Izvor: Blic, 09.Mar.2010, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca zbog pritiska odustanu od sporta
Većina roditelja mladih sportista pogrešno shvata svoju ulogu u razvoju dece pa tako jedni već sa prvom bačenom ili udarenom lopticom u njima vide novog Bodirogu, Stankovića ili Jelenu Janković dok su drugi, pak, potpuno ravnodušni prema sportu pa prepuštaju ćerke i sinove na milost i nemilost brojnim nestručnim trenerima, ističe za „Blic“ Ljubica Bačanac, sportski psiholog i jedan od autora Priručnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za roditelje mladih sportista.
Više od 67 odsto dece u periodu između šeste i desete godine uđe u sport, međutim veliki broj njih odustane od treninga već u osnovnoj ili srednjoj školi, pokazala su istraživanja. Kao najčešće razloge za napuštanje sporta već u ranoj dobi deca nalaze u lošem iskustvu sa trenerima, velikom pritisku da se pobeđuje, nedostatku zabave, ali i nerealnim ambicijama roditelja.
- Odnos roditelja prema sportu u tom periodu je najbitniji jer oni svojoj deci predstavlju bukvalno pokretni izlog pa tako mališani pokušavaju da iskopiraju njihovo ponašanje i stavove. Ukoliko im roditelji nametnu obavezu pobede po svaku cenu pa čak i fer pleja, onda sport gubi svoju vaspitnu ulogu prihvatanja uspeha i neuspeha kao sastavnih delova života. Deca takvih roditelja ne prezaju od emocionalnog ili fizičkog nasilja nad kolegama ili suparnicima samo da bi obezbedili mesto u timu ili rezultat i tako zadovoljili oca i majku. Kada više ne mogu da podnesu taj pritisak oni na zaprepašćenje roditelja odustaju od sporta, a većina njih postane čak i socijalni problem - priča Ljubica Bačanac, sportski psiholog.
Osim pobede mnogi roditelji svojoj deci nameću vrstu sporta pa čak i klub u kome će da treniraju. Plaćaju im članarinu, kupuju opremu i ulažu veliki novac očekujući da će im se jednog dana sve vratiti. Ukoliko se ne izbore sa konkurencijom i „iznevere" roditelje deca se osećaju nedostojnim njihove „ljubavi" i gube samopoštovanje.
- Više od 90 odsto ispitanih dečaka i devojčica radije bi igralo u bilo kojoj ekipi nego sedelo na klupi, na primer, u Zvezdi i Partizanu. Zbog toga savetujemo roditelje da saslušaju svoju decu i puste ih da izaberu sport i tim po svojoj želji. Čak i ako učestalo menjaju klub i sport ne treba paničiti jer to znači da mališani traže pravog trenera i društvo koje će njima odgovarati. Zbog toga je bitno da do 12 godine takmičenje u bilo kom sportu bude u stvari samo učenje sa jednostavnim pravilima kako bi se deci pružila mogućnost da se provedu, zabave i zavole sport - ističe Bačanac.
Roditelji greše i ukoliko svoje naslednike u potpunostiprepuste trenerima nemajući uvid u način treniranja ili atmosferu u timu. Zbog takvog odnosa deca mogu da se osete usamljenom.
- Mladi sportisti često se nalaze na udaru nestručnih trenera koji zbog rezultata vrše verbalno ili čak fizičko nasilje nad njima. Roditelji ih u takvim situacijama moraju zaštiti i zato je bitno da imaju redovnu komunikaciju kako sa decom tako i sa trenerima - kaže Bačanac.
Oprezno sa kritikama i pohvalama
Pošto većina mališana počinje da trenira maštajući da će jednog dana postati veliki igrači kritike na račun njihove igre u tom periodu imaju efekta samo u situacijama narušavanja discipline. Ni preterane pohvale nisu dobrodošle.
- Roditelji i treneri za vreme utakmice često galame na decu posle svake greške i to često dovodi do njihove blokade i gubljenja motivacije za igru usled velikog pritiska. Posle svakog meča treba naći barem jedan element koji se može pohvaliti u igri mališana, a tek onda naglasiti ono što treba popraviti kako bi napredovali. S druge strane, preterana nekritička pohvala može ih učiniti samo nezainteresovanim za dalji rad pošto će pomisliti da je sve kod njih idealno - priča Bačanac.
.jpg)
