Izvor: B92, 26.Maj.2011, 02:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzije "drže vodu dok izbori odu"
Beograd, Novi Sad -- Da bez daljeg pooštravanja uslova penzionisanja s jedne i uspostavljanja kontrole naplate penzionih doprinosa za sve koji rade, odavno je svima jasno.
Bilo je jasno i onomad kada je ova vlast 2008.godine zarad zadržavanja neophodnog koalicionog partnera PUPS-a, pristala na vanredno povećanje penzija za 10 odsto iako je znala da za to nema para ne samo te već ni narednih godina.
Isto je ponovljeno i ovog meseca kada su penzije umesto planiranih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tri povećane za pet odsto, a sasvim je izvesno da će i oktobarsko povećanje biti duplo veće od projektovanog. Da nije izbora vlast bi se držala zacrtanog u budžetu za ovu godinu bez obzira što bi računica pokazala da penzionerima pripada više, a ovako će dati sve što bude trebalo jer su penzioneri, a njih je preko 1,6 miliona, ipak najsigurniji glasači.
Politika ne može većno da "štiti" penzionere
Gordana Matković kaže da je većina penzijskih sistema u svetu stalno pod lupom i zbog toga ni naši penzioneri ne treba da budu uljuljkani u uverenje da se tu više ništa neće menjati i da će uvek postojati neka stranka u vlasti koja će raditi „ u njihovu korist” i nagrađivati ih onim čega ova država nema.
No, upravo ti najsigurniji glasači mogu uskoro ostati bez redovnih penzija ukoliko se ceo penzioni sistem uruši. Da on nije daleko od urušavanja i da mu treba „hitna pomoć” svedoči da smo jedina zemlja u Evropu u kojoj se penzije dotiraju iz budžeta i to 50 odsto kao i da je trenutno skoro izjednačen broj onih koji rade i primaju penziju.
Odavno je poznato da je penzioni sistem održiv ako najmanje troje radi a jedan prima penziju, a da ako je taj odnos povoljniji i veći u korist zaposlenih onda su i primanja najstarijih veća, piše Dnevnik.
Dakle, ovde se sve zna i nije se moralo čekati da nas MMF podseća na to gde nam se nalazi penzioni sistem i šta moramo učiniti da bi se on, ne popravio, već održao na postojećem nivou koji uzgred budi rečeno i nije nešto naročit jer od penzija većina penzionera ne može da sastavi kraj s krajem.
Da se penzione reforme neće završiti na onome što je krajem prošle godine, takođe pod pritiskom MMF-a, izmenjeno potvrdila je nedavno i Gordana Matković, eks ministarka rada koja je podsetila da trenutno u Srbiji ima samo 150.000 više zaposlenih nego penzionera. Situacija je još teža ako se zna, primetila je ona, da u Srbiji ima mnogo više onih penzionera koji nisu odradili pun radni vek nego onih koji jesu.
Matković kaže da treba preispitati beneficirane penzije i destimulisati oni koji se ranije penzionišu, kao i da se može očekivati i pomeranje starosne granice za žene.
"Sama činjenica koliko budžet doprinosi plaćanju penzija nije toliko zabrinjavajuća koliko je zabrinjavajuće učešće penzija u bruto društvenom proizvodu. To je indikator koji moramo da pratimo i na koji treba da reagujemo", kaže Matković.
Upravo to smeta i MMF-u i oni stalno insistiraju da se smanji učešće penzija u bruto društvenom proizvodu a to se nikako ne može postići kozmetičkim i populističkim izmenama.
Za opstanak penzionog sistema u Srbiji treba dubok i oštar rez a njega ni ova, a teško da će i buduća, vlast nisu spremne da naprave. Jer onaj ko spasi penzioni sistem učiniće dobro državi i budućim penzionerima ali će izgubiti popularnost kod sadašnje milionske populacije najstarijih.
Sindikati svesni neminovnosti
Da izmenjen i dopunjen Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je stupio na snagu početkom godine, predstavlja ispunjenje manjeg dela zahteva MMF-a u reformi penzionog sistema bilo je jasno i samim predlagačima i usvajačima.
Jednostavno procenilo se da je to dovoljno do isteka mandata ove vlasti kao i da se njima zapravo samo kozmetički doteruje ruinirani penzioni sistem koji će morati ići na remont čim izbori prođu.
Koja je korist od aranžmana sa MMF-om?
Milorad Mijatović kaže da je njegov sindikat MMF-u iskazao rezerve oko njihovog dosadašnjeg angažmana u Srbiji. "Mi ne vidimo rezultate stend-baj aranžmana koji je upravo završen. Povećan je broj nezaposlenih, plate su smanjene, inflacija je visoka, preti se daljim otpuštanjima. Zato smo pitali šta nam bolje može doneti taj novi aranžman iz predostrožnosti", stav je Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Čak, da zlo bude veće, i usvojene mere o povećanju starosne granice za odlazak žena u penziju odložene su za dve godine čime je jasno stavljeno do znanja da se „vruć krompir” prebacuje novoj vlasti koja će nakon izbora naredne, ili možda krajem ove, godine doći.
Međunarodni monetarni fond podsetio je opet predstavnike srpske vlasti da bez nastavka reforme penzionog sistema, te stoga traže da se Srbija na to obaveže potpisivanjem memoranduma kao garancije, nema napretka ni novog aražmana.
Po rečima Milorada Mijatovića, potpredsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), sindikati su spremni da razgovaraju o tome da se granica za odlazak žena u penziju poveća na 65 godina, za muškarce na 67 godina, ali je za njih važno kada će početi ta primena i kojom dinamikom.
Za sindikate, koji su svesni neminovnosti sve kasnijeg odlaska u penziju zbog nedostatka sredstava u penzijskom fondu, piše Politika, bitno je, kažu, da oni koji su radili u siromašna vremena poslednje dve decenije dobiju penziju.
Plate zaposlenih i njihov nizak standard takođe su bili tema razgovora sindikalaca i MMF-a, a sindikati su tražili njihovo realno povećanje. U Srbiji je prosečna zarada 340 evra, a poređenja radi minimalna zarada u Hrvatskoj je 380 evra.
Prema rečima sindikalaca predstavnici MMF-a su se složili s tim da su ovdašnje zarade niske, a rekli su da se mora tražiti način da se povećaju i to stvaranjem većeg društvenog proizvoda i povećanjem robe za izvoz.
