Izvor: B92, 12.Dec.2011, 16:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliki je zaista javni dug Srbije?
Beograd -- Dan nakon što je Narodna banka Srbije objavila da je probijen nivo javnog duga, guverner Dejan Šoškić kaže da javni dug stalno pulsira i fluktuira.
Za razliku od NBS, Ministarstvo finansija i dalje tvrdi da je javni dug u zakonskim granicama i da iznosi 44,3 odsto.
Da se metodologije po kojima centralna banka i Ministarstvo finansija obračunavaju udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu razlikuju, potvrdio je danas i sam Šoškić i najavio da će se do >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kraja godine razlike u obračunatom nivou javnog duga znatno smanjiti.
S obzirom na to da je sledeća izborna godina, predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović nije mogao da prognozira da li će zbog izbora država biti sklonija potrošnji, istakavši da će svakako biti teško, ali da je "druga strana medalje" ta da se nastavi tendencija rasta javnog duga. To sve može, kako je naglasio, dovesti do toga da se suočimo sa problemom finanisranja tog duga i budžetskog deficita.
Ostalo je nejasno da li će se razlike ispeglati u pravcu NBS ili Ministarstva finansija.
Šoškić je istakao da javni dug određene zemlje "stalno pulsira i fluktuira, uvećava se i smanjuje u zavisnosti od konkretnih novih zaduživanja ili plaćanja ranije preuzetih obaveza".
Centralna banka primenjuje metodologiju po kojoj posmatra BDP u poslednja četiri kvartala, a ministarstvo uzima procenu BDP-a za tekuću godinu, kaže on.
"Krajem godine ove razlike će se praktično same po sebi ispeglati i smanjiti", istakao je guverner, napominjući da će od nivoa javnog duga zavisiti da li će vlada morati da izađe sa odgovarajućim predlogom mera da se javni dug vrati u zadate okvire od 45 odsto BDP-a.
Šoškić je naveo da i kurs utiče na nivo javnog duga izražen u dinarima jer je značajan deo duga u devizama, tako da se odnos javnog duga u odnosu na BDP menja iz dana u dan.
"BDP se, takođe, menja i treba da budemo svesni da tek nakon proteka određenog vremena možemo da znamo koliko je bio konkretan nivo duga u tom trenutku po tom deviznom kursu i za taj dati nivo ekonomske aktivnosti", rekao je on.
Guverner NBS je ocenio i da je ograničenje postavljeno Zakonom o budžetskom sistemu da javni dug ne treba da predje 45 odsto razumno postavljeno.
Upitan o budžetu za narednu godinu, Šoškić je istakao da Ministarstvo finansija i vlada imaju autonomnost u kreiranju budžeta, ali da treba naći više prostora za finansiranje kapitalnih ulaganja, uz strogo poštovanje Zakona o budžetskom sistemu.
Petrović: Vlada da predloži mere
Sa druge strane, predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je da je na Vladi Srbije da predloži mere za smanjenje javnog duga, a da će tek nakon toga Fiskalni savet oceniti da li su te mere održive i kredibilne.
"Narodna banka Srbije je pogrešila. Nije obaveza Fiskalnog saveta da predlaže mere, obaveza je Vlade da kada javni dug pređe 45 odsto BDP-a da predloži mere, a onda te mere dolaze na ocenu Fiskalnom savetu," rekao je Patrović na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Bajec je rekao da Srbija formalno nije u krizi javnog duga, ali je istakao da država ne sme da dozvoli rast iznad dozvoljene granice od 45 odsto. "To je veoma važan test za državu, koja mora da kroz budžet za iduću godinu i kroz program ekonomske politike pokaže da se ne sme preći to ograničenje, jer bi time bio ugrožen kredibilitet države", rekao je savetnik srpskog premijera.
Na pitanje novinara koje su to mere Petrović se ogradio istakavši da je "na vladi da ih donese", ali da one svakako podrazumevaju poresku reformu, odnosno mogućnost povećanja prihoda i sa druge strane smanjenje rashoda preko smanjenja javne administracije i reforme velikih sektora potrošnje.
Da su te reforme započete ranije ne bi došlo do ove situacije, ocenio je Petrović.
On je podsetio da je Fiskalni savet još pre mesec dana predložio kratkoročnu meru koja ide u pravcu smanjenja javnog duga, a to je da deficit budžeta u sledećoj godini bude manji nego što to dozvoljavaju fiskalna pravila, što su Vlada i MMF na zadovoljstvo Fiskalnog saveta i prihvatili, pa je tako dogovoreno da deficit budžeta umesto 4,5 bude 4,25 odsto.
Petrović je istakao da bi bilo ekonomski neprihvatljivo da se prilagođavanje vrši preko smanjenja kapitalnih investicija jer bi to "odseklo privredni rast".
Petrović je istakao da treba imati u vidu i to da je porast duga bio neminovan i da se to desilo i drugim zemljama oko nas, ali je ocenio da su postojale neke reformske mere, dug je mogao manje da poraste.
Govoreći o mogućoj poreskoj reformi, Petrović je rekao da se kao ekonomista zalaže za to da se smanji opterećenje rada, a poveća opterećenje potrošnje, istakavši da je to ispravan pravac za koji se žaložio i MMF u septembru.
Bajec: Ugrožavamo aranžman sa MMF
Ekonomski savetnik srpskog premijera Jurij Bajec izjavio je danas da je Srbija stigla do granice zaduživanja i da će vlada odmah posle Nove godine morati da donese mere koje će onemogućiti dalje jačanje javnog duga.
Vlada će to, prema zakonu, morati to da uradi kad javni dug početkom naredne godine pređe granicu od 45 odsto učešća u bruto domaćem proizvodu (BDP), prema metodologiji Ministarstva finansija, rekao je on novinarima.
Bajec je rekao da će jedna od mera već biti ugrađena u republički budžet za 2012, a to je da fiskalni deficit ne sme da bude dozvoljenih 4,5 nego odsto, samo 4,25 odsto.
Bajec je pozvao NBS i vladu da sa Zavodom za statistiku metodološki ujednače podatke obračuna bruto domaćeg proizvoda, jer je zbog različitih metodologija koje koriste po jednima BDP nominalno u tekućim cenama ispao veći, a po drugima manji.
Vlada će morati da nađe mere koje će smanjivati odnos između javnih prihoda i javnih rashoda, rekao je on i dodao da će verovatno biti potrebne uštede u javnim rashodima da bi granica javnog duga ostala na dozvoljenom nivou.
Bajec je naveo da bi povećanje javnog duga dovelo u pitanje funkcionisanje aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i ugrozilo buduće zaduživanje države, kojim mora da se refinansira postojeći javni dug.
On je rekao da garantuje da bi zahtevi nekih privrednika da javni dug treba da se poveća, recimo, na 60 odsto doveli kamate na sledeću pozajmica države budu mnogo veće - od oko sedam odsto.
Prema rečima Bajeca, može se očkivati da će se država protiv pvećanja javnog duga boriti i merama za poboljšanje naplate javnih prihoda u nekim delovima, kao što je naplata socijanih doprinosa.
Rezerve za uštede postoje i u javnim nabavkama, a možda se dirnu i neke subvencije, ali ne u poljoprivredi, rekao je on i istakao da je veoma važno da vlada neće ići na povećanje poreskih stopa do izbora.
