Izvor: Politika, 27.Feb.2015, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlazak u večnost prvog crnog NBA košarkaša
Prekjuče preminuli Erik Lojd bio je 1950. jedini Afroamerikanac u ligi u kojoj je danas čak 78 odsto igrača tamne boje kože. – Kako su rušene rasne barijere u američkom profesionalnom sportu.
Prekjuče je u 86. godini preminuo Erik Lojd, prvi crni košarkaš u NBA.
Te 1950. uz Lojda su draftovana još dvojica Afroamerikanaca – Čak Kuper i Nejt Klifton. Život je hteo da svi oni ostanu upamćeni kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pioniri novog računanja vremena u profesionalnom basketu SAD-a. Sve do njih trojice košarka za novac (integrisani timovi već su postojali u nadmetanju koledža) u Americi je bila privilegija belaca.
Lojd se u dresu Vašington Kapitolsa pojavio na parketu 31. oktobra 1950. u meču protiv Ročestera. U porazu (78:70) svog tima učestvovao je sa šest poena i deset skokova.
Čak Kuper je zaslužio mesto u istoriji kao prvi draftovani igrač (izabran je u drugom, a Lojd u devetom krugu), dok je bivši „harlemovac” Klifton prvi potpisao pun ugovor sa klubom.
Posle samo sedam utakmica Lojdova karijera je prekinuta pošto ga je mobilisala američka vojska za rat u Koreji. Dve godine kasnije vratio se u NBA, ali u redove Sirakuze, jer se u međuvremenu Vašington kao klub ugasio.
Sa Nešenelsima je 1955. osvojio titulu kao prvi Afroamerikanac član startne petorke u šampionskoj ekipi. Karijeru je okončao u Detroitu 1960: za osam sezona na 560 utakmica je bio strelac prosečno 8,4 poena, uz 6,4 skoka i 1,4 asistencija.
Ni tu nije bio kraj Lojdovih „prvina”. U igračkoj penziji je 1968. postavljen za pomoćnog trenera Detroita, a tri godine kasnije postao je tek drugi (prvi je bio Bil Rasel 1966. u Bostonu) glavnokomandujući sa klupe u NBA.
U besedi 2003. prilikom primanja u springfildsku košarkašku Kuću slavnih, nije bilo gorčine, ali je s pravom podsetio da su mu u dvoranama na početku karijere često iz publike dovikivali „crnčugo” i „vrati se u Afriku”.
Danas je u NBA čak 78 odsto igrača tamne boje kože, uz još 17 odsto belaca, četiri odsto košarkaša sa latino poreklom i jedan odsto neposrednih proizvođača iz Azije.
Kao apsolutni broj jedan u rušenju rasnih barijera u američkom profesionalnom sportu svuda se navodi legendarni igrač bezbola Džeki Robinson. Prvi duel za Bruklin Dodžerse u najpopularnijem sportu u SAD u to vreme odigrao je 15. aprila 1947.
Robinson je u blistavoj karijeri postao kolekcionar mnogih „naj” priznanja (MVP prvenstva, itd). Ona su mu, uz uticaj koji je imao u promenama svesti u američkom društvu, donela, istina posthumno (umro je 1972. u 53. godini), dve velike počasti.
Prvo je Liga 1997. iz upotrebe povukla dres sa njegovim brojem „42”, da bi zatim 2004. godine 15. april bio proglašen za „Dan Džekija Robinsona”. Od tada, tog dana svi igrači u svim timovima su na mečevima u dresu sa brojem „42”.
Kako se bezbol razvijao, tako je zastupljenost Afroamerikanaca bivala sve veća. Pre desetak godina dostigla je 19 odsto, ali se od tada smanjivala, pa je crnih igrača sada u MLB 8,3 odsto. U istom periodu je zato porastao procenat latino igrača i trenutno ih je 28,8 odsto.
Pošto je izgrađena legenda o Robinsonu, pod tepih se gura podatak da je Keni Vašington godinu dana pre njega postao prvi crni igrač u američkom fudbalu, mada tada još nije bio formiran NFL onakav kakvog ga danas poznajemo. U NFL je sada od oko 1.500 igrača čak 68 odsto Afroamerikanaca.
Od velike četvorke profesionalnog sporta u SAD, NHL je ubedljivo na začelju kada je reč o Afroamerikancima. Prvi je bio Kanađanin Vili O’Ri – 18. januara 1958. postao je član Boston Bruinsa. Danas je hokejaša tamne boje kože u ligi sa 30 klubova tek 29. Razlog nije u rasizmu na prvu loptu: hokej je skup sport...
Ratko Pavlović
objavljeno: 28.02.2015.
