REGIONMinistar spoljnih poslova Ivica Dačić kaže da je dobro što se održavaju skupovi u okviru Berlinskog procesa, jer pokazuje zaintresovanost EU da region i dalje drži na agendi proširena.Dačić je novinarima u Trstu rekao da politika proširenja može da dođe u opasnost i da je zato bitno da se "vatra održava i da se nastavi sa Samitima"."Mislim da su dometi Berlinskog procesa vazni za buducnost regiona i da oni pokazuju da EU i dalje naš region drzi na agendi za moguća proširejna", rekao je Dačcih.U Trstu se, rekao je on, radi u više kolona, jedna od njih je i sastanak ministara spoljnih poslova, a posle toga će se, kaže, pridružiti premijerima zajedno sa ministrima kulture i ekonomije."Ima dosta aktivnosti koje će se danas finalizovati potpisivanjem raznih dokumenata, od trasnportne zajednice do akcionog plana kojim se stavlja tačka na razne priče oko toga da li neko podržava carinsku uniju, da li ekonomsku zajednicu. Napravljen je jedan predlog da to bude zajednički ekonomski prostor", rekao je Dačić.Šef srpske diplomatije je napomenuo da je to formulacija koja je prihvatjliva za sve i koja ima četiri stuba na kojima se temelji.Pitanje je političkih ocena da li je Veilka Britanija dobra lokacija za održavanje sledećeg samita, kaže Dačić i podseća da je Srbija imala predlog da se skup održi u našoj zemlji i da će se o tome razgovarati.EVROPSKA INVESTICIONA BANKA SPREMNADA PODRŽI PRISTUPANjE SRBIJE EUEvropska investiciona banka (EIB) podržava strateški cilj Srbije da se priključi Evropskoj uniji, izjavio je danas u Trstu potpredsednik za Srbiju, Dario Skanapieko, tokom razgovora sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić.Skanapieko, koji u Trstu predvodi delegaciju te finansijske institucije, kazao je da je EIB spremna i da obezbedi neophodna sredstva za podsticanje ekonomskog rasta i produktivnosti, posebno se fokusirajući na infrastrukturne i razvojne projekte.Brnabić je istakla važnost dobre saradnje sa EIB-om, posebno za infrastrukturne projekte, kako za one koji su aktuelni, tako i one koji treba da budu pokrenuti, navodeći kao primer četiri klinička centra u Srbiji. Ona je istakla važnost naučno-tehnološkog parka u Beogradu koji okuplja inovativne i start-ap kompanije, posebno naglasivši važnost skorog završetka Studentskog-kreativnog centra u Nišu, što se očekuje na jesen. Brnabić je istakla da je jedan od prioriteta Vlade Srbije pokretanje preduzetništva i osnaživanje start ap zajednice. Delegaciju Vlade Srbije su sa premijerkom Brnabić, na sastanku sa delegacijom EIB, predstavljali potpredsednik Vlade Srbije Zorana Mihajlović i ministar finansija Dušan Vujović.Glavne teme skupa na najvišem nivou odnose se na jačanje povezivanja na zapadnom Balkanu kao ključnom elementu za ubrzanje evropskih integracionih procesa regiona, jačanje ekonomske saradnje, posebno u oblasti malih i srednjih preduzeća, IT sektora i nauke, jačanje saradnje mladih, pitanje vladavine prava i borbe protiv korupcije, borbe protiv terorizma, ekstremizma i radikalizma, kao i pitanje migracija.Kao jedan od konkretnih rezultata ovogodišnjeg Samita u Trstu, očekuje se usvajanje Višegodišnjeg akcionog plana o regionalnom ekonomskom prostoru zapadnog Balkana, koji obuhvata trgovinu, investicije, mobilnost i digitalnu integraciju. Osim predsednika vlada, na Samitu će učestvovati i ministri spoljnih poslova, ministri zaduženi za ekonomski razvoj i saobraćaj sa zapadnog Balkana i najviši predstavnici ostalih učesnica Berlinskog procesa (Nemačke, Austrije, Francuske, Italije, Velike Britanije, Hrvatske i Slovenije).Svoju poruku preneće i evropski komesar za proširenje i susedsku politiku EU Johanes Han i evropska komesarka za transport Violeta Bulc, kao i predstavnici privrednih komora i poslovne zajednice ekonomija iz regiona.Berlinski proces održava se svake godine od 2014. (Berlin 2014, Beč 2015, Pariz 2016. i Trst 2017), a ove godine poseban će akcenat biti stavljen na jačanje ekonomskog povezivanja u regionu zapadnog Balkana.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije

Nastavak na Večernje novosti...