Izvor: KMnovine.com, 06.Dec.2015, 04:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mesto ćirilice u današnjoj srpskoj književnosti - II deo
"Nisu stranci krivi što smatraju Srbiju latinskom zemljom, nego im je Srbija dala povoda za to. Čak su i ruske firme odlučile da se kupcima u Srbiji Republici Srpskoj dodvoravaju hrvatskom latinicom".
Srpska književnost je danas polatiničena više od 70%
Osim što se o katastrofalno maloj današnjoj zastupljenosti ćirilice u srpskoj književnosti može saznati iz pomenute studije Vasilija Kleftakisa, o tome svedoči i stanje na beogradskim sajmovima >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << knjiga. Istraživanje tog stanja vršilo je pre dve godine Srpsko nacionalno udruženje "Srpska azbuka", ali rezultat niko nije hteo da objavi da se ne bi saznala kolosalna srpska sramota i poraz. Istraživanjem se došlo do gotovo istog rezultata kao i Kleftakis. Tu istraživanja nisu ni potrebna, jer se i na prvi pogled uočava more hrvatske latinice. To je Hrvate toliko ohrabrilo da su na hiljadu bilborda širom Srbije svojim pismom pozvali Srbe na svoj Jadran! Nisu time Hrvati ponizili Srbe, nego su ovi ponizili sami sebe. Nisu stranci krivi što smatraju Srbiju latinskom zemljom, nego im je Srbija dala povoda za to. Čak su i ruske firme odlučile da se kupcima u Srbiji Republici Srpskoj dodvoravaju hrvatskom latinicom. Tako pred Rafinerijom ulja Modriča možemo pročitati "dobro došli" na srpskom jeziku i hrvatskoj latinici, a ispod toga na ruskom jeziku i ruskoj ćirilici. Ili, pre desetak godina izdavačka kuća „Laguna“ je imala izložbu knjiga u prozorima Biblioteke grada Beograda, i to bez ijednog ćiriličkog naslova! Direktor te biblioteke je bio književnik Jovan Radulović! Sve srpska beda do bede i sramota!
Jovan Skerlić
Klicu latiničenja Srba posejao je veliki autoritet književni kritičar Jovan Skerlić.
Klicu današnje propasti srpske ćirilice nije posejao još pre stotinu godina neki književnik, ali jeste književni kritičar Jovan Skerlić. Još pre Prvog svetskog rata on je u ime ujedinjenja naroda u budućoj Jugoslaviji predlagao da Srbi odustanu od ćirilice, a da Hrvati prihvate ekavicu. Koliko je to bilo vidovito, vidi se po tome što danas u Hrvatskoj nema ni Srba , ni ekavice, ni ćirilice. Srbi ne smeju ni pomisliti da javno koriste ćirilicu, a i table na kojima je država ispisala latinicom i ćirilicom imena svojih institucija lupaju se čekićima. I to uz javnu podršku tamnošnjeg poglavara katoličke crkve.
Ako je neko poverovao da će to navesti Srbe da ćirilicu shvate kao svoju nacionalnu vrednost, grdno se prevario. Srpski mediji pišu o tome tri dana, a u sledeća tri dana sve se zaboravi kao da nije ni bilo ubijanja ćirilice. I opet bi Srbi u bilo kakvo zajedništvo sa Hrvatima, ali ovi neće ni da čuju. Tako je prof. dr Petar Milosavljević već nagovestio nove eksperimente sa srpskim nacionalnim bićem u svojoj knjizi Jugoslovenska ideja i srpska misao. Kritikuje on hrvatsku ideju jugoslovenstva, pa kaže da srpska ideja jugoslovenstva još nije potrošena.
A koliki je danas autoritet Jovan Skerlić, pokazaćemo ovim primerom.
Dragan Nedeljković
Kad je autor ovog teksta upitao akademika i književnika Dragana Nedeljkovića zašto on i njegov kum akademik Dejan Medaković nikad nisu pomenuli ćirilicu dok su satima bili gosti jedne televizije, ovaj je pokazao prstom na zatiok svoje glave i rekao da bi voleo da i tu ima jedno oko, tj. dobro je imati više pisama, iako se na taj način nije obogatio nijedan drugi narod na kugli zemaljskoj. A onda se pozvao baš na stav Jovana Skerlića. Pa kad univerezitetski profesor i akademik ne razume da se Jovan Skerlić pomenutim predlogom samo obrukao pred svojim naslednicima, razumevanje se pogotovo ne može očekivati od srednjoškoslkih profesora i književnika iz naroda. Zato akademik i nije mogao primetiti da je Beograd okupiran hrvatskom latinicom, tj. malo je Srbima samo ćirilica, jer bi im bio sužen vidik, pa kad nemaju drugo svoje pismo dobro im je i ono tuđe koje je uneseno u Beograd i na Cetinje na bajonetima austrougarske vojske. Na istim onim bajonetima kojima su ponajviše Hrvati probadali srpsku nejač u Mačvi 1914. godine. To su Srbi brzo zaboravili kao i iskustvo iz sledećeg rata kad im je i Ante Pavelić namenio istu tu latinicu tako što im je zabranio njihovu ćirilicu i u privatnoj upotrebi. Dve godine kasnije drugi Hrvat, Josip Broz, je opet podario Srbima hrvatsku latinicu tako što je bio udesio da sve parole na onom zasedanju u Jajcu budu njome ispisane.
Ovde treba primetiti da je akademik Dragan Nedeljković bio predsednik Pokreta Svetozar Miletić, koji je prvi put robijao upravo zbog zalaganja za ćirilicu.
Pročitajte i:
Prvi deo
Piše: Nemanja Vidić
Izvor: Suština poetike :: © 2014 - 2015 :: Molimo za navođenje izvora
